EMOTIVNI SUSRET NA BEOGRADSKOJ ŽELEZNIČKOJ STANICI: Pavle uz Rušnja čekao sina 27 godina, a onda se dogodilo nešto što niko nije očekivao

Dirljivo ponovno spajanje oca i sina nakon Prvog svetskog rata

Stari seljak Pavle Tomić iz Rušnja, srez vračarski, proveo je oktobarsku noć 1927. godine u beogradskoj železničkoj stanici. Njegove ukočene oči sa grozničavim pogledom gledale su prazne šine i osluškivale zvuk lokomotive. Priča o tome zašto je Pavle bio tu privukla je pažnju radoznalih prolaznika.

Gubitak i nada

Pavle je bio imućan seljak, vlasnik 36 hektara zemlje i otac Živojina, koji je nestao tokom Prvog svetskog rata. Živojin, tada samo dečak od 17 godina, bio je oteran u mađarski logor od strane Austrijanaca 1916. godine.

Vreme je prolazilo, rat se završio i preživeli su se vratili kući. Ali, Živojin nije bio među njima. Pavle je uložio mnogo vremena i novca, obraćajući se raznim komisijama, pokušavajući da pronađe barem telo svog sina kako bi ga sahranio na rodnoj grudi.

Unatoč svemu, Pavle je instinktivno verovao da je njegov sin Živojin još uvek živ.

Neočekivani obrt

U jednom trenutku, 1926. godine, preko Ministarstva spoljnih poslova Pavle je saznao da njegov sin Živojin živi u jednom mađarskom selu na granici sa Čehoslovačkom. Živojin se oženio i imao dvoje dece.

Pavle je napisao pismo svom sinu, moleći ga da se vrati kući. Uskoro je stigao odgovor. Živojin je pisao svom ocu i majci, upitao ih o stanju u porodici i najavio svoj dolazak u Beograd.

Dugo očekivani susret

Pavle je bio na železničkoj stanici kada je voz sa Živojinom konačno stigao. Starac je nepomično stajao i gledao kako njegov sin izlazi iz voza. Kada su se napokon sreli, obojica su briznula u plač.

Njihov susret, duboko emotivan i dirljiv, ostavio je snažan utisak na sve prisutne. Ova priča, koja je zabeležena pre gotovo sto godina, svedoči o dubokoj vezi oca i sina, o gubitku, nadi i konačnoj radosti ponovnog susreta.

BONUS VIDEO