JEDNA VODENICA NA MOKROJ GORI JOŠ UVEK ČUVA TAJNU SAVE SAVANOVIĆA: Radi punom parom dva veka, a vodeničar spava uz huk vodeničkog kamena sa slikom legendarnog srpskog vampira

Gvozden Miković Skule sa Mokre Gore vrlo često prespava u svojoj vodenici potočari sa slikom srpskog vampira Save Savanovića. Vodenica melje već duže od dva veka, a noću se čuje samo samo huk vodeničkog kamena.

Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom vampiru, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u mrklom mraku.

Foto: RINA

 

- Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet-  pojašnjava vodeničar Skule za RINU.

Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.

Foto: RINA

 

- Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život - rekao je Gvozden.

Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojevrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.

Foto: RINA

 

- Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra - zaključuje vodeničar.

Iako Skule ne uzima najam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke, a snaga volje klade valja.

BONUS VIDEO: