ČETIRI MESECA VOJNOG ROKA ZA OSIGURAVANJE JEDNE STVARI U DRŽAVI: Nekad kao čast, devedesetih kao teška obaveza, a danas...
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Kako je izjavio ministar Vučević, služenje bi trajalo četiri meseca, ali da o detaljima treba tek razgovarati.
Foto: Republika
Ministar odbrane Republike Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević najavio je da će se danas zvanično pokrenuti inicijativa da se vrati obavezno služenje vojnog roka.
Kako je istakao, služenje bi trajalo četiri meseca, ali da o detaljima treba tek razgovarati.
- GŠ VS i MO danas će zvanično pokrenuti inicijativu kod predsednika i vrhovnog komandanta da se ukine odluka o suspenziji vojnog roka odnosno da opet reaktiviramo zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka - rekao je jutros gostujući u jutarnjem programu "Hepi TV".
On je podsetio da obavezno služenje vojske u Srbiji nikad nije ukinuto već samo suspendovano, što znači da samo treba ukinuti suspenziju, te da će o tome biti pokrenuta i široka javna rasprava.
Bilo sramota da se ne ide u vojsku
Za vreme komunističke Jugoslavije, sa jedne strane, postojala je zakonska obaveza i ljudi su rizikovali zatvorsku kaznu ukoliko bi odbili da služe vojsku. Međutim, to je bilo i društveno neprihvatljivo, čak toliko, da oni koji nisu služili vojsku nisu mogli da se zaposle, u ruralnim sredinama nisu mogli da se ožene…
Oni koji nisu služili vojsku nisu mogli da dobiju društveno priznanje, to je posmatrano kao vid muške afirmacije. Retko ko se odlučivao da ne ide u vojsku, čak se činilo sve da se ode.
Međutim, pred sam raspad Jugoslavije, na insistiranje slovenačkog rukovodstva, omogućeno je ljudima da zbog verskih uverenja ne moraju da koriste oružje i ti ljudi su uglavnom bili kuvari ili vozači. Međutim, retko ko se odlučivao za tu opciju, svakako mnogo manje ljudi nego što se kasnije pozivalo na prigovor savesti i služenje civilnog roka.
- Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava Vojske Srbije, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok - rekao je on.
Gde nije obavezan
U dosta evropskih zemalja vojni rok nije obavezan a na ovom spisku se nalaze Velika Britanija, Irska, Letonija, Italija, Malta, Holandija, Češka, Belgija, Nemačka, Poljska, Francuska, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina
Ineče, pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka nametnuto je veoma brzo po njegovoj suspenziji 1. januara 2011. godine. Ozbiljnije se o ovoj temi počelo razgovarati, međutim, tek poslednjih godina, ali se odluka o ponovnom vraćanju ove obaveze, ako je suditi po rečima stručnjaka, sada nameće kao preka potreba.
Mitar Kovač, penzionisani general-major Vojske Srbije, profesor Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment i istraživač Instituta za političke studije kaže da u vojnim krugovima o ovome se smtra i suvišno raspavljati.
- Nama je "ratna vojska" veoma stvara i nameće se kao potreba njeno podmlađivanje. Nebitno je tu koliko mi vojnika imamo, već je bitna njihova starosna struktura. Trinaest godina, koliko je prošlo od ukidanja obaveznog vojnog roka, čovek koji je nekad imao 40 godina i bio u punoj snazi, sada ima 53 godine i više tu snagu nema. Popustili su političari svojevremeno pod pritiskom, prevashodno NATO-a, koji ima svoju strategiju za Balkan. A ona je da uključi najpre Kosovo, a posle i BiH u njihove redove, a time pritisne i Srbiju da sama zatraži članstvo. A kad postanete njihov član, onda morate da pristanete i na njihova pravila igre i na sve što traže. Ukratko, nema potrebe da javna rasprava u ovom slučaju dugo traje, obavezan vojni rok se nameće kao puka potreba i treba ga odmah vratiti - kaže Kovač.
Inače, od početka 20. veka pa do šezdesetih godina, u jugoslovenskoj vojsci rok je trajao dve godine. Šezdesetih godina je dužina roka smanjena na 18 meseci. Osamdesetih je vojni rok skraćivan u dva navrata. Najpre je početkom osamdesetih rok skraćen na petnaest, a potom i na dvanaest meseci.
Gde je u Evropi vojni rok obavezan i gde ga služe i muškarci i žene
U Evropi postoji nekoliko država u kojima je vojni rok obavezan, ali se dužina i način služenja vojnog roka razlikuju.
- Najduži vojni rok u EU ima Grčka, gde svi muškarci moraju da idu u vojsku godinu dana u peridou od 19. i 45. godine života. Prema grčkom zakonu, oni koji se pozovu na prigovor saveti imaju opciju da služe alternativni oblik vojne službe.
- U Norveškoj vojni rok traje 19 meseci, od čega je 12 obavezno, a vojsku služe i muškarci i žene starosti od 19 do 44 godine. Međutim, više od 80 odsto regruta je van službe.
- Finci vojsku služe u trajanju od šest do 12 meseci
- U Švedskoj trajanje vojnog roka razlikuje u zavisnosti od roda vojske u kojoj je pojedinac raspoređen – 7,5 meseci za pešadiju, između sedam i 15 meseci za mornaricu i između osam i 12 meseci za vazduhoplovstvo. Vojsku služe i muškraci i žene starosti od 18 do 47 godina, a nakon završetka postaju deo rezervnog sastava vojske do 47 godine.
- U Estoniji dužina obaveznog vojnog roka zavisi od toga kom rodu regrut pripada i traje od osam do 11 meseci.
- U Litvaniji vojni rok traje devet meseci, a služe ga mladići između 19 i 26 godina. U Švajcarskoj u vojsku se ide na 245 dana ili 18 nedelja, a obuka važi za muškarce do 30 godina.
- Austrija je primer zemlje koja je smanjila dužinu trajanja vojnog roka, pa od 2006. godine iznosi šest meseci, s tim da za oni koji su zainteresovani da služe na nekoj civilnoj funkciji potrebno je devet meseci službe.
- U Moldaviji vojni rok traje 12 meseci.
- U Ukrajini pre rata služenje vojnog roka trajelo je 12 meseci, a u kasarne su išli muškarci od 20 do 27 godina.
- Služenje vojnog roka u Belorusiji traje od 12 do 18 meseci. Takođe postoji u alternativa od 24 do 36 meseci alternativne službe za muškarce od 18 do 27 godina. Trajanje služenja vojnog roka zavisi od akademskih kvalifikacija.
- U Rusiji služenje vojnog roka traje 12 meseci i obavezno je za muškarce od 18 do 27 godine. Muškarci koji su odslužili vojni rok postaju vojni rezervisti do 50. godine.
Ono što se iz ovoga može zaključiti jeste da je odluka o dužini trajanja zavisila je od procene vojnog vrha SFRJ. Kako je opadala opasnost od izbijanja međunarodne krize, tako je opadala i potreba za dužim vojnim rokom. Paralelno, vlasti su uviđale i potrebu da se ljudi školuju i privređuju pa je i to dovodilo do smanjenja dužine trajanja vojnog roka.
To je trajalo do početka dvehiljaditih kada je doneta odluka da se rok skrati na osam meseci, da bi konačno krajem decembra 2010. godine skupština izglasala suspenziju.
U Tuskoj platiš pa se "skineš", u Španiji postoji, ali se ne primenjuje
U Turskoj vojni rok traje od 6 do 12 meseci i u vojsku se ide posle 20. godine. Međutim, od 2019. moguće je da regrut plati nešto malo više od 3.000 dolara i da iz vojske izađe posle mesec dana obuke.
U Španiji, recimo, vojni rok postoji prema zakonu, ali se retko primenjuje. Slično je i u Portugaliji
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (1)
Mila
04.01.2024 14:24
Itekako bi bilo dobro za mlade generacije da sluze vojni rok,stekli bi iskustvo, znanje, vestine i mnoge sposobnosti.