REDAK FENOMEN POJAVIO SE NA NEBU U SRBIJI! Prizor sa Zlatibora sve ostavio bez daha! (FOTO)
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Ljubičasta boja "prosula" se po nebu...
Foto: Shutterstock
Polarna svetlost, poznata kao aurora borealis će počevši od ove večeri i noći, pa sve do ponedeljka uveče, biti vidljiva iznad severne hemisfere i na nižim geografskim širinama.
Magnetosfera je upravo doživela prvi udarac i da je zima već sada bi se videli prvi efekti. Srbiji, najveća šansa da se vidi polarna svetlost je u severnoj polovini Srbije, prema severnom horizontu i biće rozikaste, narandžaste i crvene boje. U Srbiji se polarna svetlost videla u novembru prošle godine! - stoji na instagram profilu Hailz Srbija.
Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV, tj. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 V do 15.000 V. Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80-150 km. U svetlu preovlađuje emisija atomskog kiseonika - zelenkasta linija na 557,7 nm i (naročito kod elektrona niže energije i na većim visinama) tamnocrvena linija na 630,0 nm. Obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 - 1 s) aurorinih zrakova. Mnoge druge spektralne linije takođe su zastupljene, naročito one molekulskog azota, i one se pale i gase mnogo brže, otkrivajući pravi dinamički karakter aurora.
Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom (UV) delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Svemirska sonda „Polar“ je registrovala auroru čak i u području X-zraka.
Poslednji put je polarna svetlost u našim krajevima viđena prošle godine, a pre toga 2003.
Polarna svetlost u našim krajevima je viđana i 1958, 8. i 9, kao i 11. novembra 1991. godine, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. godine.
Aurora borealis je pojava koja se javlja u blizini magnetnih zemljinih polova i manifestuje se u formi magličastih pramenova svetlosti u raznim bojama. Ova pojava je među najlepšim prizorima koji se mogu videti i fenomen koji oduvek fascinira ljude. Aurora borealis se najčešće javlja na Aljasci, u Kanadi, Norveškoj, Danskoj, nekim delovima Rusije, ali su se mnogi iznenadili kada su je videli i u Srbiji, pre svega u Vojvodini, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Istorijski značajni događaji
Godine 2017, došlo je do otkrića japanskog dnevnika iz 1770. godine koji prikazuje aurore iznad drevne japanske prestonice Kjota sugeriše da je oluja možda bila 7% veća od događaja u Karingtonu, koji je uticao na telegrafske mreže.
Aurore koje su nastale kao rezultat „velike geomagnetne oluje“ 28. avgusta i 2. septembra 1859. godine, međutim, smatraju se najspektakularnijim u novijoj zabeleženoj istoriji. U dokumentu Kraljevskog društva od 21. novembra 1861, Balfur Stjuart je opisao oba auroralna događaja kao što su dokumentovana magnetografom koji se snimljen u Kju opservatoriji i uspostavio vezu između auroralne oluje od 2. septembra 1859. i događaja Karington-Hodžsonovog bljeska kada je on primetio je da „Nije nemoguće pretpostaviti da je u ovom slučaju naša svetiljka uhvaćena na delu.“
Drugi auroralni događaj, koji se dogodio 2. septembra 1859. godine, bio je rezultat (neviđenog) izbacivanja koronalne mase povezanog sa njom sa izuzetno intenzivnim Karington-Hodžsonovom belom sunčevom bakljom 1. septembra 1859. Ovaj događaj je proizveo aurore toliko rasprostranjene i izuzetno sjajne da su viđene i izveštene u objavljenim naučnim merenjima, brodskim dnevnikima i novinama širom Sjedinjenih Država, Evrope, Japana i Australija. Njujork Tajms je izvestio da je u Bostonu u petak, 2. septembra 1859. godine, aurora bila „toliko sjajna da je oko jedan sat obična štampa mogla da se čita pri toj svetlosti“..
U petak, 2. septembra, jedan sat po istočnom vremenu bi bilo 6:00 GMT; magnetograf za samosnimanje u opservatoriji Kju je snimao geomagnetnu oluju, koja je tada bila stara jedan sat, u punom intenzitetu. Između 1859. i 1862. Elajas Lumis je objavio seriju od devet radova o Velikoj izložbi aurora 1859. u American Journal of Science gde je diskutovao izveštaje o auroralnim događajima širom sveta.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (2)
Boro
11.05.2024 00:14
HAARP odvrnuli do daske, Srbi misle da se severni pol spustio u Segedin!
Solo
11.05.2024 02:40
To sto se dogadja na nebu je sunceva magnetna oluja koja je stigla do nase Planete..