NATO DECU POBIO U SNU! Godišnjica pogibije porodice Pavlović u Ralji kod Beograda!
Stefan (8) Pavlović tek proslavio rođendan, a njegova sestra Dajana (5) nije ga ni dočekala
Na današnji dan pre 25 godina NATO bombe su u Ralji ubile Stefana (8) i Dajanu (5) Pavlović, a njihov otac Vladimir (37) je nedelju dana kasnije podlegao teškim ranama. Došli su iz Novog Beograda u porodičnu vikendicu da bi bili bezbedniji, a zlotvori su ih i tu našli. Majka Branislava je preživela, ali sa strašnim posledicama.
DIREKTAN POGODAK
Bio je to direktan pogodak. U blizini njihove kuće, samo nekoliko stotina metara vazdušnom linijom nalazio se vojni objekat, ali napušten i ispražnjen još pre početka bombardovanja.
- Moja sestra Branislava i njen pokojni suprug Vladimir bili su zaposleni u IMT. Pošto je fabrika bila zatvorena zbog bombardovanja oni su se iz svog stana u Beogradu premestili u vikendicu u Ralji, smatrajući da je na selu bezbednije. Nažalost, nije bilo - rekao je beogradskim medijima Branislavin brat Branislav Milutinović, koji je za jednu noć izgubio sestrića, sestričinu i zeta.
Udar se desio pred ponoć. Pavlovići su te noći spavali u dva kreveta, otac sa sinom, a majka sa ćerkom. Kuća je sravnjena sa zemljom i ostao je samo betonski pod. Od eksplozije je stradala i susedna kuća u kojoj je poginula Vladimirova sestra od tetke Biljana Momčilović i teško ranjena njena majka Ljubinka Ivanović.
Smrt je stigla nagnutu nad sinom
Od eksplozije NATO bombe koja je te noći pre 20 godina sravnila vikendicu porodice Pavlović i odnela tri života, poginula je u susednoj kući i Branislavljeva sestra od tetke Biljana Momčilović (29), koju je smrt zadesila u momentu kad se nagla nad svog malog sina Nikolu, kog je detonacija izbacila kroz prozor.
ZAJEDNO U VEČNOSTI
- Deca su bila na mestu mrtva. Stefan je desetak dana pre toga, 16. maja, napunio osam godina, a njegova sestra Dajana nije dočekala peti rođendan. Iz ruševina i šuta su izvučena i tela njihovih roditelja Branislave i Vladimira i prebačeni su u Urgentni centar. Sestri je pukla lobanja, bila su joj polomljena rebra, ključne kosti, bila je na aparatima. Zet je imao stravične opekotine kojima je podlegao nedelju dana kasnije - svedočio je Branislav.
On, kao ujak, i Vladimirova majka Nadežda sahranili su sestriće i unučiće na groblju na Bežanijskoj kosi. Od 4. juna te 1999. zauvek je s njima i otac Vladimir.
Majka tek od 2010. izlazi na groblje
Branislava Pavlović, iako joj lekari nisu davali šanse, preživela je.
- Sestra je bila tri nedelje u komi. Međutim, kad se probudila, niko nije imao snage da joj saopšti da je čitava njena porodica ubijena. To joj je rečeno tek posle više od mesec dana i na neverovatno jakoj dozi sedativa. Lekari i zdravstveno osoblje nisu mogli to da joj kažu, pa sam morao ja u prisustvu čitavog medicinskog tima - pričao je Branislav.
Godinama je, kaže, odbijala da prihvati surovu istinu, verovala je da su joj deca i suprug u inostranstvu i da im je Branislav, mimo njenog znanja, pomogao da izvade pasoše i napuste zemlju. Odbijala je da uzima hranu, a tek od 2010. smogla je snage i počela da izlazi na groblje.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)