Kako je SLOBA izdao KRAJINU
Slobodan Milošević žrtvovao je Republiku Srpsku Krajinu i Srbe koji su živeli na teritoriji Hrvatske. Ono o čemu se u pola glasa govorilo još te 1995, kada su Hrvati počistili 250.000 Srba iz RSK, 22 godine kasnije postalo je jasno kao dan..
Uz mnogobrojne druge dokaze, na godišnjicu"Oluje" oglasio se i penzionisani hrvatski general Mladen Markač, jedan od glavnih aktera te akcije, koji je izjavio da mu je komandant Srpske vojske Krajine general Mile Mrkšić u Hagu rekao da je srpska strana znala da Hrvatska priprema napad.
- To sam saznao tokom razgovora sa generalom Mrkšićem. Oni su tačno predvideli pravce delovanja hrvatske vojske, a jedino što nisu predvideli bio je taj pravac spuštanja snaga hrvatske Specijalne policije sa Velebita - naveo je Markač, a njegove reči idu u prilog tvrdnji da je Beograd uprkos svim saznanjima ostavio RSK na cedilu.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta slaže se da je Miloševićev režim izneverio Srbe iz Krajine:
- Mislim da je pogrešno što se nije ušlo u politički proces kojim bi se rešilo pitanje statusa Srba u Krajini, po ugledu na Republiku Srpsku. I kasnije, izbeglice iz Krajine nadale su se da će im Miloševićev režim pomoći da se brže integrišu, ali su naišli na podignut zid i mnogi od njih i dan-danas žive kao podstanari.
1. Odbijanje plana Z-4
Plan Z-4 je međunarodna zajednica početkom 1995. godine ponudila kao rešenje za sukobe u Hrvatskoj. Njim je Srbima nuđena široka autonomija unutar Republike Hrvatske. Delovi u kojima bi Srbi imali autonomiju imala bi predsednika, parlament, vladu i sudove, ime, zastavu, grb, slobodnu upotrebu jezika i pisma, delom pravo na sopstvene poreze, policijske snage...
Jedanaest opština u kojima su Srbi imali većinu prema poslednjem jugoslovenskom popisu iz 1981. godine imale bi poseban status i činile bi Srpsku Krajinu, sastavljenu iz dva nepovezana dela, sa sedištima u Glini i Kninu. Istočna Slavonija, zapadni Srem i Baranja ne bi bili uključeni u te oblasti, već bi posle prelaznog perioda od dve godine bili reintegrisani pod hrvatsku vlast.
S druge strane, hrvatska vojska bi mogla da uđe u Krajinu samo na poziv krajiškog predsednika, hrvatski zakoni bi se sprovodili samo uz saglasnost Krajine, dok bi sporove između Krajine i Hrvatske rešavao poseban ustavni sud.
Prema mnogobrojnim svedočenjima, Milošević je Milanu Martiću i Borislavu Mikeliću (tadašnjem predsedniku i premijeru RKS) dan pre odlaska na pregovore o planu Z-4 poručio da "ni slučajno ne smeju čak ni da ga uzmu u ruke". Oni su ga poslušali i plan glatko odbili. A da su ga prihvatili, primorali bi Hrvate da ga odbiju (nekadašnji hrvatski premijer Hrvoje Šarinić: "Da su oni tada rekli da prihvataju plan, onda bi mi morali reći da je on za nas neprihvatljiv, u ovom obliku"), što bi potpuno promenilo gledište međunarodne zajednice prema sukobu u Hrvatskoj.
2. Onesposobljene rakete luna
Nekoliko oficira bivše JNA mesec dana pre "Oluje" onesposobilo je ubojite rakete luna, smeštene na Petrovoj gori, kojima su srpske snage mogle bez problema da gađaju Zagreb, čega su se hrvatski zvaničnici i najviše plašili. Ovi oficiri su navodno došli da servisiraju rakete, ali su zamenili specijalne kodne ključeve za aktiviranje sistema i praktično ih onesposobili.
3. Sankcije RS i dogovor da Vojska RS ne reaguje
Milošević je neposlušno rukovodstvo Republike Srpske urazumio sankcijama koje je Srbija, pod pritiskom međunarodne zajednice, uvela prema RS 1994. godine. Zato i ne čudi što tokom "Oluje" rukovodstvo sa Pala nije smelo da ispali bez dogovora sa Beogradom ni jedan jedini metak (a imala je i ljudstva i oružanog potencijala da pomogne Vojsci RSK) na hrvatske snage, koje su i sa teritorije RS napale Krajinu. Beograd je za to vreme upadljivo ćutao...
4. Kapetan Dragan i Arkan ni blizu Knina
Ni Kapetan Dragan ni Željko Ražnatović Arkan nisu bili u Kninu kada je napadnut u avgustu 1995, iako se naslućivalo da će do "Oluje" doći. Samo neko ko je mnogo naivan može da pomisli da to nema direktne veze sa Slobodanom Miloševićem, s obzirom na to da je Kep imao i formalnu, a Arkan neformalnu, ali ništa manju zaštitu državnog vrha Srbije, sa kojim su koordinirane gotovo sve važnije akcije.
5. Izbeglicama zabranjen ulaz u Beograd
Na sastanku sa krajiškim predstavnicima, tadašnja komesarka za izbeglice Srbije Buba Morina, koja nije znala da su tu novinari, izlanula se: "Sve ćemo vam dati, ćebad, hranu, gorivo, samo u Srbiju ne dolazite. Granica Srbije za vas će biti zatvorena". Te reči je pet puta ponovila. Ona je, po nalogu državnog vrha, preporučila da izgnani Srbi ostanu u Bosni. Druga opcija bila je da se izbeglice rasteraju u Vojvodinu, južnu Srbiju, na Kosovo. Srpska policija imala je nalog da ih drži podalje od Beograda.
6. Upadljivo ćutanje Beograda
Upadljiva je bila izuzetno mlaka reakcija zvaničnika u Beogradu tokom "Oluje". Kada se sve završilo, beogradski režim lansirao je priču da je Krajina izgubljena, jer Vojska RSK nije htela da se bori, čekajući pomoć iz Srbije. U razgovoru sa Martićem, Milošević ga je optužio da su njegove snage "bežale poput zečeva". U ovu sliku uklopili su se i svi važniji mediji koji su bili pod direktnom kontrolom Slobodana Miloševića.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)