NIKAD OBJAVLJENI TRANSKRIPTI: Ovo su TAJNA DOKUMENTA o ratu BiH i Hrvatskoj

Foto: www.profimedia.rs

Presretnuta komunikacija Izetbegovića i saradnicima u Njujorku i Londonu

U prvom nastavku objavljujemo seriju prisluškivanih razgovora, čiji su akteri bili gospodari rata devedesetih u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni, pojedini političari koji su i danas aktivni, specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši, zvaničnici Stejt departmenta, visoki američki oficiri stacionirani na nosačima aviona u Jadranu, zapadne diplomate, doušnici obaveštajnih službi sakriveni iza kodnih imena...

Ugljanin javlja Aliji šta pričaju Sloba i Tuđman

Akteri: Sulejman Ugljanin i Alija Izetbegović

Razgovor počinje pravdanjem Sulejmana Ugljanina, koji Izetbegoviću objašnjava zašto se nije ranije javio.

Ugljanin priča kako je, "posle zadnje Ženeve, imao sastanak od sat i po sa lordom Ovenom i Stoltenbergom i ponovo im tražio isto što i prošle godine, da se uključe u rad o BiH".

Ugljanin: Srbi su napravili dogovor sa Hrvatima da se kninsko pitanje reši raseljavanjem Srba iz Knina u Bosnu i oni već naseljavaju, to Alija sigurno znajte. Zato će kninsko pitanje biti vrlo lako rešeno i neće se nastavljati na konferenciji u inostranstvu jer se radi o pogodbi Srba i Hrvata da se poveća broj srpskog stanovništva u Bosni, da povećaju stanovništvo, a ujedno se njima oslobodi Hrvatska suverena. Moja služba već prikuplja brojke i mesta gde se raseljavaju i kako ide sa dogovorom oko razmene kuća. Napisaću svoj predlog i poslaću u Sarajevo faksom.

Dve struje u Americi, jedna je bila za Srbe

Akteri: Muhamed Šaćirbej i Alija Izetbegović

Razgovor je obavljen 17. novembra 1994. u 23.03 časa

Šaćirbej obaveštava Aliju da je u Njujorku upravo u toku sastanak na koji oni nisu pozvani, ali da imaju prijatelje koji će "reći sve što treba u vezi s Bosnom".

Šaćirbej: U Americi postoje dve struje. Jedna je za Evropu, a druga za Bosnu i Hrvatsku. Ova druga zahteva da se smanji pritisak na Hrvatsku u vezi sa intervencijom u Bosni. Razgovarao sam sa Olbrajtovom o tome da bi trebalo prekinuti vatru u Bihaću.

Alija: Može doći do prekida vatre samo uz kontrolu granice jer će Srbi ubacivati okolo svoje snage, ubaciće abdićevce. Nama treba kontrola granice na tom delu, pogotovo na kladuškom delu.

Šaćirbej: Vi Alija ili Haris mogli biste da pomognete tako što biste vršili pritisak na američku struju koja je za Evropu jer ona želi da porazi naš 5. korpus, to im je glavni cilj.

Alija: Taj korpus je tvrd orah, oni su simbol otpora u Bosni, zato su na meti Evrope.

Šaćirbej: Uskoro će u Sarajevo doći tri grupe Amerikanaca. Grupa za izbeglice, grupa za ekonomiju i grupa za politička pitanja. Oni će vršiti ispitivanja mesec dana i na kraju napraviti izveštaj za američku vladu. Molim vas, Alija, pratite malo te grupe, taj izveštaj će imati uticaj na svet kroz šest meseci.

Udrite po srpskoj vojsci gde hoćete

Akteri: Muhamed Šaćirbej i Alija Izetbegović

Razgovor je vođen 18. novembra 1994. u 18.45 časova

Alija: Alo, Muhamede

Šaćirbej: Izgleda da ima volje da se udare oni Srbi i u Hrvatskoj i na aerodromu. Izgleda ima nekakav problem sa Tuđmanom, još da ga ubede da napravi zonu zabranjenog leta preko UNPA zona, on kaže to ne treba, ja sam vama već odobrio da vi njih udarite đe god oćete.

Potom njih dvojica razmenjuju neke manje važne informacije, a Šaćirbej se žali što se svi ne slažu sa uvođenjem zone zabranjenog leta koja bi omogućila vazdušne napade na snage Vojske RS i Vojske RSK.

Alija: Pa šta da radimo?

Šaćirbej: Ja bih predložio da vi nazovete Tuđmana i da vidite šta se tu dešava, u smislu šta Amerikanci traže od njega i da li im je to dao. Dosta je dobra mogućnost.

UN mole Karadžića: Molim vas, stanite!

Akteri: Jasuši Akaši i Jovan Zametica

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN zove Jovana Zameticu 23. novembra 1994. u 11.39 časova. Kako se napominje u izveštaju, snimljeno je razgovetno samo šta govori Akaši, dok su Zametičine reči nerazumljive.

Akaši: Dobar dan, doktore Zametica, kako ste? Vrlo dobro, hvala. Hteo sam da govorim sa doktorom Karadžićem, ali, koliko sam shvatio, on nije tu. Aha... Bio bih vam zahvalan ako biste preneli moju poruku njemu. Primio sam sinoć njegovo pismo i pročitao ga pažljivo. Shvatam njegovu poziciju. U slučaju Bihaća, mislim da on ima našu mapu. To je vrlo važno, od najveće je važnosti da vaše snage ne gađaju tu oblast ili da ne ulaze u nju. Mislim, bojim se reperkusija, mislim da će neki ljudi iskoristiti ovo kao dobar razlog da eskaliraju konflikt.

Sledi dalje razmatranje situacije na frontu oko Bihaća.

Akaši: Bio bih vam veoma zahvalan ako biste me odmah obavestili o vašem odgovoru po pitanju mog zahteva za prekid vatre. Proverite da ne ciljate niti gađate bezbednu oblast Bihaća. Hvala, želim vam sve najbolje u ovim teškim vremenima.

Martić nudi saradnju, ali Tuđman je odbija

Akteri: Ejup Ganić i Jasuši Akaši

Razgovor je vođen 24. novembra 1994. godine u 13.19 časova, dan pre Akašijevog dolaska u Sarajevo

Akaši: Martić je imao nekoliko dobrih predloga za ekonomski paket sa hrvatskom vladom. Ali, Tuđman je taj koji ne želi da prihvati paket od strane EEU i Nemačke. Srećan sam u vezi s NATO napadom iz vazduha 21. i 22. novembra.

Ganić: Da li ste uspeli da izdejstvujete povlačenje martićevskih trupa iz zaštićene zone?

Akaši: Martić nije priznao da su njegove trupe u Bihaću, već je istakao da su to Abdićeve snage koje su se vratile u Bihać.

Ganić: Ko onda gađa Bihać?

Akaši: Martić se složio da prekine artiljerijsko gađanje preko granice.

Dalje pričaju o isporuci humanitarne pomoći UNHCR u Bihać.

Akaši: Martić se prvo suprotstavio tome, navodeći da UNHCR ne isporučuje pomoć njegovom narodu. Ali, Milošević je uticao na njega i naterao ga da se složi.

Poruka Kristofera vođama u Sarajevu

Akteri: Kris Hil i Haris Silajdžić

Zvaničnik Stejt departmenta i Silajdžić razgovaraju 29. novembra 1994. u 16.46 časova

Hil: Ovde Kris Hil, sreli smo se nedavno na sednici Generalne skupštine. Imam za vas poruku od Vorena Kristofera koju je želeo da vam pročitam i koja se odnosi na pitanje federacije između bosanskih Srba i Srbije. Poruka glasi: Razumeo sam da ste tražili razjašnjenje pres-izveštaja u vezi sa stavom SAD. Budite sigurni da nije došlo do promene našeg stava otkad smo se poslednji put konsultovali sa vama u vezi s tim pitanjem. Moj predstavnik, ambasador Tomas, može da raspravi naš stav sa vama detaljnije.

Silajdžić: Dobro, hvala vam puno, gospodine Hil.

Karadžić je četnik, a Mira komunista

Akteri: Amerikanac Dejvid iz komande centra u Sarajevu i njegov neimenovani "dobar poznanik", Amerikanac, član Kongresa

Razgovor je vođen 9. decembra 1994. godine

Kongresmen: Odluka o povlačenju UN iz Bosne u principu će zavisiti od volje Srba i Amerikanaca.

Dejvid: Većina američke javnosti smatra da su UN zabrljale u mnogim akcijama i da tamo ne treba slati vojnike, već samo ukinuti embargo na oružje.

Kongresmen: Povećava se pritisak na Britance, neće još dugo moći da se opiru tom pritisku iz Vašingtona. Spokam, koji je zamenik sekretara odbrane i takođe je u mojoj grupi, rekao mi je da ne sumnjam u dalje jake pritiske za podizanje embarga. Britancima bi bilo bolje da ujedine trupe sa Amerikancima i pokrenu zajedničku inicijativu u Savetu bezbednosti za totalno povlačenje UNPROFOR. To je moja pretpostavka, ali je vrlo moguće da se dogodi imajući u vidu Herdovo i Rifkinovo jučerašnje istupanje u parlamentu.

Dejvid: Islamske zemlje bi to isto želele jer su već uspele da pošalju 6.000 islamskih vojnika u Bosnu i sada, ako UNPROFOR ode, onda bi ga zamenile svojim nacionalnim trupama.

Kongresmen: To niko ne bi mogao da spreči, ali oni ne bi nosili UN oznake.

Dejvid: To je upravo ono što Britanci i Francuzi ne žele, dolazak islamske armije u srce Evrope.

Razgovor se dalje vodi na temu odnosa sa Karadžićem i Mladićem, ali pominju i Mirjanu Marković.

Kongresmen: Miri Marković je Tito bio kum.

Dejvid: Situacija u ovim krajevima je teška za razumevanje, postoji više struja, Karadžić pripada četnicima, dok Mirjana Marković zastupa srpsku levu struju, negde između su rojalisti.

Kongresmen: Sve to seže iz Titovog perioda i prethodnog rata. Ti antagonizmi su Titu poslužili, a on ih je držao pod kontrolom zahvaljujući izvrsnim manipulacijama. Zahvaljujući Hitleru Tito je došao na vlast.

NATO: Avaksi će se sudarati iznad Jadrana

Akteri: Dvojica oficira američke mornarice. Jedan je na nosaču aviona "Ajzenhauer", a drugi na nekom brodu koji je u vodama Jadrana

Razgovor je vođen 10. decembra 1994. u 18.15 časova

Oficir 1 (sa "Ajzenhauera"): Uskoro ćemo ući u Jadran. Kada se to dogodi, u Jadranu će biti najveći broj brodova do sada. Zbog tolike koncentracije brodova, biće problem u koordinaciji. Ima mnogo problema: avaksi će biti preopterećeni, treba voditi vazdušne operacije sa više nosača aviona, tu je i kontrola vazdušnog prostora, ima i političkih nesuglasica između UN i NATO.

Američki otpravnik: Akaši je umislio da se nešto pita

Akteri: Džon Menzis, otpravnik poslova američke ambasade u Sarajevu, i izvesni kolega iz Stejt departmenta

Razgovor je vođen 28. decembra 1994. godine u 14.58 časova

Čovek iz Vašingtona: Čudi me, Džone, da ti nije stigla kopija poverljivog pisma koje je sekretar Kristofer uputio Izetbegoviću i koje sutra treba da mu bude predato. Ti, Džone, imaš veliku moć. Kris ide na sastanak komiteta za sankcije tokom popodneva.

Menzis: Muratović mi je preneo da više nije siguran da Rusi dobijaju devize od Srba u vezi s trgovinom gasom i da ne zna kako se plaćanje sada obavlja, možda Rusi dobijaju neku robu. Ali, i to za njih ima devizni značaj.

Čovek iz Vašingtona: Da li je Akaši u Sarajevu?

Menzis: Mislim da Akašija treba potpuno razvlastiti jer on počinje da misli da je on lično deo procesa i tako može da upropasti mnogo toga, možda i podsvesno. Rouz misli da može da drži stvari pod kontrolom, da zadovolji i Akašija i da postigne svoje ciljeve. Akašija treba odstraniti iz svih pregovora.

Kako su pakovali sankcije Miloševiću

Akteri: Irfan Ljubijankić i Alija Izetbegović

Irfan: Alejkum selam, predsedniče.

Alija: Selam alejkum, Irfane, kako je?

Irfan: Dobro, fala bogu. Mislim da biste i vi bili zadovoljni da ste mogli pratiti ova dva dana u Londonu. Imao sam juče jedno četiri-pet intervjua za različite TV stanice, vrlo zapaženih i prenošenih, u kojima sam svima rekao ideju da se Miloševiću ponovo nametnu sankcije. Danas sam imao sastanke sa Herdom, koji vas je puno pozdravio, i ručak sa Hogom. Sa Herdom sam razgovarao 35 minuta, to je bio jedan vrlo dobar sastanak, odmeren, fin, u kome je on izrazio puno razumevanje za naše pozicije i veliku zabrinutost. Ja sam mu rekao ovo da bi bilo, pitao šta on misli o jednoj pretnji Miloševiću, da bi mu se ponovo nametnule sankcije, da bi ga se nateralo da malo konstruktivnije razgovara. On je rekao da će razmisliti o tome, da on misli za sada da bi izgubili Miloševića s time, ali da će o tome razmisliti i razmeniti mišljenje sa drugima. Rekao je da je jako razočaran pozicijom Rusije.