Oni su ubijeni zbog Kosova: Hoće li Vučić preživeti?

Foto: www.profimedia.rs

Slobodan Milošević

Uspon Miloševića i ukidanje autonomije Kosova

Početkom 1989. godine Slobodan Milošević ukida autonomiju Kosovu, a njegov trijumf je ovekovečen 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, prilikom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke. Milošević je u svom govoru Kosovo nazvao srcem Srbije, što je kasnije postalo široko prihvaćena politička parola.

Nakon ovoga, kosovski Albanci započinju sa izgradnjom paralelnih institucija. Septembra 1991. godine kosovski Albanci su održali i nezvanični referendum o nezavisnosti. Na osnovu referenduma, nepriznata republika Kosovo je proglašena nezavisnom od Jugoslavije. U stvarnosti, ona nije funkcionisala kao nezavisna država, nego kao paralelan sistem vlasti.

Tokom 1998. godine OVK se omasovljava i započinje gerilske borbe sa srpskim snagama bezbednosti, što prerasta u kosovski rat. Nekoliko insceniraniih incidenata i navodnih zločina dovodi do NATO intervencije i bombardovanja Srbije u martu 1999. Nakon 78 dana Srbija je primorana da se povuče sa Kosova. Oko 100.000 Srba napušta Kosmet.

Umro je u Haškom tribunalu 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u Sheveningenu.

Foto: Tanjug

Atentat na Đinđića

Đinđić upozoravao UN da Albanci žele nezavisno Kosovo

Premijer Srbije Zoran Đinđić predlagao je niz rešenja, od federalizacije do podele Kosova. Osim toga, u gotovo svim njegovim izjava se moglo čuti jedno - da se pitanje Kosova mora što pre rešiti. Ubijeni premijer je još 2003. godine upozorio Savet bezbednosti UN da Albanci žele nezavisno Kosovo.

"Kosovo je opasnost za srpsku državnost, rana kroz koju može da nam iscuri poslednja kap krvi. Moramo da je zatvorimo na neki način. Maksimalno povoljno za sebe, ali uz kompromis sa drugom stranom, sa Albancima koji na Kosovu žive", izjavio je Đinđić u svom poslednjem intervjuu iz 21. februara 2003. godine.

Osim toga, u nekoliko svojih izjava o Kosovu Đinđić je žestoko kritikovao međunarodnu zajednicu i govorio da je "poslednji trenutak za razgovore o Kosovu". Kako kaže, "međunarodna zajednica jedno govori, a drugo radi".

Mesec dana pred smrt Đinđić je spremao dogovor o Kosovu s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i naglasio da je posle tri i po godine boravka međunarodnih snaga na Kosovu potrebno da se ozbiljno promisli koncepcija trajnog rešavanja tog problema. Njegov predlog bio je kompromis koji bi zadovoljio obe strane, i srpsku i albansku.

Đinđić je od komandanta snaga NATO u jugoistočnoj Evropi Gregorija Džonsona tražio da obezbedi uslove za povratak do 1.000 pripadnika jugoslovenskih snaga na Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244.

U februaru 2006. godine započinju pregovori o statusu Kosova. Međunarodni posrednik, finski političar Marti Ahtisari, predložio je plan o "nadziranoj nezavisnosti", koji je srpska strana odbila, a kosovska prihvatila. U dogovoru sa zapadnim silama skupština Kosova je 17. februara 2008. jednoglasno proglasila nezavisnost Kosova.

Zorana Đinđića ubio je "zemunski klan" 12. marta 2003.

Krcun se zalagao za podelu Kosova

Među beleškama Slobodana Penezića Krcuna, nekadašnjeg načelnika Ozne, ministra policije i predsednika srpske vlade početkom šezdesetih godina prošlog veka, koje su sačuvane u užičkom istorijskom arhivu, nalazi se i izvod iz Krcunovog referata izgovorenog na partijskom plenumu 1959.

Krcun je tada rekao da bi "najbolje bilo na Kosovu oformiti dva sreza - jedan za Kosovo, jedan za Metohiju", odnosno za podelu na albanski i srpski deo. Neki su u toj njegovoj ideji prepoznali još jedan od razloga zbog koga je ubijen. Penezić je, naime, poginuo u saobraćajci 6. novembra 1964. na Ibarskoj magistrali, ali malo ko veruje u tu verziju. Naprotiv, mnogi su ubeđeni da je njegovu pogibiju lično naručio Tito.