EKSKLUZIVNO: Filmska priča kako je general Milanović došao do dokumenata o NATO agresiji na SRJ, prema njemu je nastao i lik iz jedne od najčuvenijih domaćih serija

Foto: youtube.com/ Goli Zivot TV HAPPY

Jovan Milanović

Kako Milanović priča u ispovesti, zaključno sa 29. septembrom 1998. godine, državni i vojni vrh SRJ imao je podatke o učesnicima agresije i potencijalnim ciljevima. Znalo se i o tačnom datumu donošenja odluke o početku napada.

Međutim, nedostajali su dokumentovani podaci.

- U pokušaju da na više adresa dođem do dokumenata, zaustavio sam se na francuskom oficiru Pjer-Anriju Binelu, šefu kabineta francuskog generala Viroa, člana vojnog komiteta NATO. Sa majorom Binelom prethodno sam imao više kontakata. Bio je voljan da sarađuje bez bilo kakvih ličnih interesa. Na moje traženje planova o agresiji, nije se mnogo premišljao. Uz konstataciju da je to veoma opasno, brzo mi je odgovorio: "Imaćeš". Bio je to 1. oktobar 1998. Doneo mi ih je u stan sledeće večeri - priča Milanović.

VELIKO FINALE

Samo te 1998. Generalštabu i državnom vrhu Milanović je poslao oko 1.100 stranica izveštaja, od čega oko 800 od maja do oktobra. Svaki je nosio zaglavlje "Priprema agresije NATO na SRJ", a poslednji izveštaj koji je poslao pre nego što je razotkriven nosio je naslov "Intervencija izbegnuta, opasnost još traje".

Te četvrte godine boravka u Briselu sam sebi, ističe, ličio je na pauka koji je razapeo mrežu i negde iz ugla čeka kada će se uloviti muva ili neka krupnija lovina, zbog čega se čitava ova akcija nazvala PAUK.

Prema Milanovićevim rečima, NATO je planirao da, ukoliko SRJ odbije ultimatum u Rambujeu, aktivirati fazu apokalipse - uništavanje svega postojećeg.

- Pošto ciljeva više nije bilo na ranijim pozicijama, a vremenske prilike su se usložnjavale, NATO je doneo odluku o odlaganju agresije i otpočeo pregovore sa vlastima u Beogradu - poručuje general Milanović.

Ko je Pjer-Anri Binel Foto: youtube.com/ AP Archive Pjer Anri Binel - Oficir koji je završio prestižnu Vojnu akademiju San Sir, koju su završili i De Gol, Petar Karađorđević... - Usavršavan za službu u arapskim zemljama - Uhapšen 13. oktobra 1998. i optužen za nacionalnu izdaju - Na sudu se branio da je zapravo sve radio u saradnji sa svojom obaveštajnom službom, ali pravu istinu je rekao kada je izašao iz zatvora - Pretila mu kazna od 14 godina, proveo je 10 meseci u istražnom zatvoru, uz primenu strašne torture, nakon toga osuđen na pet godina, od kojih je u zatvoru proveo tri

Binel je, ističe, bio protiv Amerikanaca i voleo je Srbe.

- Moj kontakt s njim bila je završnica mog obaveštajnog rata u Briselu, pre toga sam nekoliko godina gradio poziciju i obaveštajnu mrežu u NATO - navodi Milanović.

Kako tvrdi, Binela je pozvao da se vide u restoranu "Sudbina" u Briselu i tu mu je rekao šta želi.

- On je došao, seli smo tu, počeli da pričamo i u jednom trenutku ja sam rekao: "Znam da ćete da nas bombardujete, faze, sve, ti samo da mi daš papire." Binel mi je rekao da je jako opasno i na kraju je pristao... Sutradan kad mi je doneo papire u stan i stavio ih na stočić, popili smo dve flaše vina, sledio sam se. Tu je sve pisalo, koje snage učestvuju, koliko aviona, koje su četiri faze napada. Oni su mislili da će Milošević da kapitulira za nekoliko dana. Zanimljivo, CIA je napravila svojih 900 ciljeva, van ovih vojnih 25 - dodaje Milanović.

LIČNA DRAMA

Potom se odigrala lična drama generala. Šta raditi s tim spisima, odnosno kako ih na najbezbedniji način dostaviti Generalštabu.

- Milion varijanti mi prolazi kroz glavu. Od toga da je Binel odmah po izlasku uhapšen do toga da će verovatno mene skembati na putu do ambasade. Pogledam se u ogledalo i mislim da nisam video sebe, već nekog drugog. Spakovao sam ta dokumenta u kesu iz prodavnice i krenuo ka našoj rezidenciji. Tih desetak minuta koliko sam prepešačio oduzelo mi je najmanje 20 godina života. Pešačio sam i kao da sam gledao svoju sahranu - kaže Milanović.

General nije ni slutio da će mu uz NATO glavobolju izazvati i sopstvena država.

- Tog 1. novembra, ujutru, saznao sam da sam i ja razotkriven. Prostor oko ambasade i stana je bio potpuno blokiran. Iz Beograda je prvo stigla pohvala, a zatim i da nemam razloga da se plašim i da uzmem odmor, ali ne idem nigde. Bila je to tako amaterska instrukcija za koju nikada ne bih poverovao da je mogla stići iz obaveštajne uprave Generalštaba. Tako sam shvatio da sam i tu prepušten samom sebi. Obavestio sam našeg ambasadora, pokojnog Nikolu Čičanovića, koji je sve preduzeo da bi me zaštitio. Prvih nekoliko dana sam ostajao u ambasadi, a zatim me je do stana i nazad pratilo obezbeđenje. Išao sam i vraćao se njegovim kolima sa zatamnjenim staklima u različito vreme, da bih i tako zavarao moguću potragu. Tako sam živeo sve do 19. decembra - zaključuje Milanović.

Šainović spasao mog psa Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Nikola Šainović U to vreme, ističe general, u Beogradu se uveliko analiziralo ko je francuski špijun. Jednog dana vladinim avionom u Brisel je doputovao tadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović. On mi je rekao da ne može da me pokupi jer za to nema odobrenje, ali mu je ambasador Čičanović, na prevaru, utrapio mog psa. Tako je ispalo da je država prvo spasla moje kuče, a tek onda i mene.

Trećina diplomata su špijuni

Moja funkcija u Briselu bila je ministar-savetnik. Po rangu sam bio drugi diplomata iza našeg ambasadora. Trećina diplomata tamo su špijuni, svako svakog špijunira i ja sam se našao u toj žabokrečini i plivao sam, uzimao vazduh, ponirao dole, ali sam funkcionisao. Zato me nisu otkrili.

Odbio sam orden od Slobe

Odlikovan sam Ordenom sa srebrnom lentom, ali sam odbio da mi ga uruči Slobodan Milošević. Jednostavno sam eskivirao da se pojavim na dodeli tih priznanja, a 1994. na proširenom kolegijumu Generalštaba javno sam se usprotivio uvođenju sankcija Republici Srpskoj. Međutim, nikada ni reč nisam rekao protiv Miloševića tokom boravka u Briselu. I posle, kada su me opsedali haški istražitelji, prema njima sam bio krajnje neprijatan jer su tražili da svedočim. Miloševiću je trebalo da se sudi ovde u Srbiji zbog onoga što je učinio svom narodu.

"Moj rođak sa sela" Foto: ST/N. PANČIĆ Vojin Ćetković Po generalu Jovanu Milanoviću napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića u seriji "Moj rođak sa sela", kojeg glumi Vojin Ćetković. Malo je poznato da je posle prvog prikazivanja epizoda ove serije 2008. godine tadašnji glani tužilac Suda u Hagu Serž Bramerc reagovao i od tadašnjih srpskih vlasti tražio da se serija skine sa programa.

Izbegao atentat na aerodromu

Jedan visoki belgijski funkcioner rekao mi je da je napravljen scenario lova na moju glavu čim mi 15. januara 1999. godine istekne diplomatski imunitet. Posao je trebalo da obave pripadnici balkanske mafije. Zahvaljujući ambasadoru Čičanoviću, 19. decembra dobio sam dve blanko karte makedonske avio-kompanije MAT i kao u američkim špijunskim filmovima na aerodrom stigao sporednim briselskim ulicama, izbegavajući moguće presretanje. Čim sam na aerodromu ispisao ime i prezime, a obaveštajci Belgije shvatili da napuštam zemlju, počela je gužva. Na sreću, bio sam u pratnji dvojice službenika ambasade, koji su imali diplomatske akreditacije da mogu da uđu u avion bez ikakvih provera i oni su me otpratili do sedišta. Tih desetak minuta, koliko je trebalo da se pokrenu motori i da avion zarula po pisti, činili su mi se kao večnost. Odahnuo sam tek kada smo sleteli u Skoplje.