TUĐMANOV ČOVEK PROGOVORIO: Nemci naredili početak "Oluje"

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Prema svim raspoloživim informacijama, doskora se mislilo da su u "Oluju" bili uključeni isključivo Amerikanci. Ipak, po svemu sudeći, ključni signal da krene u progon Srba iz Krajine Franji Tuđmanu je stigao iz Berlina. To je u velikom intervjuu za zagrebački Jutarnji list otkrio Miomir Žužul, čovek od najvećeg Tuđmanovog poverenja, koji je tada bio veleposlanik Hrvatske pri UN, u Ženevi, gde je u Palati naroda zasedala međunarodna konferencija za bivšu Jugoslaviju.

OTKAZAN RUČAK

Žužul, govoreći o zbivanjima neposredno pred početak "Oluje", obelodanjuje da su Amerikanci u stvari bili dosta neodlučni i da su oklevali da podrže vojnu akciju, dok su Nemci Hrvatima dali punu podršku i rok od sedam dana da počiste Srbe.

"Oluja" u brojkama 2.313 poginulih i nestalih Srba 1.205 civila 522 žene 12 dece 250.000 proteranih Srba 20.000 spaljenih kuća

- Za nas je eventualni pad Bihaća bio velika opasnost. Srpske snage bi time stvorile kompaktnu teritoriju, koju bi joj kasnije bilo vrlo teško oduzeti. Velika Britanija je 21. jula ("Oluja" je počela 4. avgusta, prim. aut.) sazvala hitan krizni sastanak u Londonu. Sad se već iz dostupnih dokumenata zna da im je glavni cilj bio sprečiti našu vojnu operaciju. Išao sam u London kao izaslanik predsednika Tuđmana, koji mi je naložio da tražim potporu od Amerikanaca, da izvestim Nemce, a da Britancima ne kažem ništa - priča Žužul.

Kako kaže, Ameriku je predstavljao državni sekretar Voren Kristofer, a u pratnji su mu bili tadašnji Holbrukov najbliži saradnik, ambasador Bob Frežr i tada mladi diplomata Kristofer Hil.

- Uveče sam se našao s Kristoferom i preneo mu Tuđmanovu poruku da bismo mi preduzeli vojnu operaciju za deblokadu Bihaća, a svi su znali da na putu prema Bihaću nećemo zaobići Knin. On je bio neodređen. Za sutradan u 11 sati zakazan je novi sastanak. Imali smo već rezervisan restoran, u koji smo i inače zalazili kad smo bili u Londonu. Međutim, susret je otkazan - ispričao je Žužul.

Foto: Republika Miomir Žužul ŠTA JE JOŠ OTKRIO ŽUŽUL Savetnici Bila Klintona i Ala Gora Bil Klinton i Al Gor imali su savetnike za bezbednost i spoljnu politiku koji su veoma dobro razumeli šta se događa. Kasnije sam igrom slučaja saznao da su se tadašnji Klintonov savetnik Strob Talbot i Gorov savetnik Leon Firt zapravo prvi put sreli u Zagrebu 1971. godine, u vreme takozvanog hrvatskog proleća. Firt je radio kao diplomata u američkom konzulatu u Zagrebu, a Talbot je kao novinar došao da napiše reportažu o političkim previranjima u Hrvatskoj za magazin Tajm. Na zajedničkoj večeri Firt je rekao Talbotu: "Ma nije ništa onako kako su ti u Beogradu ispričali". Dvadesetak godina kasnije, Firt i Talbot su se našli na uticajnim pozicijama u Beloj kući. Rusija nije bila negativan faktor Zbog istorijske istine moram reći, Rusija nije bila negativan činitelj u odnosu na Hrvatsku. Na primer, ruski predstavnik, ambasador Vitalij Čurkin, generalno je bio zagovornik Srbije, ali nije bio negativan u odnosu na Hrvatsku. Srbi odbili Z-4 i mnogo nam pomogli Na našu sreću, Srbi nikada nisu shvatili da im plan Z-4 nudi državu u državi u Hrvatskoj. To je bilo više od autonomije današnje Republike Srpske u BiH. Za nas nikada nije bila opcija prihvatiti plan Z-4. Ali Tuđman ga je prihvatio kao polazište za razgovore, ne želeći da se suprotstavlja Amerikancima. Srpsko odlučno odbijanje plana Z-4, koji nisu želeli čak ni da prime i pogledaju, nama je pomoglo. Nismo morali da smišljamo neke diplomatske forme kako opravdati operaciju "Oluja".

DOGOVOR U MERCEDESU

Ispostavilo se, međutim, da je mnogo plodonosniji za Hrvate bio Žužulov sastanak s Nemcima, odnosno njihovim predstavnikom u kontakt-grupi Mihaelom Štajnerom.

- Štajner mi je kasno uveče poslao poruku: "Ministar predlaže da se nađete na aerodromu 'Hitrou' u 5.30 ujutru". Klaus Kinkel (ministar spoljnih poslova Nemačke, prim. aut.) i ja našli smo se doslovce na pisti aerodroma, u mercedesu nemačke ambasade, u ranu zoru. Preneo sam mu Tuđmanovu poruku. Kinkelov odgovor je bio: "Mi vam ne možemo puno pomoći, ali vas možemo štititi. Dogovorite se s Amerikancima, a mi vam obećavamo sedam dana, pet radnih i dva dana vikenda. Gledajte da u tom roku završite".

Osim ove teme u sutrašnjem izadnju Srpskog telegrafa možete čitati i detalje užasnih nesreća u Smederevu i Vincima, kao i potresnu ispovest majke ubijenog kik-boksera. Takođe, možete čitati i sve o ekonomskoj platformi koju će Grenel predložiti na sastanku u Beloj kući. U novom izdanju nalazi se i tekst o koronavirusu koji je i dalje glavna tema, a ovoga puta radi se o ljudima koji se vraćaju sa odmora i tome kolika su oni zapravo opasnost. O svemu ovome možete čitati i na portalu Republika. 

Foto: Republika