PERUBLIKIN RETROVIZOR: Konačni Milov pad, sporazum Beograda i Prištine, Snoudenov korak ka pobedi ili borba protiv vetrenjača

Foto: Tanjug/AP

Sporazum između Beograda i Prištine

Aleksandar Vučić izborio je najbolji mogući dogovor za Srbiju u Vašingtonu. U Beloj kući sporazum je sklopljen sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i iz njega je izabačen zahtev o međusobnom priznanju. S druge strane, ugovoreni su brojni projekti i veliki investicioni paket.

Koliko je dobru stvar Vučić uradio za zemlju, svedoči i žestok sukob prištinskog predstavnika u Vašingtonu Avdulaha Hotija i bivšeg premijera tzv. države Kosovo Ramuša Haradinaja. Ogorčen zbog poraza Prištine, Haradinaj je čak zapreti povlačenjem njegove stranke, čime bi Priština ostala bez vlade.

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

Vučić je izveo majstorski manevar i pristao da potpiše sporazum samo sa Amerikom. Prema nezvaničnim informacija, ključne tačke dogovora, čiji je inače Tramp garant, sadrže više nego dobre vesti za našu zemlju.

Opširnije o ovoj temi čitajte OVDE.

Pad DPS-a i najava Milovog konačnog kraja 

Foto: Tanjug

Milo Đukanović

Velika izlaznost i bezbroj nepravilnosti obeležili su izborni dan u Crnoj Gori. Na parkinzima se delio keš, po 200 evra za svaki glas udeljen Milu Đukonaviću i njegovoj DPS. Glasalo se sa nevažećim ličnim kartama i pasošima, policajcima je bilo zabranjeno da glasaju, pa im je dozvoljeno, ali tek kada su se javno pobunili. Prema pisanju nemačkog Špigla, na biračkim spiskovima našlo se najmanje 40.000 fantomskih birača.

Međutim, ovako neregularan izborni proces praćen velikom krađom glasova nije obezbedio ostanak na vlasti Milovom DPS-u i njihovim koalicionim partnerima. Rezultat izbora je bio toliko tesan da će 1 mandat odlučivati o formiranju nove vladu. DPS sa tradicionalnim koalicionim partnerima dobio je 40, a udružena 3 bloka opozicije ("Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo") 41 mandat, što je dovoljno za formiranje većine u parlamentu i izglasavanje nove vlade.

Foto: Tanjug/Z. MIRKOVIĆ

Koalicija "Za budućnost Crne Gore" objavljuje rezultate

Jedan od ključnih političkih igrača nakon izbora je Dritan Abazović sa građanskom koalicijom URA - "Crno na bijelo" koja je osvojila svega 4 mandata. Sa ovako skromnim rezultatom Abazović ipak ima ogroman ucenjivački kapital, njegova 4 mandata su tas na vagi. On ideološki mnogo bliži DPS-u nego prosrpskim strankama, ali je oduvek isticao da mu je jedini cilj borba protiv vlasti. Iako Abazović ne deli slične ideološke poglede sa najjačim opozicionim blokom "Za budućnost Crne Gore", on je ipak prevagnuo na njihovu stranu, zahtevajući ekspertsku prelaznu vladu. 

Foto: youtube.com/Printskrin

Dritan Abazović

Dritan Abazović (34) doktor je političkih nauka i već više od decenije pliva u političkim vodama. Od aprila 2017. godine je na funkciji predsednika Građanskog pokreta URA. Rođen je u Ulcinju, gde je završio osnovnu i srednju školu, a potom je otišao u Sarajevo, gde je diplomirao na Fakultetu političkih nauka, a potom je u Crnoj Gori stekao zvanje magistra, da bi 2019. godine odbranio doktorat na FPN Univerziteta u Sarajevu.

Opširnije o Dritanu Abazoviću čitajte OVDE.

Rezultati izbora po mandatima Foto: pixabay.com "Odlučno za Crnu Goru! DPS - Milo Đukanović" - 30 mandata "Za budućnost Crne Gore" - 27 mandata "Mir je naša nacija" - 10 mandata "Crno na bijelo"  - 4 mandata Socijaldemokrate - 3 mandata  Bošnjačka stranka - 3 mandata SDP  - 2 mandata Albanska lista - 1 mandat Albanska koalicija - 1 mandat

Nakon višemesečne obustave uspostavljen železnički saobraćaj sa Crnom Gorom

Foto: Tanjug/T. RADOVANOVIĆ

Međunarodni železnički saobraćaj na relaciji Bar-Topčider-Bar, koji je bio obustavljen zbog zatvaranja granice sa Srbijom usled pandemije koronavirusa, od 3. septembra ponovo je uspostavljen, s tim što će u početku saobraćati samo noćni voz.

Povratak srpskog stručnjaka na klupu voljenog kluba

Foto: Starsport

Aleksandar Stanojević u prvom mandatu na klupi Partizana

Fudbalski klub Partizan odlučio je da za naslednika Sava Miloševića imenuje svog bivšeg trenera Aleksandra Stanojevića. Stanoje je imao velikih uspeha na klupi crno-belih u prvom mandatu, a sada će imati pune ruke posla da ostvari klupske ambicije u turbulentnom periodu za "parni valjak".

Stanojević je postavljen na klupu Partizana 16. aprila 2010. godine, zamenivši Gorana Stevanovića. Napravio je sjajan rezultat već u sezoni 2009/10, s obzirom da je uspeo da nadoknadi bodovni zaostatak u odnosu na Crvenu zvezdu i klubu iz Humske donese titulu prvaka.

U kvalifikacijama za Ligu šampiona koje su nastupile, postao je prvi srpski trener koji je uveo neki od domaćih klubova u elitno takmičenje. Redom su padali Pjunik, Helsinki i Anderleht, nakon nezaboravne briselske noći za sve "Grobare" i trijumfa boljim izvođenjem penala.

Opširnije o ovoj temi čitajte OVDE.

Američki sud potvrdio da je program praćenja bio protivzakonit

Foto: www.profimedia.rs

Snouden

Sedam godina nakon što je američki uzbunjivač Edvard Snouden upozorio na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je presudio da je program bio protivzakonit i da šefovi američkih obaveštajnih službi, koji su javno branili taj program nisu govorili istinu, piše Politika.

Apelacioni sud za deveti okrug naveo je u presudi da je bespravna telefonska mreža, koja je tajno prikupila milione telefonskih zapisa Amerikanaca, kršila zakon o nadzoru obaveštajne službe i možda bila protivustavna.

Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon tog otkrića 2013. godine i koji se još uvek suočava sa američkim optužbama za špijunažu, objavio je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Nacionalne sigurnosne agencije (NSA).

- Nikad nisam mislio da ću doživeti da vidim da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao protivzakonite i u istoj presudi mi priznaju zasluge za njihovo razotkrivanje - napisao je Snouden na Tviteru.

Dokaz da je NSA tajno gradila veliku bazu podataka američkih telefonskih zapisa bilo je prvo i verovatno najveće otkriće Snoudena koje je objavio Gardijan 2013. godine.

Sve do tog trenutka visoki američki obaveštajni zvaničnici tvrdili su da NSA nikada nije svesno prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program praćenja razotkriven, američki zvaničnici su tvrdili da je špijunaža odigrala ključnu ulogu u borbi protiv domaćeg ekstremizma, navodeći primer četvorice stanovnika San Dijega koji su optuženi za pružanje pomoći verskim fanaticima u Somaliji.

Američka unija građanskih sloboda pozdravila je presudu apelacionog suda.

- Današnja presuda je pobeda za naša prava na privatnost - saopštila je ACLU i dodala - kako je jasno da je NSA prikupljanjem telefonskih zapisa Amerikanaca kršila ustav.