NEMAČKI DIPLOMATA OTKRIO: EVO ZAŠTO JE PROPAO PLAN Z-4
Girt-Hajnrih Arens, nemački diplomata koji je više decenija bio na važnim pozicijama u međunarodnoj diplomatiji, otkrio je za Dojče vele šokantne detalje o raspadu Jugoslavije i sukobima devedesetih godina. Između ostalog, opisao je propast plana Z-4 i ko je od svetskih zvaničnika bio bliži Beogradu, a ko Zagrebu.
Arens je radio kao prvi sekretar u nemačkoj ambasadi u Beogradu, a onda je službovao u raznim komisijama koje su se bavile pitanjima u našem regionu. Bio je deo tima koji je izradio plan Z-4. Taj plan za rešavanje sukoba u Hrvatskoj, podsetimo, Srbi su odbili (iako im je omogućavao široku autonomiju i, maltene, državu u državi), a Hrvati prihvatili da o njemu raspravljaju. To je zapečatilo sudbinu Republike Srpske Krajine, usledili su "Oluja", progon Srba...
PRVA KONFERENCIJA
Na pitanje zašto plan Z-4 nije uspeo Arens odgovara:
- Najpre smo imali Karingtonovu konferenciju 1991. Ona je već razradila jedno poglavlje koje je predviđalo pravo manjina na autonomiju. To je prihvaćeno od hrvatske vlade početkom 1992, pre međunarodnog priznavanja samostalnosti. Budući da to nije dovelo do uspeha, tada je, pre svega pod pritiskom Amerikanaca, međunarodna zajednica pokušala da razradi još jedan dokument, i to je bio plan Z-4. Mi smo relativno brzo razradili razuman plan, ali stalno smo bili ometani. U prvom redu od lorda Ovena, koji je stalno želeo poboljšanja u korist Srba. Meni je bilo žao jer ja nisam ni prosrpski ni prohrvatski, meni je bilo stalo do same stvari. Srbima je uvek iznova sugerisano, prema mom mišljenju, od neodgovornih posrednika nešto što je bilo nesprovodivo. Zato nisu bili otvoreni za razumne predloge i verovali su da mogu dobiti više.
Srbi su hteli više, ali su to na kraju skupo platili
Beograd je uvek, tvrdi Arens, zastupao stanovište da se Jugoslavija ne sastoji od republika nego od nacija. I sva ona područja na kojima jedna nacija ima većinu, ili iz istorijskih i drugih razloga tako treba biti, moraju pripasti toj naciji.
PARAGINE USTAŠE
- Hrvatski predsednik Franjo Tuđman nije bio oduševljen planom Z-4, ali ga je ipak prihvatio. On je poznavao svoje Srbe i znao je da neće pristati da o tome pregovaraju. Sve do kraja, do posle "Oluje", kada se to promenilo, svi srpski predstavnici su insistirali na tome da se rešenje za Krajinu mora naći van Hrvatske, a ne kao deo Hrvatske. Nažalost, ispostavilo se da su oni koji su Srbima ukazivali na te mogućnosti pogrešili i Srbi su to skupo platili. Ja sam ih uvek iznova opominjao, ja sam do kraja imao dobar odnos sa Srbima, pa i s onima u Krajini. Posebno mnogo sam diskutovao s Goranom Hadžićem i uvek iznova sam ih konfrontirao s njihovim zločinima koje su tamo počinili. Hrvati su takođe počinili zločine, posebno u okolini Gospića. Tu ima nešto što treba reći i Hrvatima. Dobroslav Paraga i njegov HOS izgledali su tačno kao ustaše.
Amerikanci želeli celu Jugoslaviju Podsetimo, za razliku od Nemaca, koji su prvi priznali Hrvatsku kao samostalnu državu, Amerikanci su do kraja pokušavali da sačuvaju celovitu Jugoslaviju. Nedavno je tako prvi slovenački predsednik Milan Kučan otkrio da mu je uoči proglašenja nezavisnosti tadašnji državni sekretar SAD Džejms Bejker poručio da SAD nikad neće priznati Sloveniju ako se otcepi. Dogovor Tuđman-Milošević o podeli Mislite li da je bilo moguće izbeći rat, pitao je Dojče vele Arensa. - Mislim da je, kad smo se 1991. počeli baviti tim problemima, bilo kasno - odgovorio je on i dodao da ne zna da li da su se Tuđman i Milošević dogovorili oko podele teritorija, ali da je čitao dosta o tome i da mu se čini da je to moguće zato što su i jedan i drugi hteli etnički čiste države. Nemci priznali Hrvatsku mesec dana pre nego što je dogovoreno Arens ističe da je bio protiv preuranjenog nemačkog priznanja hrvatske nezavisnosti. - Ima jedna tačka kod koje nisam saglasan s nemačkom politikom. Mi smo priznali Hrvatsku i Sloveniju negde oko Božića 1991. Postojala je odluka EZ da će to biti priznati sredinom januara. Zašto se to moralo dogoditi gotovo mesec dana ranije? Tu su, naravno, postojali unutarpolitički razlozi. Tu je bio novinar Rajsmiler, koji je imao veliki uticaj na Kola, a Kol na Genšera. I lord Karington, koji je bio šef prve međunarodne konferencije o Jugoslaviji, bio je veoma nezadovoljan nemačkom politikom. Zato me je isključio iz kontakata s Bosnom. Kosovo je problem velikih sila Kako procenjujete situaciju što se tiče statusa Kosova, pitali su Arensa. - Sad je to problem između velikih sila. Zato što Rusija podržava srpski stav. Bio sam s Vojislavom Koštunicom, on je bio premijer Srbije. Rekao sam mu: Gospodine predsedniče, ako međunarodna zajednica sada kaže da vama Srbima treba dati Kosovo, mi se svi povlačimo, evo vam ga. Šta ćete učiniti? Vi ćete imati tamo 95 odsto stanovništva protiv vas. Ništa nije odgovorio. Kako vidi Tuđmana Bio je potpuno bez smisla za humor. Nikad se nije smejao. Nije ni dobro govorio engleski. Kad me je primio prvi put, ja sam mu rekao: "Gospodine predsedniče, ne znam kojim jezikom da se služim s vama." Onda mi je rekao: "Vi samo govorite." I posle sam uvek govorio hrvatski, ili srpsko-hrvatski Kako vidi Miloševića On je vrlo dobro govorio engleski, radio je u Americi i bolje znao kako funkcionišu Englezi i Amerikanci. Zato mu je bilo mnogo lakše. Mi smo govorili srpski. On je obično bio dosta ljubazan, ali teško je bilo dobiti nešto konkretno od njega |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)