SVE TAJNE RATKA MLADIĆA

Foto: ST/N. MANDIĆ

Ratko i Bosiljka Mladić sa decom

Dok se spremaju da odu u Hag, gde će u sredu biti izrečena presuda Ratku Mladiću, Bosiljka steže torbu punu pohabanih kutija. U njima su ordenje i medalje kojima je nagrađen njen muž.

Pre nego što smo počeli razgovor, Darka zovu advokati iz Haga. Javljaju da lekar iz Haga nije doneo odluku na osnovu medicinske dokumentacije.

- Uspeli smo! Dokazali smo - priča Mladićev jedinac dok gleda u majku koja sa strepnjom i nadom sluša vesti i Sheveningena.

Odmah na početku razgovora Bosa prvo vadi crnobelu fotografiju, gleda je s osmehom i očima punim suza. Pruža nam je rukama koje podrhtavaju i počinje da priča njihovu ljubavnu priču dugu 51 godinu.

Foto: ST/N. MANDIĆ

- Upoznali smo se 5. marta 1966. Sasvim slučajno. Na žuru na koji me je poveo brat. Tada sam živela kod sestre u Makedoniji, otišla sam iz rodne Okrugljače kod Virovitice u Makedoniju da bih se školovala. U to vreme već sam završila ekonomsku školu, imala sam nepunih 19 godina i radila sam.

Ratko je imao 23. Primetim ja njega, momak stoji sam, sa strane, svi ostali igraju. Prođem pored njega i kažem: "Šta ti tu stojiš sam. Ajde u kolo." I pođe on. Muzika se promeni, sviraju tango, a on sam mene zove da igramo. Pričao mi je o sebi, da je dete palog borca, da je oficir, da je završio Vojnu akademiju kopnene vojske - smer pešadija... I na kraju večeri me upita: "Mala, hoćeš li ti na kafu sa mnom" - priseća se Bosa.

PROSIDBA NA MOSTU

Poziv je prihvatila iako se plašila šta će reći brat i sestra i iako mu u tom momentu nije znala ni ime.

- Dve, tri nedelje kasnije, na mostu Cara Dušana u Skoplju ili Kamenom mostu, kako ga danas zovu, odjednom mi je postavio pitanje: "Mala, hoćeš li ti da se udaš za mene?" Nisam mislila da je ozbiljan, pa rekoh: "Udaću se jednog dana." Međutim, on je bio ozbiljan. Pristanem, ali nikome nisam rekla da imam momka, bio me strah šta će reći moji. I već 24. aprila smo se venčali - kroz smeh priča Bosa.

Slavili su kod kuće uz članove porodice, tridesetak ljudi bilo je na Mladićevoj svadbi. Mladi bračni par odmah je dobio stan, garsonjeru od 39 kvadrata. U to vreme Mladić je bio potporučnik, prvi put se našao na čelu izviđačko-streljačkog voda, koji je morao pred redovnu komisiju i kontrolu.

- On je tek preuzeo tu dužnost kada je došla inspekcija. Gledaju, nađu neke propuste i daju mu trojku. Bio je očajan. Trudio se i sve snage, nestrpljivo je čekao sledeću godinu i novu kontrolu. Kada su došli, dobio je čistu peticu i sve pohvale. Bio je srećan jer su mu porodica i Vojska bili najvažniji - priča Bosa i dodaje da se Ratko stalno usavršavao i da je završio je Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske (1978) i Komandno-štabnu školu operatike kopnene vojske (1987), naravno, kao jedan od najboljih.

Kao vojno lice imao je, kako bi se danas reklo, licencu da bude instruktor vožnje i skijanja.

- Mene ja on naučio da vozim. I da skijam. Bila sam kod njega kada je obučavao vojnike. Prvo završi s njima, pa onda mene uči da stojim na skijama - navodi Bosiljka.

ANA JE BILA SVA NA OCA

Dok je ona sa decom živela u Skoplju, Ratko je menjao gradove gde je službovao. Prošao je kroz Kumanovo, Ohrid, Štip, Prištinu, Knin i na kraju Han Pjesak.

U međuvremenu, 1971. dobili su u i drugo dete - ćerku Anu.

- Ona je bila isti Ratko. Sve je povukla na njega - snalažljiva, borac. Kada je Ratko prekomandovan u Knin, teško je bilo doći do njega. Nekako smo izdejstvovali da odem helikopterom koji je nosio opremu iz Skoplja za Knin. Ali Ana je po svaku cenu želela da ide. Insistirala je i na kraju sam je povela. Sva je bila na oca - priča Bosiljka ne želeći da prozbori ijednu reč o nesreći iz 1994, u kojoj je izgubila ćerku.

Mladićeva porodica ostala je u Skoplju do 7. februara 1992.

- Tog dana se Jugoslovenska narodna armija povukla iz Makedonije. To je bio naš poslednji dan u Skoplju. Prešli smo za Beograd. Prvo u jedan stan, a potom u ovu kuću - kaže Bosiljka dok krši ruke spremajući se da ujutru otputuje za Hag, gde će generalu za kojeg se nada da je još omiljen među Srbima biti izrečena presuda.

Kolekcija odlikovanja

Pet godina posle prvog znamenja, stiglo je novo odlikovanje. Mladić je dobio Orden narodne armije sa srebrnom zvezdom (1975), šest godina kasnije - 1981, "kolekciju" je dopunio Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, pa 1985. Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i 1989. Orden bratstva i jedinstva.

Kao komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske dobio je dva ordena.