PUTINOVA OFANZIVA ZA SPAS SRBA: Plan predsednika Rusije za zaštitu srpskih interesa u regionu

Otvorena podrška šefa Kremlja stigla je kroz prekjučerašnje pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kom je poručio da računa na nastavak "konstruktivnog dijaloga s njim i prisnog zajedničkog rada na aktuelnim pitanjima bilateralne, regionalne i međunarodne agende".

Usledile su potom konkretne poruke ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka u vezi s rešavanjem kosovskog čvora i smirivanjem tenzija u Bosni i Hercegovini uz podršku Republici Srpskoj.

Ambasador Bocan-Harčenko kazao je, naime, juče da Moskva poziva Prištinu da prekine svoje neodgovorno ponašanje i nastavi normalan dijalog sa Beogradom.

Konstatovao je potom i da je najveća prepreka u BiH zastarela institucija visokog predstavnika, te da je njeno gašenje zadatak koji bi trebalo prvo rešiti (pogledajte okvire).

Ovakva direktna podrška i ofanziva iz Moskve usledila je nepunih mesec dana pošto su Vučić i Putin u Sočiju (25. novembra) razgovarali o pitanjima isporuke gasa Srbiji, situaciji sa KiM, RS, jačanju bilateralne ekonomske, vojne saradnje. Tada je, na njihovom 18. sastanku, koliko su ih imali u proteklih sedam godina, u jeku energetske krize koja drma planetu, dogovorena, između ostalog, snižena cena ruskog gasa za Srbiju i povećanje uvoza. Između ostalog, Srbija je, upravo zbog uspona veza s Rusijom, na meti kritika sa zapada.

Foto: Media centar

- Srpsko-ruski odnosi su svakako na istorijskom maksimumu i to zahvaljujući predsedniku Vučiću. Mi danas imamo i političku i privrednu supstancu tih odnosa, čime smo ojačali i svoju geopolitičku poziciju - konstatuje u razgovoru za Srpski telegraf Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.

I politički analitičar Dragomir Anđelković tvrdi da Srbija uvek može da računa na podršku iz Moskve na svim frontovima, što se pokazalo proteklih godina:

- Rusija, takođe, nije faktor destabilizacije u regionu. Naprotiv. I zato u meri u kojoj Zapad bude ucenjivao i(li) vršio pritisak na Srbiju može se očekivati da Rusija priskače u pomoć Srbiji u iznalaženju najpovoljnijih rešenja, naročito na pitanjima od nacionalnog značaja, kakva su Kosovo i Republika Srpska.

3 glavne tačke plana

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

1. Zacementirana saradnja u više pravaca

Putinovo pismo Vučiću je uručio ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko na prekjučerašnjem sastanku u Predsedništvu Srbije.

- Dijalog Rusije i Srbije odgovara temeljnim interesima bratskih naroda i doprinosi obezbeđenju stabilnosti i bezbednosti na evropskom kontinentu - naveo je Putin i dodao da su njihovi "nedavni pregovori u Sočiju u punoj meri potvrdili čvrstinu strateškog partnerstva Rusije i Srbije i dozvolili da zacrtaju nove perspektive uzajamno korisne saradnje u više pravaca".

2. Priština hitno da ispuni obaveze, inače...

- Saglasan sam da je razlog za zastoj dijaloga između Beograda i Prištine nevoljnost privremenih institucija samouprave na Kosovu da vode ozbiljne razgovore. Polazimo od toga da briselski dijalog, organizovan u skladu s rezolucijom Generalne skupštine UN, ima potencijal koji nije iskorišćen - kazao je ambasador Bocan-Harčenko.

Važno je, istakao je, da facilitatori i druge zainteresovane strane podvuku da vođe Albanaca treba da ispune ranije obaveze, pre svega, one koje se tiču formiranja ZSO:

- Oglušivanje o ovu obavezu šteti samoj Prištini i očekujemo da to shvate što je pre moguće. Pokušaji Prištine da destabilizuje situaciju, uključujući i racije lokalnih policijskih specijalnih snaga na severu Kosova, samo stvaraju još više tenzija. Žao nam je što oni koji donose takve odluke ne razmatraju njihove moguće ozbiljne implikacije.

3. Bez lupe se vidi da Rusi i Srbi nisu krivi za krizu u BiH

Foto: Tanjug/AP

Komentarišući optužbe Sarajeva da su za najnoviju institucionalnu krizu u BiH krive Srbija i Rusija zbog podrške srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, iz Moskve odgovaraju da nije potrebna lupa da bi se videlo da za to nije odgovorno rukovodstvo Srba, a još manje Srbija i Rusija.

- To su, pre svega, učinili međunarodni zvaničnici, koji bi trebalo da budu odgovorni za prevazilaženje postojećih problema. Upravo se visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, pre nego što je dobrovoljno dao ostavku, flagrantno umešao u unutrašnja državna pitanja. Situacija se ozbiljno pogoršala kada je Zapad nominovao Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika, bez konsenzusa u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira, mimo SB UN, kao i bez odobrenja svih strana u BiH. Postoji samo jedan način da se prevaziđu ovi veštački stvoreni izazovi. Sve strane u BiH treba ponovo da se priključe dijalogu o tome kako same da prevaziđu sve probleme i razlike. Time će obezbediti primenu Dejtonskog sporazuma iz 1995, osigurati suverenitet BiH i široka ovlašćenja dva entiteta, kao i jednaka prava tri konstitutivna naroda - poručio je ambasador Bocan-Harčenko.