Deset godina vlasti čoveka koji je promenio Srbiju! ALEKSANDAR VELIKI!

ŠTA JE SVE VUČIĆ URADIO ZA SRBIJU!

Mreža auto-puteva, izgradnja mostova

Foto: ST/N. PANČIĆ/Tanjug/D. GOLL

 

U Srbiji se gradi više nego ikad u poslednjih 30 godina - mreža auto-puteva, puteva, brzih saobraćajnica, obilaznica, mostova... Neki od najvažnijih infrastrukturnih projekata su Moravski koridor, auto-put Miloš Veliki, Fruškogorski koridor, auto-put Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Vožd Karađorđe (u završnoj fazi projektovanja), auto-put Niš-Merdare, Dunavski koridor, auto-put Preljina-Požega, auto-put Kuzmin - Sremska Rača.... Gradi se četvrti most u Novom Sadu, kao i most preko Save (u okviru auto-puta Ruma-Šabac-Loznica).

Napravljen je most na reci Vrla (na trasi Koridora 10), čiji stubovi dostižu visinu od čak 62 metra. Obnovljen je Žeželjev most, u Novom Sadu, pa je železnički saobraćaj preko njega uspostavljen ponovo posle 19 godina (od rušenja starog mosta u NATO bombardovanju).

Nove pruge za brze vozove

Velika ulaganja u infrastrukturu prate i ulaganja u železnicu, i to najveća u poslednjih 70 godina. Vlada Srbije je pokrenula obnovu, modernizaciju i izgradnju skoro svih saobraćajnih pravaca u Srbiji, među kojima izgradnju brze pruge do Novog Sada i dalje ka Budimpešti. Ukupno ulaganje u realizaciju projekata modernizacije železničke infrastrukture vredno je preko milijardu i po evra. Izgrađena je deonica Stara Pazova - Novi Sad, a grade se još dve: Beograd - Stara Pazova i Novi Sad - Subotica.

Imamo 48 novih vozova, od čega jedan brzi, koji ide brzinom do 200 kilometara na sat - Soko. Brzi voz je nedavno počeo da saobraća novom prugom od Beograda do Novog Sada (stiže se za 36 minuta), koja je deo međunarodne pruge Beograd-Budimpešta.

Magnet za investitore, otvoreno više od 200 fabrika

Srbija je postala magnet za strane investitore. U proteklih deset godina u Srbiji je otvoreno preko 200 fabrika, a razlog tome svakako je stabilna ekonomska situacija u našoj zemlji. Srbija je, prema izveštaju britanskog lista fDi Intelligence, koji prati direktne strane investicije, dospela na prvo mesto po broju direktnih ulaganja. Interesovanje stranih investitora nije opalo ni za vreme korone, te su upravo u tom periodu otvorene brojne fabrike. Od 2012. Srbija je privukla više od 21 milijardu evra, a ovo su neke od vodećih fabrika koje su u Srbiji otvorene proteklih godina:

* Džonson elektrik (zaposleno 3.400)

* Robert Boš (zaposleno 2.237)

* Leoni (zaposleno 14.000)

* Kromberg end Šubert (zaposleno 4.000)

* Kontinental (zaposleno 3.000)

* Teklas (zaposleno 2.100)

* Simens (zaposleno 2.000)

* Aptiv (zaposleno 8.680)

* Mei Ta (zaposleno 3.243)

* Magna Seating (zaposleno 2.250)

Pored toga, Vlada je uspela da pronađe strane ulagače i za velike gubitaše poput Železare Smederevo i RTB Bor, koju je preuzeo kineski Ciđin i koji je uložio veliki novac u proizvodnju.

Više nego ikada ulaganja u zdravstvo

Foto: Srpski telegraf

 

U proteklih deset godina u zdravstvo je uloženo više nego ikad. Izgrađen je i rekonstruisan veliki broj bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara...

Prof. dr Danica Grujičić je prilikom obilaska Petrovca na Mlavi istakla da Srbija nikada više nije ulagala u zdravstvo, što je jedan od glavnih razloga što je ona podržala aktuelnu vlast.

- Ceo radni vek provela sam u zdravstvu i pamtim ga i za vreme komunizma i za vreme devedesetih i za vreme dvehiljaditih. Moralna obaveza je da kažem da je Srbija u poslednjih deset godina uložila u zdravstvo više nego ikad - rekla je ona.

Za deset godina u Srbiji su izgrađena i rekonstruisana tri klinička centra, Klinički centar u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, kao i KBC u Zemunu.

Situacija s koronavirusom praćena je iz potpuno novoizgrađenih KOVID bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, a nakon 17 godina izgrađena je i u potpunosti opremljena najsavremenijom opremom bolnica za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2. Takođe, izgrađen je u potpunosti i nov dom zdravlja u Borči, dok je veliki broj domova zdravlja i ambulanti širom Srbije rekonstruisan, a obnovljen je i znatan broj bolnica, među kojima su opšta bolnica u Pirotu, Vrbasu, Leskovcu, Gornjem Milanovcu...

Plate i penzije veće, nezaposlenost sa 25,5 smanjena na devet odsto

Prosečna neto zarada u Srbiji u januaru 2022. iznosila je 70.920 dinara, a prosečna bruto zarada 97.877 dinara (podaci Republičkog zavoda za statistiku). Prosečna penzija u Srbiji u februaru 2022. iznosila je 30.977 dinara. Od 2012. do danas penzije su povećane oko 30 odsto. Primera radi - penzioner koji je 2012. imao penziju oko 20.000 dinara, sada ima 27.499 dinara, a onaj koji je imao 30.000 dinar, sada ima 39.284 dinara.

Pored povećanja, penzionerima je u više navrata isplaćivana i jednokratna pomoć, uključujući i nedavno od 20.000 dinara. Dolaskom stranih investitora, stvaranjem povoljne klime za otvaranje firmi i pomoći preduzetnicima, borbom protiv rada na crno, stvorena je dobra poslovna klima, pa je nezaposlenost smanjena gotovo trostruko. Nezaposlenost je, naime, 2012. iznosila 25,5 odsto, a sada je svedena na istorijski minimum i sada je devet odsto.

Međutim, nije sve išlo lako. Suočena s praznom državnom kasom i dugovima koji su stizali na naplatu, država je morala da povuče nepopularne poteze, uključujući i smanjenje plata u javnom sektoru i penzija. Iako je nezadovoljstvo građana bilo veliko, nepopularne mere su donele očekivan rezultat - država je stala na noge i krenula put rasta i razvoja.

Fiskalnu konsolidaciju i reforme koje je sprovela Srbija pohvalio je MMF.

Nesvrstavanje u ratu, pohvale od Rusije i Ukrajine

Invazija Rusije na Ukrajinu podelila je svet u svakom smislu. Odmah je počelo zauzimanje strana, osude, pretnje sankcijama, potom i njihovo uvođenje. Na svaku ucenu upućenu Ukrajini ili Rusiji usledila je kontrakazna. U ovoj situaciji Srbija je uspela nemoguće - da ne zauzme stranu, da ne naškodi sebi, a da je pohvale obe zaraćene strane.

Srbija je rekla da priznaje teritorijalnu celovitost Ukrajine, drugačije i nismo mogli zbog naše muke - Kosova, ali da se neće pridružiti uvođenju sankcija Rusiji zbog tradicionalnog prijateljstva. Našu poruku pozdravili su ambasadori Ukrajine i Rusije u Beogradu.

Milioni evra za sportiste

Sportisti Srbije dokazali su se prošle godine na Olimpijskim igrama u Tokiju - kući su se vratili s medaljama, a država ih je nagradila izdašnim nagradama ukupne vrednosti čak dva i po miliona evra. Premije su, naime, bile dvostruko veće nego pre pet godina u Rio de Žaneiru, a novac je svim osvajačima medalja i njihovim trenerima isplaćen odmah po dolasku u Srbiju. Za svaku osvojenu zlatnu medalju naši sportisti su dobili po 70.000 evra, za osvojenu srebrnu po 60.000 evra, a za svaku osvojenu bronzanu medalju po 50.000 evra.

Pored toga, bonus od milion evra uplaćen je Fudbalskom savezu Srbije zbog plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo (novembar 2021). Predsednik Srbije je reprezentaciji obećao milion evra ukoliko pobede i momci su odneli pobedu na utakmici za plasman.

Prijatelji s istokom i zapadom dosledni u borbi za Kosovo

Srbija je na evropskom putu, ali gradi i neguje uspešna prijateljstva i s Rusijom, Kinom, SAD... Država je izabrala da se ne svrstava ni na jednu stranu, da neguje prijateljske odnose sa svima, ali da ne da na sebe i svoje interese.

U vreme polarizacije sveta, mi se možemo pohvaliti poštovanjem i sa zapada i sa istoka. U prijateljstvo s Kinom smo posebno ulagali, a ono se prelilo i na ekonomsku saradnju - investicije, povoljne kredite...

Od borbe za Kosovo nismo odustali. Paralelno s ekonomskim jačanjem našeg naroda dole i ulaganjem u sever Kosova, zemlja vodi diplomatsku ofanzivu. Veliki broj država je povukao priznanje nezavisnosti Kosova, a Srbija je u više navrata uspela da spreči prijem Prištine u međunarodne institucije.

Više novca za lečenje dece u inostranstvu

Srbija je 2014. osnovala budžetski fond za lečenje u inostranstvu. Od momenta osnivanja više od 2.000 dece i ljudi otišlo je na lečenje u inostranstvo. Na godišnjem nivou za ovu stavku se izdvajaju milioni, primera radi, u 2019. za ove potrebe izdvojeno je 465 miliona dinara. Postoji trend povećanja odobrenih zahteva za lečenje u inostranstvu, što ukazuje na bolju informisanost, kako građana tako i zdravstvenog sistema.

Vantelesna - podignuta starosna granica, za prvo dete neograničen broj pokušaja

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) podigao je starosnu granicu za vantelesnu oplodnju na 45 godina života u odnosu na dosadašnjih 43. Pomeranje za dve godine odnosi se i za prvo i za drugo dete. Na vantelesnu oplodnju moći će neograničen broj puta - pokušaja za prvo dete o trošku države (do 45 godina starosti).

Više od 190 obnovljenih škola

U prethodnih deset godina obnovljeno je oko 190 škola. Širom Srbije škole su rekonstruisane, delimično ili potpuno renovirane. Kontinuirano se ulaže i u vrtiće.

Primera radi, 2020. grad Beograd ušao je u postupak izgradnje 16 novih vrtića koji bi trebalo da budu gotovi do 2023. Redovno se isplaćuju stipendije za nadarene učenike i studente. Iznos mesečne rate za nadarene učenike je 15.000 dinara, za studente osnovnih i master studija 24.000, dok je za doktorske studije 30.000 dinara.

Projekat za ponos - Beograd na vodi

Foto: google.rs/maps

 

Projekat "Beograd na vodi" započet je 2014. i predstavlja jedan od najatraktivnijih građevinskih projekata koji je u poslednje vreme izgrađen u prestonici.

Realizacija ovog projekta je za Beograđane predstavlja ostvarenje viševekovnog sna, zbog čega ovaj poduhvat ima istorijski značaj. Za samo nekoliko godina, od rugla koje se nalazilo pored Save nikao je najluksuzniji deo prestonice, koji ujedno predstavlja i drugi po veličini kompleks mešovite namene u Evropi.

Projekat je izradila Vlada Republike Srbije u saradnji sa "Igl hils" iz UAE, a vrednost projekta iznosi oko tri milijarde dolara. Umesto močvarnog područja, danas je u tom delu kompleks luksuznih stambeno-poslovnih zgrada, uređeno šetalište s velikim brojem kafića i restorana, biciklistička staza, kao i tržni centar, jedan od najvećih u Evropi.

Ono što ovaj kompleks čini se izdvaja od svega jeste Kula Beograd, u okviru koje će se nalaziti prestižni hotel "Sent Ridžis", 220 ekskluzivnih stanova, a na samom vrhu nalaziće se restoran i vidikovac.

BDP sve više raste, inflacija opada

Srbija je uspela da, uprkos svim merama za ublažavanje posledica pandemije i nikad većim kapitalnim izdvajanjima, zadrži javni dug na kraju 2020. na 58,2 odsto BDP, ostavljajući iza sebe neke države kao što su Belgija, Irska, Nemačka, Španija, Italija...

Rast potrošačkih cena kretao se oko prosečnih dva odsto međugodišnje, što je ujedno i najniži nivo inflacije otkad se cene slobodno formiraju. Zahvaljujući cenovnoj stabilnosti, naši građani imaju sigurnost i predvidivost na putu ka boljem životnom standardu.

U uslovima niske i predvidive inflacije privreda posluje sigurnije i bolje, što znači da ima snažan rast investicija i zaposlenosti u privatnom sektoru. Republički zavod za statistiku navodi da je međugodišnja inflacija u Srbiji u 2020. iznosila 1,3 odsto, dok je 2011, prilikom dolaska na vlast Srpske napredne stranke, bila čak 11 odsto.

Stabilan kurs dinara, zlatne rezerve vraćene u zemlju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je krajem prošle godine da se u našu zemlju vrate sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu. Da je to bila mudra odluka predsednika Vučića, pokazalo se sada u toku rusko-ukrajinske krize.

Predsednik je, kako je tada objasnila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, sredinom novembra naredio povratak zaliha zlata iz inostranstva u našu zemlju, uz objašnjenje da se u svetu svašta dešava.

- Rekla sam da imamo zalihe u inostranstvu, u Bernu, u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku: "Ne znaš šta se u svetu dešava" - ispričala je guvernerka u novembru prošle godine.

Da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić donosio mudre odluke, vidi se još i iz perioda 2019, kada je naredio da se kupuje što više zlata. Srbija danas u svojim rezervama ima oko 37,2 tone ovog plemenitog metala čija je vrednost oko 1,9 milijardi evra.

Što se tiče kursa dinara, on je već godinama stabilan, a iz NBS poručuju da stabilnost kursa nije i neće biti dovedena u pitanje. Prema poslednjim podacima, kurs dinara u odnosu na evro iznosi 117,75.

Borba s koronom, nabavljene vakcine i respiratori

Foto: Tanjug/AP

 

Pandemija koronavirusa paralisala je ceo svet, a Srbija je i tokom tog perioda pokazala da je spremna da se bori u neočekivanim, kriznim momentima.

I dok se ceo svet borio za vakcine, naša zemlje je, zahvaljujući mudroj politici, među prvima uspela da ih nabavi, te je Srbija bila jedna od retkih u svetu koja je za svoje građane obezbedila vakcine gotovo svih proizvođača.

Pored uspeha u nabavci vakcina, Srbija je pokazala sposobnost i u nabavci respiratora. Takođe, za vreme korone u Srbiji su izgrađene tri potpuno nove KOVID bolnice - u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Pored ovoga, u rekordnom roku organizovane su KOVID bolnice u beogradskoj Areni, kao i na Novosadskom sajmu.

Ulaganje u vojsku

Vojska Srbije se u poslednjih deset godina znatno oporavila, što nije bio nimalo lak zadatak s obzirom na činjenicu da je bila gotovo potpuno narušena. Ako se govori o materijalnom položaju pripadnika Vojske Srbije, onda su tu podaci vrtoglavo skočili.

Naime, prosečna zarada zaposlenih u Ministarstvu odbrane 2021. iznosila je 77.725 dinara, što je 119,05 odsto više nego 2008, kada je ona bila 35.483 dinara. Pored ovoga, napredak vojske ogleda se u nabavci vojne opreme. Kako je za Srpski telegraf istakao Vlada Radulović, vojni analitičar, to se prvenstveno ogleda u segmentu ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

- Nabavke više različitih tipova helikoptera, kompletiranje eskadrile aviona mig-29, ali i kupovina sistema PVO "Pancir". To je ono što bih izdvojio - kazao je Radulović.

Pored pomenute vojne opreme, posebno su značajni transporteri lazar i miloš, kao i samohodni top-haubica nora B-52, koji predstavljaju ponos srpskih kopnenih jedinica i Vojske Srbije.