ĐINĐIĆ BI BIO ŽIV DA SU ČUMETU DOZVOLILI DA RANIJE PROGOVORI: Jedan papir je mogao da promeni tok srpske istorije

U nedelju se završava tačno 20 godina otkad je ubijen premijer Zoran Đinđić, koji bi i danas možda bio živ da se nije odugovlačilo s aktiviranjem institucije svedoka-saradnika.

Naime, da je zakon donet samo malo ranije, svedočenje Ljubiše Buhe Čumeta bi iza rešetaka strpalo vrh "zemunskog klana", mnogi zločini bi bili rasvetljeni, a premijer ne bi bio likvidiran 12. marta 2003. Ovo, kao jednu od mogućnosti, za Republiku navodi Mile Novaković, nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije i čovek koji je vodio istrage o zločinima "zemunaca".

U STRAHU ZA ŽIVOT

Foto: printscreen

On dodaje da su neke stvari verovatno mogle da krenu drugačijim tokom, pod uslovom da su neke odluke donete ranije. Međutim, kaže, sada, iz ove perspektive, sve ostaje u domenu brojnih teorija.

- Iako se često govorilo o tome da Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala treba da stupi snagu, on je prolongiran. Zakon je tada bio važan iz mnogo razloga, a jedan od osnovnih svakako je bio taj što bi uključivao instituciju svedoka-saradnika. Čume, kao neko ko je imao informacije i iz političkih struktura, ali iz policijskih je čuo nešto o tome i, nakon što je došlo do raskola između njega i "zemunskog klana", jer su drugi put pokušali da ga ubiju, odlučio je da progovori - priča naš sagovornik.

Novaković, koji je u tom periodu bio jedan o dvojice policijskih službenika s kojima je Čume želeo da razgovara, opisao je kako je sve teklo.

- Buha je bio svestan činjenice da bekstvo mnogo košta i da iza sebe ostavlja nedovoljno obezbeđenu porodicu. Zbog toga je stupio u kontakt s policijom i saopštio da želi da progovori. Tražio je isključivo da razgovara sa mnom i Roćkom (Rodoljubom) Milovićem. Detaljno smo osmislili ceo plan i odvojili jedan prostor u UBPOK na Makišu, gde smo počeli razgovor s njim - kaže Novaković.

NIJE BIO ZADOVOLJAN

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

Dodaje da su tri dana sedeli i razgovarali, da je Čume tu i spavao i da je mnogo toga otkrio:

- Nama je u tom momentu bilo važno da raščistimo otmice jer je za njih predmet još bio živ na sudu. Čume nam je tada sve ispričao do detalja. O ubistvima i nekim drugim stvarima nam je oprezno davao informacije jer je zauzvrat tražio određene usluge. Želeo je da bude dislociran, da ga čuvamo i da mu porodica bude zaštićena, što je institucija svedoka-saradnika i predviđala. Međutim, to je u tom trenutku bilo nemoguće.

Nekadašnji šef UKP objašnjava da to tadašnji zakon nije omogućavao.

- Ponudili smo se da mu negde nađemo stan, da ga nadgledamo, ali on time nije bio zadovoljan i odlučio je da ide dalje i da se sam spasava - kaže Novaković i zaključuje:

- Moguće je da bi sve išlo u drugom smeru samo da je pomenuti zakon donesen makar malo ranije.