OTKRIVAMO DOSAD NEPOZNATU HEROJSKU PRIČU IZ 1999! AERODROMI NATO U SRPSKOJ ŠPIJUNSKOJ MREŽI: Uključite radare, nevidljivi stiže bez podrške

Vojska Jugoslavije imala je 1999. posmatrače oko NATO aerodroma u italijanskom Avijanu. Bio sam u kontaktu s njima i kasnije s onima u Špangdalemu (vazduhoplovna baza alijanse u Nemačkoj kod Trira). Ništa nije moglo da poleti, a da oni to ne primete. Oni su takođe bili uključeni u emitovanje, ali su kasnije prestali da šalju informacije. Posmatrači su bili korisni zato što smo imali predstavu o tome šta dolazi.

NISU BILI SVESNI ŠTA SE DEŠAVA

Ovo svedočenje obaveštajnog oficira Vojske Jugoslavije Mihajla - Majka Mihajlovića, koji danas živi u Kanadi, osvetlilo je ulogu neznanih junaka srpske špijunske mreže u odbrani otadžbine. Mihajlović je po obrazovanju inženjer, ali i autor nekoliko knjiga iz oblasti naoružanja, ratovanja i istorije.

Zahvaljujući ljudima koji su javljali operativne podatke iz Italije i Nemačke, protivvazdušna odbrana VJ blagovremeno je raspolagala podacima o tome koliko je NATO aviona poletelo, kog tipa i nosivosti i to pre nego što bi se pojavili na radarskim ekranima.

Retki zapadni izvori potvrđuju ovu operaciju VJ, koja predstavlja sramotu za NATO i sve njegove obaveštajne strukture, ali istina ne može da se sakrije.

Na američkom specijalizovanom portalu The aviation geek club objavljeno je svedočenje Krisa Morhausa, vazduhoplovnog inženjera vazduhoplovstva SAD, da je srpska špijunska mreža u Italiji zaslužna i za obaranje nevidljivog bombardera F-117. Morhaus objašnjava da je uobičajena taktika NATO bila da bombardere prate avioni za elektronsko ratovanje EA-6B provlers, čiji je zadatak bio da ometaju i pokušaju da unište naše radarske instalacije. Međutim, na dan kada je F-117 skinut s neba, avioni provlers nisu leteli zbog loših vremenskih prilika.

Morhaus svedoči da je doneta odluka da F-117 leti bez njihove podrške jer komanda NATO nije bila svesna da je jugoslovenska protivvazdušna odbrana znala da su provlersi prizemljeni, kao i da će istog trenutka saznati da su bombarderi poleteli i koja im je početna ruta.

PRISLUŠKIVALI ALIJANSU

- Srbi su sve to znali zato što su imali posmatrače i obaveštajnu mrežu u Italiji, odakle se letelo u udarne misije. Takođe, obaveštajna mreža Vojske Jugoslavije dobijala je informacije od svog špijuna u civilnim strukturama Italije koji je imao pristup operativnim informacijama. Da sve bude još gore, srpski obaveštajci uspeli su da prisluškuju komunikacije NATO u toj oblasti - svedoči Kris Morhaus.

On zaključuje da su NATO snage doživele fijasko u obaveštajnom obezbeđenju operacije protiv SRJ.

Mihajlo Mihajlović: Neka se zna za podvig, ali imena ostaju tajna

Foto: Printscreen

Ekskluzivno za Republiku Mihajlo Mihajlović kaže da su informacije pristizale i pre nego što je rat počeo.

- Ti ljudi su radili iz patriotizma i ličnih uverenja. Ostaće anonimni, ali bih voleo da se ipak zna da su postojali i da su uradili ono što je bilo u njihovoj moći da pomognu odbranu zemlje - kaže Mihajlović.

On dodaje da je i danas u domenu tajne kako je VJ sve to organizovala i filtrirala i ističe da su svi posmatrači bili dobrovoljci, i to ne samo naši ljudi nego i lokalni. Među posmatračima je bilo i nekoliko njegovih prijatelja.

- Naravno, njihova imena neću spominjati. Avijano je na zgodnom mestu za posmatranje, počev od kraja piste pa do okolnih brda. Ti ljudi su redovno išli oko žice i registrovali avione na stajanci, pripreme za poletanje, sama poletanja, kao i pravce. Informacija je dolazila preko mejlova s manjim zakašnjenjem, ali i preko čatova (ICQ). Skoro sve što sam radio stizalo je preko mejlova i fiksnih telefonskih linija, ali je to bilo rizično za izvore jer se međunarodni pozivi registruju - priča Mihajlović.

On objašnjava da su se informacije prenosile žargonski, kao šifrom. I vesti zapadnih televizija, često u direktnom prenosu, bile su značajan izvor informacija.

- Bitno je da smo imali informacije o poletanju koje su filtrirane i sažeto slate kroz lanac komandovanja. Nije svako od nas bio u kontaktu s borbenim jedinicama. Divizioni su možda imali po jedan mobilni telefon i kompjuter, a internet na vatrenim položajima je apsurd. Njihovi kontakti su išli ili preko običnih zemaljskih linija, poljskih telefona ili radio-stanica postavljenih samo na prijem da bi dobijali informacije od radio-amatera - objašnjava Mihajlović.

Prema njegovim rečima, računalo se vreme poletanja i preleta preko NATO teritorije. Tako su u Mađarskoj bili izvori koji su registrovali poletanja aviona cisterni za dopunu gorivom. Mihajlović kaže da je NATO dosta radio po šablonu, pa se moglo predvideti kada i gde će udariti.

Mnogo teže je bilo s NATO aerodromom u nemačkom Špangdalemu jer je policija na putevima zaustavljala ljude, a i disciplina u medijima je bila stroža nego u Italiji.

- Ipak, informacije su stizale jer je u Nemačkoj bilo više naših simpatizera. Večernja poletanja su bila lakša za registrovanje jer su posle radnog vremena ljudi išli da se malo provozaju okolo - kaže Mihajlović.