OTKRIVAMO TAJNI SPISAK CIA: Američki papir zbog kog DRHTE SRPSKI POLITIČARI
Precizno pobrojane desetine imena s podacima kad su dobili pare devedesetih i uoči 5. oktobra i koliko.
Američka obaveštajna agencija CIA poseduje spisak s imenima srpskih političara koje je plaćala devedesetih godina i posebno uoči 5. oktobra, a u cilju rušenja režima Slobodana Miloševića, saznaje Republika.
Kako kažu naši izvori iz diplomatskih krugova, na tom spisku je vrlo precizno pobrojano ko je dobio pare, kada je dobio i koliko, a radi se o desetinama imena, među kojima su mnogi i danas politički aktivni.
U VRZINOM KOLU
- Neki od njih su posle političke karijere u Srbiji za nagradu uhlebljeni u međunarodne organizacije, gde uglavnom prodaju maglu za velike pare. Zauzvrat, u obavezi su da uvek budu na usluzi svojim nekadašnjim poslodavcima, pa čak i kada je to protiv interesa sopstvene države. Ko se jednom uhvatio u to kolo, više iz njega ne može da izađe - objašnjava sagovornik našeg lista.
On dodaje da su svi oni na "kratkom lancu", primorani su da sarađuju jer strahuju da se njihova tajna ne otkrije:
- Ukoliko bi spisak isplivao u javnost, to bi bio kraj njihove karijere. Njima je decidirano rečeno da moraju da slušaju inače su politički gotovi za sva vremena.
Džon Sajfer, operativac CIA, koji je posle prevrata postao šef agencije u Srbiji, kaže da je to bila njihova najuspešnija operacija te vrste i da se pare nisu žalile:
- Dok su Stejt department, agencija za međunarodni razvoj (USAID) i američke NVO javno uticali na srpske izbore, CIA je to radila u tajnosti. Nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, mi smo se bacili na posao podrške, finansiranja i pružanja pomoći pojedinim kandidatima opozicije.
Sajfer je dodao da je agencija upumpala milione dolara u antimiloševićevsku kampanju:
- To smo radili uglavnom kroz sastanke s ključnim saradnicima lidera srpske opozicije i to van državnih granica, pri čemu im je na licu mesta davan novac u kešu. Srpski državni funkcioneri su kasnije, iza zatvorenih vrata, iskazali zahvalnost CIA za svoju pobedu. Mnogi od ključnih igrača koji su postali rukovodeće figure u potom formiranoj vladi nastavili su da se sastaju s nama i da nam govore da su naši napori doveli do njihovog uspeha i da su nam večiti dužnici.
MUTNI KANALI
Ljuban Karan, bivši oficir vojne kontraobaveštajne službe, za Republike kaže da uzimanje novca od strane službe predstavlja municiju za ucenjivanje i trajno opterećenje jer ta osoba mora da radi šta joj se kaže.
- Ti ljudi ne bi trebalo nikad da budu na nekim političkim funkcijama u našoj državi niti da odlučuju jer su oni uvek na nekom kanapu, iz te službe mogu uvek da ih cimnu da im obavljaju zadatke. I oni koji uzimaju novac od donatorskih kuća su pod upitnikom, neke države ih vode kao strane agente. To kod nas nije zakonski rešeno, nije krivično delo, ali lično mislim da je to rupa u zakonu. Takav zakon imaju i SAD i Rusija i jedni i drugi svakoga ko uzima novac iz inostranstva smatraju stranim agentom - kaže Karan.
On podseća i da su protesti 5. oktobra 2000. finansirani spolja, a da su novac uzimali glavni organizatori, koji, dodaje, ni sami nisu bili svesni koliko je to štetno, pa su se hvalili okolo da su išli u inostranstvo po keš.
- SRJ je bila pod sankcijama, nije funkcionisao platni sistem. Mnogima je to odgovaralo jer niko nije znao kako je novac utrošen - kaže Karan.
Velja Ilić: U Budimpešti me spakuju, u Srbiji raspakuju
Kontakti opozicije u Srbiji i nevladinih organizacija postali su učestali kada je tadašnji ambasador u Hrvatskoj Vilijam Montgomeri otvorio predstavništvo za Srbiju u Budimpešti.
- Rekao bih da su EU i SAD, uključujući i pomoć gradovima, sigurno potrošile mnogo više od 100 miliona dolara. Mnogo više - rekao je svojevremeno Montgomeri.
Nakon toga krenuli su masovni odlasci u Budimpeštu po novac savete i ideje, svedočila je i novinarka Ljiljana Smajlović. Novac je preko granice prenošen isključivo u gotovini.
- Većina para iznošena je iz Budimpešte. Imao sam jaknu s duplom kragnom, u koju je moglo da stane mnogo novca. Sam sam vozio, pozdravimo se na granici i uvek su me puštali. Nisu pravili probleme. Kad dolazim, kažu mi broj sobe u koju da uđem i tu me pakuju. Kad pređem u Srbiju, tu me raspakuju. Nisam ni brojao. Ali tako je novac dolazio u Srbiju - priznao je i Velimir Ilić, jedan od lidera DOS.
Šainović: Posao iz kog nema izlaza
Nikola Šainović, nekadašnji potpredsednik Vlade SR Jugoslavije, podseća da su prvaci DOS išli po novac za rušenje Miloševića u Budimpeštu, a da je o tome najdetaljnije govorio Velimir Ilić.
- On je objasnio da su dobijali novac u sitnim apoenima, navodno da bi mogli da ga dele glasačima. Rekao je da je imao perjanu jaknu, dva broja veću, ali bez perja, koju je punio novcem i tako prelazio granicu. To je bio sistem. Tako su finansirali i sebe i birače. To se zove mravlja korupcija jer se deli velikom broju ljudi. Ambasador Montgomeri je bio šef tog centra u Budimpešti (zvanični centar američke vlade za obaranje Miloševića sa vlasti) i o tome je objavio knjigu. U toj knjizi je naveo da je potrošio 200 miliona dolara za taj vid "podrške" opoziciji u Srbiji - kaže Šainović.
Prema njegovim rečima, čim uđete u taj "posao" onda nema izlaza:
- Ucenjuje vas onaj ko vam je dao novac, Montgomeri je prvo vodio taj štab u Budimpešti, a posle je postao ambasador u Beogradu. Prvo platio, a posle upravljao kao ambasador i učestvovao u formiranju vlade. Vi uzmete novac i postajete politički rob onog ko vam je dao novac. Lideri DOS nikad nisu krili da su na taj način pomagali, posle ih je Montgomeri pozivao na razgovor da izvrše i ostali deo posla, između ostalog i izručenje Miloševića.
Republikanci široke ruke: "Otporu" 1.800.000 dolara
Prema podacima saradnika Agencije za međunarodni razvoj SAD (USAID) Donalda Preslija, ova organizacija je isplatila predstavnicima "Otpora" nekoliko stotina hiljada dolara za propagandni materijal, a isplaćivani su i tekući troškovi.
Međunarodni institut Republikanske partije, prema rečima njenog saradnika Danijela Kalingerta, potrošio je oko 1.800.000 dolara na Srbiju, uglavnom na finansiranje "Otpora". Kalingert je saopštio da se od oktobra 1999. sastajao sedam do 10 puta s rukovodiocima ove organizacije u Mađarskoj i Crnoj Gori.
- Krajem marta 2000. organizovan je seminar za 25 studentskih aktivista u raskošnom hotelu u centru Budimpešte. Predivan pogled na veličanstveni Dunav, luksuzna atmosfera hotela i odlična mađarska kuhinja bili su u potpunom skladu sa značajem ovog događaja. Seminari su održavani i u Bugarskoj, naravno uz plaćene troškove i "džeparac" - rekao je Kalingert.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)