ŠIFRA "APOKALIPSA" PLAN NATO DA SRAVNI SRBIJU: General Jovan Milanović otkriva detalje priprema za agresiju 1999.

Planeri NATO su pod šifrom "Apokalipsa" planirali da Srbiju sravne sa zemljom ukoliko Beograd odbije ultimatum u Rambujeu, otkriva za Srpski telegraf general Jovan Milanović, koji je 1998. ukrao planove Alijanse i tako, bar nakratko, odložio agresiju koja je usledila 24. marta 1999.

Prema tvrdnjama obaveštenog izvora Srpskog telegrafa, udar je trebalo da se odvija u više faza i završi se potpunim razaranjem u slučaju da se ne slomi vojni otpor:

- Osim 25 vojnih, CIA je u plan dodala čak još 900 ciljeva i možete da zamislite kakav bi to pakao bio.

Foto: printscreen

 

BINELOV DEDA SOLUNAC

Supertajne dokumente je naš najbolji obaveštajac i srpski Džejms Bond dobio u Briselu, srcu NATO, i to zahvaljujući pomoći francuskog oficira Pjer-Anrija Binela, koji je kasnije otkriven i proveo neko vreme u zatvoru.

- Zaključno sa 29. septembrom 1998, državni i vojni vrh SRJ imao je podatke o učesnicima agresije i potencijalnim ciljevima. Znao se i tačan datum donošenja odluke o početku napada. Binel, šef kabineta francuskog generala Viroa, člana vojnog komiteta NATO, odmah je pristao na saradnju, mada svestan opasnosti. Nije imao nikakav interes, a motiv bi mogao da se nađe u tome što je njegov deda bio učesnik borbi na Solunskom frontu. Ključne dokumente mi je doneo u stan 1. oktobra 1998. uveče - priča Milanović i dodaje:

- Kad mi je doneo papire u stan isto veče, 1. oktobra 1998, i stavio ih na stočić, popili smo dve flaše vina, sledio sam se. Tu je sve pisalo, koje snage učestvuju, koliko aviona, koje su četiri faze napada. Oni su mislili da će Milošević da kapitulira za nekoliko dana.

PRIMORANI NA ODLAGANJE

Samo te godine je Milanović Generalštabu i državnom vrhu poslao oko 1.100 stranica izveštaja, od čega oko 800 od maja do oktobra. Svaki je nosio zaglavlje "Priprema agresije NATO na SRJ", a poslednji izveštaj koji je poslao pre nego što je razotkriven nosio je naslov "Intervencija izbegnuta, opasnost još traje".
- Pošto ciljeva iz planova Alijanse više nije bilo na ranijim pozicijama, a vremenske prilike su se usložnjavale, NATO je doneo odluku o odlaganju agresije i otpočeo pregovore s vlastima u Beogradu - otkriva general.

I 1994. pretila opasnost od bombardovanja

Milanović kaže da je tokom službovanja u Briselu bio upućen u detalje američke vojne politike.
- Očekivali smo 1994. mogućnost ili verovatnoću da će biti dejstva NATO. Jer to je bila jedna od tačaka iz takozvane doktrine Amerike. Vašington je imao nameru da dejstva prenese posle i na Bliski istok. To je bila avanturistička operacija, želeli su da ovladaju većim delom sveta - rekao je on.

General lik iz "Rođaka sa sela"

Prema generalu Jovanu Milanoviću napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića u seriji "Moj rođak sa sela", kog glumi Vojin Ćetković. Malo je poznato da je posle prvog prikazivanja epizoda ove serije 2008. tadašnji glavni tužilac Suda u Hagu Serž Bramerc reagovao i od tadašnjih srpskih vlasti tražio da se serija skine s programa.

Slobi je trebalo mi da sudimo

General kaže da je odlikovan Ordenom sa srebrnom lentom, ali da je odbio da mu ga uruči Slobodan Milošević:

- Jednostavno sam eskivirao da se pojavim na dodeli tih priznanja, a 1994. na proširenom kolegijumu Generalštaba javno sam se usprotivio uvođenju sankcija Republici Srpskoj. Međutim, nikada ni reč nisam rekao protiv Miloševića tokom boravka u Briselu. I posle, kada su me opsedali haški istražitelji, prema njima sam bio krajnje neprijatan jer su tražili da svedočim. Miloševiću je trebalo da se sudi ovde u Srbiji zbog onoga što je učinio svom narodu.

Lovili mu glavu na aerodromu

Milanović otkriva i da mu je jedan visoki belgijski funkcioner rekao da će lov na njegovu glavu početi čim mu 15. januara 1999. istekne diplomatski imunitet i da je posao trebalo da obavi balkanska mafija.

Prethodno je bio šokiran kada ga je obaveštajna služba Generalštaba prepustila samom sebi, uz napomenu da se ne plaši i da ne ide nigde!

- Srećom, tadašnji ambasador Nikola Čičanović mi je 19. decembra nabavio dve blanko karte za makedonsku avio-kompaniju MAT, a na aerodrom sam stigao sporednim ulicama da bih izbegao presretanje. Čim sam na aerodromu ispisao ime i prezime, počela je gužva, ali su me dvojica službenika naše ambasade sprovela do sedišta. Činilo mi se da je tih desetak minuta do poletanja bilo kao večnost.