POTVRDA S VISOKOG MESTA DA U VAŠINGTONU ODLEĐUJU STARU STRATEGIJU: AMERIKANCI VRAĆAJU U IGRU PODELU KOSOVA!
Džon Bolton, nekadašnji savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, tvrdi da se opet razmišlja o razmeni teritorija
Sjedinjene Američke Države se, po svemu sudeći, posle pola decenije vraćaju staroj ideji rešenja problema Beograda i Prištine.
Pošto je zvanični Vašington uvideo da princip po kome bi se rešio problem Kosova - jedni da dobiju sve, a druga strana ništa - neće proći i da Srbija ne odstupa ni pedalj u odbrani svojih interesa, odlučili su, čini se, da na sto vrate stari predlog o razmeni teritorija, odnosno podeli Kosova i Metohije.
ZAPADNA EVROPA
Ovo je otkrio Džon Bolton, bivši američki ambasador u UN i savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, s kojim se u jednom trenutku nepomirljivo razišao. Prema njegovim rečima, "Amerika se nada da bi Beograd i Priština mogli zajednički da iznađu rešenje prihvatljivo za obe strane, uključujući razmenu teritorija". To bi, dodao je, doprinelo stabilnosti na Balkanu.
Angela bila glavna prepreka
Nije tajna da je glavna prepreka planovima Donalda Trampa za Balkan, Srbiju i rasplitanje kosovskog čvora (onako kako je Bela kuća to videla u Trampovo vreme) bila nemačka kancelarka Angela Merkel. Za razliku od kreativnih rešenja o kojima govori Bolton i o kojima se jedno dve-tri godine naveliko pisalo u medijima, Merkelova je sve bila protiv bilo kakvog odstupanja od stava koji je tada (kao i sada) promovisao Berlin: "Kosovo je država u onim granicama u kojima ju je Nemačka priznala, nema podele, razmene teritorija niti bilo čega sličnog."
- SAD su se već godinama unazad povukle i prepustile rešavanje neslaganja u zapadnoj Evropi kako bi ona posredovala i pomogla stranama, i čini mi se da je to bilo dobro - naveo je Bolton, između ostalog, u intervjuu za Politiku.
Takođe, ističe, dok je bio u administraciji predsednika Trampa, Bela kuća mogla je da uradi i više jer postoji interes da se stabilizuje region koji je bio nestabilan tokom poslednjih godina i da se taj sukob privede kraju, tako da se dozvoli "da se fokusiramo na veće probleme koji nastaju nastankom i rastom novih saveza između Kine i Rusije, kao i pretnje Evropi koje dolaze zbog situacije na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji".
Nije ovo prvi, a verovatno ni poslednji put, da Bolton pominje zvanično razmenu teritorija.
- Lideri su još 2018. pokazali želju da to pitanje reše jer su uvideli da nema ekonomskog razvoja niti stabilnosti dok se odnosi ne normalizuju. I mislio sam da vredi pokušati s razmenom teritorija, iako je pitanje za obe zemlje veoma kontroverzno - kazao je Bolton početkom 2020.
Vladimir Marinković, jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, kaže da se Bolton, u vreme dok je bio na visokom položaju u Trampovoj administraciji, zalagao da Amerika odustane od auto-pilot spoljne politike i podržavao je kreativna rešenja konflikata koja mogu da dovedu do dugotrajnog mira i stabilnosti.
Mape i skice predloga kao probni baloni
U nekoliko navrata pojavljivale su se mape eventualne podele Kosova, kako to Amerika zamišlja, i bile su sve manje-više slične, uz neke minimalne razlike. U najkraćem, suština je bila da Priština dobije deo teritorije centralne Srbije oko Preševa (ono što Albanci nazivaju Preševskom dolinom), a Beograd severni deo Kosova i Metohije, odnosno četiri opštine s većinskim srpskim življem (severni deo Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), s tim što bi za južni deo Mitrovice bio ili predviđen poseban status ili bi bio nađen neki model da bude pod potpunom kontrolom Prištine.
To je osnova, koja je razrađivana, kao što rekosmo, u nekoliko podvarijanti, a predlozi koji su se pojavljivali, svakako delom i kao probni baloni, podrazumevali su i eksteritorijalnost za srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji, kao i zaštitu srpskog življa u enklavama južno od Ibra.
- Posebno je taj koncept promovisao po pitanju KiM, ne želeći da vrši pritisak na Srbiju, već ohrabrujući obe strane da pregovorima dođu do rešenja koje bi podrazumevalo kompromis. Smatram da je to velika propuštena prilika za sve, s obzirom na to da je svako rešenje bolje od zamrznutog konflikta koji sada imamo na KiM i koje u najvećoj meri ide preko leđa našeg naroda koji tamo živi. Smatram da bi oživljavanje ove ideje, uz inicijativu Otvoreni Balkan, moglo da otvori novu mogućnost da se dijalog unapredi i da se stvori ambijent za dugoročni rešenje i trajni mir na Kosovu i Metohiji - navodi Marinković.
MNOGO PREDRASUDA
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je činjenica da je Trampova administracija imala drugačiji pristup prema rešavanju pitanja KiM od drugih američkih administracija, posebno od administracije Džozefa Bajdena, koja čvrsto stoji na albanskoj strani.
- Zato, za razliku od njih, bivša Trampova administracija, a u kojoj je jedno vreme službovao i Džon Bolton, ima drugačiji stav. Naročito Tramp, pa i Ričard Grenel, ljudi koji u prošlosti nisu bili deo američke administracije koja je gradila svoju politiku na Balkanu i svoj renome devedesetih godina, i samim tim nisu opterećeni predrasudama u kojima moraju tradicionalno da podržavaju albanski, muslimanski i hrvatski faktor. Oni su bili spremni za kompromis sa srpskom stranom - kaže Graovac i dodaje:
- Ovo, pre svega, moramo na taj način posmatrati, a to je da postoje određeni glasovi u SAD koji se drže tog stava da Srbiju ne treba u potpunosti odgurati od sebe negativnom politikom, već da treba težiti da se i Srbiji da ne preteran, ali određen ustupak ne bi li se ona pridobila za američku politiku.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)