"Zemunci" povukli obarač, ali evo ko je naručio ubistvo Zorana Đinđića!

Foto: Tanjug/D. ANTONIĆ

Zoran Đinđić

Prelević je na sudu zastupao Milana Veruovića, Đinđićevog telohranitelja, koji je i sam u martu 2003. godine teško ranjen.

Prema Prelevićevim rečima, tadašnji premijer Srbije i neprikosnoveni lider 5. oktobra stradao je zbog insistiranja da se Kosovo i Republika Srpska rešavaju istovremeno, po istom principu. Kako on objašnjava, Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović i "zemunci" bili su tek puki izvršioci nečijeg naloga.

 

 

Kao jedan od argumenata za svoje tvrdnje, Prelević navodi misteriozan način na koji su dokazi nestajali tokom procesa, traljavu istragu koja je vođena, kao i tajanstvene posete stranih agenata njemu i još nekim istaknutim likovima tog doba, poput Aleksandra Tijanića.

SVE DOKUMENTOVANO

Nikada nijedan premijer ne gine zato što je sukobljen sa kriminalnom grupom, nego ministar unutrašnjih poslova. Dakle, Zoran je životom platio svoje zalaganje da se o Kosovu i RS odlučuje u isto vreme, po istim principima, samouvereno izgovara Prelević, gostujući na valjevskoj RTV Marš Valjevo, uz ocenu da su obaveštajne službe nekih zemalja tako Srbiji održale lekciju.

 

 

Rajko Danilović advokat porodice Đinđić Služba je domaća, a ne strana. Kosovo i RS su sporedne stvari u slučaju ubistva Đinđića. Istraga je bila savršena i za kratko vreme su pronađene ubice. Na pozadini atentata se ništa nije uradilo

- Ja verujem da iza atentata stoje strane obaveštajne službe i to mogu da vam dokumentujem i, kada bih vam to dokumentovao, ja mislim svaki vaš gledalac bi zaključio da je to način na koji je on ubijen. Vi znate da istragu nije vodio istražni sudija ni tužilac, vi znate da je istražni sudija dobio infarkt... Njima je bilo zabranjeno, a neformalna grupa je bila ta koja je odlučivala šta treba da se radi - ukazuje Prelević i dodaje da "međunarodna zajednica ume da razgovara na ovaj ili onaj način".

Prelević se prisetio reči nekadašnjeg britanskog ambasadora u Srbiji Čarlsa Kraforda.

Alibi za Stanišića i još 20 ljudi Prelević se prisetio čudne situacije na dan Đinđićevog ubistva. - Na dan atentata kod mene dolazi visoki penzionisani pripadnik Vojno-obaveštajne službe sa jednim generalom i ne znaju što su svratili, a Sašu Tijanića zove jedna grupa ljudi koja, eto, skupila se da nešto piju i tu ima jedno 20 ljudi, tu je i Jovica Stanišić... I posle toga mi Saša Tijanić kaže da je ukapirao što su ga zvali. Njima treba alibi, a i ovima što su došli kod mene, njima isto treba alibi. Kada sam posle te ljude pitao, pa svi su znali da će biti ubijen - priča Prelević.

- Kraford je bio Zoranov i moj prijatelj i on nam kaže: "Mi imamo zadatak da odemo na Kosovo i kažemo - vidite, bio je rat, ubistva, silovanja, krađe, paljenja, vi ne možete da živite zajedno. A onda odemo u Bosnu i kažemo - vidite, ovde je bio rat, ubistva, silovanja, krađe, paljenja, vi možete da živite zajedno". Znači, Zoran je platio glavom svoje insistiranje da Srbija ne izgubi sve - ponavlja advokat.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Božo Prelević

POGREŠAN PRAVAC

Ceo slučaj, kao i položaj Đinđićevog tela u trenutku ubistva, usmeren je namerno u pogrešnom pravcu, smatra Prelević.

Isakov: Nema dileme, sve je odobreno spolja Bivši potpredsednik Ðinđićeve vlade Mile Isakov za Srpski telegraf kaže da je u svojoj knjizi 2004. nagovestio nešto slično ovome što priča Prelević. - Nemam nikakvu dilemu da je ta likvidacija odobrena i od nekog važnog spolja. Kad se ovde počelo pričati u podzemlju o pripremi atentata, a to je trajalo jedno vreme i znalo se u javnosti, mnogi ljudi su čak i direktno govorili Đinđiću da je preko vertikalnih veza stiglo u sve države u Evropi. Znači, neko iz međunarodne zajednice je dao zeleno svetlo, međutim, glavni naručioci su odavde, ali ne iz sveta politike, nego iz sveta biznisa - smatra Isakov.

- Vi vidite da je to kretanje tela nemoguće. Vi vrlo brzo imate izmenu celog lica mesta, odmah tu neko nešto asfaltira, vrata nestanu, zid se odmah zabetonira, na kraju krajeva, imate pritisak na te očevice da ne kažu ono što su videli. Pre toga imate, Dodik mu dojavljuje, Milo Đukanović, dolazi Karla del Ponte... Dakle, svi oni govore da se nešto sprema, a ne rade kamere, nema obezbeđenja, nema pancirnu košulju. Šef njegovog obezbeđenja podnosi ostavku i kaže: "Pa neću ja da stradam zato što nas neće niko da zaštiti" - ističe Prelević i dodaje da je stranom faktoru bilo najvažnije da se suđenje brzo završi i da se ne ulazi u dubinu, što se i desilo na kraju.

Kako navodi dalje Prelević, jedan intervju je bio presudan da bude doneta konačna odluka o Đinđićevoj likvidaciji.

- Samo pogledajte Zoranov intervju u Bijeljini, to je centralni intervju koji vam sve govori, a to je to, RS i Kosovo moraju da se rešavaju istovremeno po istom principu. A posle atentata dešava se potpuna promena spoljne politike Srbije - zaključuje Prelević. 

Neki od dokaza koje pominje Prelević

1. Đinđićev intervju u kom traži da se RS i Kosovo rešavaju istovremeno i po istim principima

2. Misteriozan način na koji su dokazi nestajali tokom procesa

3. Tajanstvene posete stranih agenata njemu i još nekim istaknutim likovima tog doba na dan ubistva

4. Prevođenje nekih ljudi preko granice mimo procedure

5. Kad je država u sukobu sa krimi-grupom, ne gine premijer, nego eventualno ministar policije

6. Upozorenja Mileta Dodika i Mila Đukanovića Đinđiću

7. "Sugestije" britanskog ambasadora Čarlsa Kraforda

8. Čudni događaji nakon ubistva: Izmena lica mesta, neko nešto asfaltira, vrata nestanu, zid se odmah zabetonira

9. Pritisak na očevice atentata

10. Sumnjiv infarkt istražnog sudije