Životna ispovest Milana Popovića: Kako je zaradio prvi milion i sve o odnosu sa Severinom!

Foto: Privatna arhiva, Prntscr TV Prva

Milan Popović...

Milan Popović (55) kaže kako mu nadimak "bakreni kralj Srbije" nije među omiljenima, a da je Severinin bivši, objašnjava Popović, najviše ga košta kada odgovara medijima. Sebe opisuje kao porodičnog čoveka. S 30 godina mlađom partnerkom čeka rođenje dečaka, trećeg muškog naslednika Popovića. Sa Severinom Kojić je 2012. godine dobio sina Aleksandra, a pre dve godine supruga Bojana rodila mu je Milana (2). Srpskog milionera sve češće viđaju u zagrebačkom kvartu Horvatovac, gde je pre nekoliko godina kupio staru vilu. Srušio ju je te sagradio kuću koja mu je postala zagrebački dom. Susedi ga dobro znaju. S delom njih je u dobrom odnosu, priča srpski preduzetnik. 

Ko je Milan Popović kad nije Severinin bivši?

- Severinin bivši partner sam samo u medijima.

Milioner?

- Otac, sused, poslovni čovek, šef, prijatelj...

Kakav ste šef?

- Baš su mi neki dan na sastanku rekli da sam vešt u pregovorima. Na to sam odgovorio da sam relativno loš jer često popustim. Uvek sam fokus usmeravao na osobu s kojom radim posao, a ne na sam posao.

Kako ste stekli prvi milion?

- Zaradio sam ga u Švajcarskoj, a tamo ne vredi pravilo da se o prvom milionu ne govori ili da se krije. Tamo si ga mogao dobiti na dva načina - ili si ga nasledio, odnosno dobio na dar, ili si ga legalno zaradio. Treća varijanta ne postoji. Nije tajna. Tvrdoglavo sam i ozbiljno radio dok nisam došao do zaposlenja u firmi u kojoj sam želeo poziciju. O osnivaču te firme napisali su knjigu u kojoj sam pročitao kako je on svoj prvi milion zaradio tako što je na svom prvom radnom mestu, nakon uspešne godine, tražio od svog tadašnjeg šefa da mu isplati milionski bonus. U suprotnom je pretio otkazom. Otišao je iz firme, a nakon deset godina, kad je postao velik i jak igrač, kupio je tu firmu iz hira. 

Na kojem mestu ste radili tada?

- Bio sam glavni mlađi trgovac kojeg je matična firma iz Švajcarske slala u urede u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Obilazio sam fabrike i kupovao razne materijale.

Foto: e-stock/KOBRA

Milan Popović...

I tada je pao milionski bonus?

- Nakon dve godine ubitačnog radnog tempa sklopio sam više poslova od ijednoga kolege u celoj kompaniji. Nisam izlazio iz aviona, Sovjetski Savez tad je bio u raspadanju, a ja nisam gubio ni jednu priliku za putovanje i sklapanje dobrog posla. Te godine ugovorio sam megaposao, šef odeljenja pozvao me je na sastanak jer se tad u toj firmi još pregovaralo o bonusima. Ponudio mi je 250.000 dolara, na što sam ispalio da hoću milion. Ne zato što sam vredio milion nego zato što sam se setio priče vlasnika kompanije u kojoj sam tad radio s početka priče. Ta njegova priča mi je poslužila kao fora, isto sam primenio na svog nadređenog i, kad je odbio moju ideju o bonusu od milion dolara, rekao sam mu "OK", no i to da sam dobio ponudu iz druge kompanije i da ću otići iz firme. Nije prošlo mnogo vremena kad me nazvao vlasnik firme lično i ispričao mi kako se i njemu ista situacija događala kao meni. I eto, da vam konačno odgovorim na pitanje, imao sam tada 27 godina i zaradio sam svoj prvi milion.

Na šta ste tada trošili?

- Na gluposti, ali vrlo kratko. Mladost odradi svoje.

Kako sad živite kao multimilioner?

- Sve na meni ne vredi ni 2000 kuna. Ne nosim lančić, nemam sat. Ruske devojke često kažu: "Novac u životu nije bitan kad ga imaš". I to je istina. U jednom trenutku, kad imaš toliko novca, navikneš se da ga imaš i znaš da ga imaš. Fokusiraš se na druge stvari. U podsvesti je uvek prisutno da imaš novac i nemaš brige s tim.

Znači, po stilu ste milioner u farmerkama poput Jobsa...?

- Nedavno sam na internetu naletio na fotomontažu- poređenje četiri milijardera i novopečenog modernog biznismena. On pozira u super brendiranom odelu, nakićen lančićima i satom. Ova četvorica stoje u farmerkama i majici. Sebe sam prepoznao u ovoj četvorici premda nisam još milijarder. Žao mi je dati puno novca za sat. Nemam ni jedan skupi sat. Retko govorim što imam i koliko imam. Većina naše okoline bori se za puko preživljavanje. Vozim automobile stare 14-15 godina. Nemam luksuzna vozila koja privlače pažnju, moje kuće nisu prevelike. Lagao bih kad ne bih rekao da nisam mnogo toga prilagodio lagodnom stilu života, ali ne luksuznom. Nastojim sve prilagoditi potrebama svoje porodice i da je podređeno kvalitetno provedenom vremenu.

Foto: Printscreen

Milan Popović...

A na šta trošite?

- Doniram. Imao sam periode kad sam "furao" i brendove. Kupovao sam i trošio. Život i godine učinili su svoje. Ipak, danas najradije pomažem pučke kuhinje, crkvu, bolnice i porodilišta, porodice s mnogo dece, navučete se i na taj osećaj. Religije isto govore – kada daješ, dobijaš. Tako je i s doniranjem, želiš da ti se taj dobar osećaj ponavlja. I, naravno, na dečje igračke.

Kad ste prvi put izdvojili neki iznos za donaciju?

- Ne sećam se. Ali znam kako motivacija ne dolazi s većim iznosom novca.

Koja je ključna veština koju ste primenili na biznis kojim se ponosite?

- Kao mlad bio sam uporan i vešt u komunikaciji i pregovorima, a imao sam i finansijsku podršku uprave u Švajcarskoj centrali. Pregovarajući s moćnim vlasnicima, ajmo reći pregovarajući s vlasnikom aluminijske firme, primenjivao sam taktiku da mi prioritet nije bilo davanje najbolje cene. Naravno, od prvog trenutka uložio bih sve napore na izgradnju kvalitetnog odnosa s vlasnikom firme aluminija jer sam znao da ću kasnije kod te osobe dobiti sav posao koji poželim. Naravno da je moj ulog uvek bio poznavanje specifičnosti biznisa i da je odnos s vlasnikom bio zasnovan na stručnim kompetencijama, ne samo na prijateljstvu.

Na građanskom sudu u Zagrebu već gotovo šest godina vodite proces s bivšom partnerkom Severinom Kojić o starateljstvu nad zajedničkim sinom. Nazire li se kraj tom sporu?

- Kraj se ne nazire, nažalost. Proces traje već pet godina i deset meseci. Uglavnom, otkad je Severina pokrenula prvu tužbu i krenula u spor. U međuvremenu sam pokrenuo postupak za preinačenje prve presude i taj spor po mojoj presudi se vodi već četvrtu godinu. U tom procesu prethodna sutkinja tri godine nije mogla presuditi zbog nemogućnosti da ispita majku, koja je vešto izbegavala dolazak na ročišta, vršila pritisak na sud, zbog čega je opštinski građanski sud izdao saopštenje za javnost i, kad je na kraju sutkinja s više od 40 godina staža, posle maksimalnog ustupka koji je činila Severini, donela presudu, županijski sud ju je u roku od mesec dana ukinuo i vratio na ponovno suđenje. Severina gubi tri puta pravo na ispitivanje i sutkinja svejedno produži postupak, daje joj ponovno šansu da je ispita kako županijski sud ne bi odbacio presudu, županijski sud svejedno na kraju odbaci presudu jer ju nije dobro napisala. Vrati sve kako je bilo ranije i smanji mi ponovno broj dana koje mogu provoditi sa svojim detetom, a cela struka uporno već godinama piše i tvrdi kako je u najboljem interesu našeg sina da više vremena provodi sa svojim tatom.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Milan i Severina...

Kako takav proces utiče na svakodnevni život u vašem slučaju?

- Svakako da je stresno i oduzima mi jako mnogo vremena. Zahteva da se udubim u ceo problem, temu, pravila, zakone, psihologiju dece i odraslih, pravila suđenja... Morao sam se udubiti da bih mogao donositi odluke kako bih na kraju došao do svog cilja. A moj cilj je, verovali ili ne, da naš sin jednako vremena provodi s mamom i tatom, da mama i tata sami brinu o njemu, da mama i tata poštuju da je drugi roditelj uvek prioritet nad bilo kojom trećom osobom. To znači da, ako je mama sprečena biti s detetom, da se ono da tati i obrnuto. Moj cilj nije niti će ikad biti, dete oduzeti mami, kako mama to uporno ponavlja u svojim izjavama.

Koji je to trenutak u kojem prestaje mogućnost za dvosmernom komunikacijom? 

- Mi nikad nismo ni imali dvosmernu komunikaciju. Od 1. 8. 2013., kad je Severina pokrenula prvi sudski postupak, mi komuniciramo preko advokata, sudova, centara, mejlova. Tad je tražila da sina, kojeg sam dotad viđao redovno, praktično ravnopravno s njom, budući da nismo živeli zajedno, a da je ona puno radila, viđam dva puta nedeljno po dva sata u njenoj prisutnosti, u jednom trenutku je tražila da mi potpuno zabrane da viđam sina, ne razumem što ta žena hoće.

Kako to zapravo izgleda?

- Da nemam ovoliku fleksibilnost u životu i radu, najverovatnije ne bih uopšte viđao svog sina. Moj sin je apsolutni prioritet.

Mislite sinovi...?

- Znate kako se kaže, otac će uvek imati poseban odnos prema svom prvom sinu. Aleksandar je moj prvi sin i apsolutni prioritet u mom životu. Dosta je bilo teško prilagoditi se situaciji, ali ja sam se već navikao i više mi nije teško. U međuvremenu sam i kuću napravio u Zagrebu, organizovao posao, investiram, imam društvo, ja sad živim u Zagrebu. U Zagrebu je stalno i moja partnerka Bojana s našim mlađim sinom. Bojana je izuzetna majka, maksimalno posvećena našem detetu i Aleksandru kad je s nama, mlada je, lepa, obrazovana, volimo se.

Mislite li da bi se neko drugi na vašem mestu mogao na isti način boriti? Da ste u drugom poslu, na primer da radite na benzinskoj pumpi tokom nedelje u tri smene?

- Ne bih viđao sina ili ga ne bih viđao redvno. Da kažemo ovako, u većini slučajeva iz prakse očevi bi na mome mestu odavno odustali. To kažu i advokati i očevi s kojima sam razgovarao. Morali su se predati, koliko god to bilo teško i bolno za njih. Morali su odustati od viđanja svoje dece, a tada dolazi do otuđenja deteta i posle je vrlo teško ponovo uspostaviti normalnu komunikaciju. Roditelj s kojim dete živi tu situaciju zna vrlo dobro zloupotrebiti, bez ikakvih posledica.

Severina se žali na rad centara za socijalno starateljstvo. Kakva su vaša iskustva?

- Moje generalno iskustvo u radu s institucijama je sledeće: institucije su trome, ali na kraju ipak dođu do onoga što je najbolje za dete. Na kraju i pravosuđe presudi ono što je najbolje za dete, na osnovi mišljenja raznih predstavnika struke. Taj bi proces, po meni, trebao trajati mnogo kraće. Onaj ko strada u tom procesu je dete. Recimo, ako dete ima preporuku struke da treba više vremena provoditi s ocem jer je on dečak koji raste i treba se identifikovati s ocem i zbog toga je potrebno da otac bude u njegovoj blizini, a sud to ne može žurno provesti, to je direktno kršenje detetovih prava i time se čini šteta detetu. I to sve i dalje traje zbog toga što sud do dana današnjeg ne može postupiti po preporuci struke da je u najboljem interesu deteta da više vremena provodi s ocem kako se to ne bi dogodilo i taj rizik smanjio na minimum. Što se tiče institucija, mislim da dobro rade svoj posao, da su dosta temeljne i imaju razna sredstva i načine da dođu do istine. Ovo što Severina priča samo su paušalne optužbe bez konkretnih činjenica koje bi se mogle navesti. Da ih ima, ona bi ih već navela i konkretne osobe prozvala, optužila. Činjenica je da je jedna od metoda koje Severina koristi zastrašivanje medijima, da ne nabrajam sad kome je sve pretila, ali jedna od glavnih pretnji je da će vaše ime i prezime biti u medijima. Tu svi strahuju. Niko ne želi biti u medijima niti biti prozvan.

Foto: printscreen/index.hr

Severina Kojić...

Mislite li da je ovih poslednjih godina postojao način da se to nekako drugačije reši osim sudskim sporom? 

- Ja sam od samog početka krenuo u dogovaranje i pokušao se dogovoriti. Severina je ta koja je krenula preko suda i preko svakakvih prijava, iako nije imala nikakvog razloga za to. Pretpostavljam da je htela iskoristiti dotadašnju sudsku praksu, koja je favorizirala majke, i da me tako kontroliše ograničavajući susret s našim sinom. Činjenica je da, dok nisam upoznao Severinu, nisam imao ni jedan sudski spor. Svaku konfliktnu situaciju mogao sam rešiti mirno i putem dogovora na obostrano zadovoljstvo. Ovde mi to ne uspeva.

Jeste li pokušali stavom “Ajmo to rešiti nas dvoje jednostavnije nego neko treći”, u ovom slučaju država?

- Bilo je nekoliko puta. Pokušali su i medijatori, ali ništa nije uspelo.

Jeste li ostavili iza sebe vaš partnerski odnos? 

- Pokušao sam prekinuti sa Severinom nekoliko puta pre nego što smo uopšte prekinuli. To jest, za mene je taj odnos bio gotov i preboleo sam ga, ostavio iza sebe puno pre razlaza. U jednom trenutku shvatio sam da je ta osoba s kojom sam započeo vezu ustvari dve osobe, jedna medijska, virtualna, koja vrlo vešto manipuliše dojmovima, i druga, ona prava, koju sam tek kasnije upoznao i koja mi se nimalo nije svidela. Tako da, u tom trenutku kad je došlo do razlaza, za mene je to odavno već bilo gotovo. Nisam imao problem, uživali smo dok je trajalo, posle toga došlo je do toga da nismo više mogli biti zajedno. Smatram za sebe da logički donosim rešenje i za nas je to bilo najbolje rešenje. Pored toga, shvatio sam kako nema smisla da sebe uništavam ako želim biti dobar, kvalitetan roditelj svom sinu. Trpeti neku vezu koja jednostavno ne funkcioniše, značilo bi uništiti sebe. Nisam video da je to u najboljem interesu našeg deteta. Bilo je bolje da se preseče i završi. Čitam ovo da Severina govori kako ja sve ovo radim iz ljubomore... Sve to su čisto paušalne insinuacije, koje ponovno nisu potvrđene činjenicama.

Možemo li razgovarati o "Aferi sveća"? Šta je bilo? Vi dođete kući, vidite ispred kuće nešto nalik na sveću. Koja je prva reakcija? 

- Sreća da sam je spazio i da nisam vozio direktno na ulaz. U tom trenutku više nije bila upaljena, ali kasnije, kad sam pregledavao snimke, video sam da je neko vreme gorela. Pretpostavljam da ju je vetar ugasio. Bio sam u šoku i uplašen. Prvo si zbunjen, ne znaš šta je... Izašao sam iz auta, video da nije obična sveća i ne miriše kao obična, vidi se da je gorela i vidi se tačno rez u toj sveći kako bi taj katran iz sveće cureo van. To nije obična sveća. Tu mi se pridružio sused, pitao je što je to, pitao sam ga je li video ko je to postavio. Pokupio sam tu sveću i odneo u policiju, podneo prijavu da je neko ostavio taj objekat ispred ulaza u moju garažu i obavestio sam policiju da ću kasnije tokom dana, kad skinem snimke s kamera, doneti im ih kako bih mogao dopuniti prijavu i kako bi mogli preko toga identifikovati osobu koja je to postavila. Taj dan sam bio u Zagrebu i samo Severina i Igor su znali da sam tamo.

Foto: Srpski telegraf

Ovo sveća je nađena ispred Milanovog dvorišta...

Vi ste na snimcima prepoznali gospodina Kojića?

- Iz prve sam ga prepoznao. Pretpostavljao sam da je nemoguće da čovek nije prethodno pogledao ima li kamera. Očigledno je svesno znao šta radi, došao i postavio sveću s nekim ciljem. Možda je hteo da vidim da je to on, mogu samo spekulisati, ali policija i tužilaštvo se bave time.

Srpski mediji nagađaju čak i o crnoj magiji...

- Znate kako, ja sam vernik. Naši duhovnici upućuju na to da se ne opterećujemo time i da se ne uvlačimo u to. Da ne razmišljamo o tome. Sledim taj savet i ne opterećujem se time. Ipak, ne mogu reći da sam to u potpunosti zaboravio i da se ne setim tog nemilog događaja.

Foto: Srpski telegraf

Igora Kojića snimile kamere Milanovih komšija dok postavlja napravu...

Severina vas je optužila i za podmićivanje, potplaćivanje nekih delatnika u procesu starateljstva?

- Nikad nisam takvo nešto napravio....

Severina je pre dve-tri godine u medijima govorila kako ste poslali Klemmove zaštitare da je prate... Šta kažete na to?

- To nema nikakve veze sa mnom, to je čista paušalna insinuacija. Tu lažnu prijavu je državno tužilaštvo odbacilo zaključivši da nema veze sa mnom.

Poslednje što vam je zasmetalo je Severinina optužba da joj “nameštate” pornoskandale, naslovnice s natpisima o razvodu nje i Igora... Šta kažete na to?

- Pa neko mora biti dežurni krivac, ne ide joj na sudu, ne ide u poslu, ne ide u životu, najlakše je svaliti svu krivicu na mene i od sebe napraviti žrtvu. Što se naslova tiče, voleo bih da mogu uticati na pisanje naslova, bar ponekad, evo na primer ne znam koji će naslov biti ovog intervjua, ali sam siguran da mi se neće svideti! U svakom slučaju, ako Severina bude smatrala da joj na neki način mogu pomoći, umesto što me lažno optužuje, svakako ću joj pomoći, ipak je ona majka našeg deteta.

Foto: instagram.com/severina

Igor i Severina...

Na jednoj humanitarnoj priredbi o Severini se govorilo kao o žrtvi porodičnog nasilja, s aluzijama na spor koji godinama ima s vama. I ona sama onda je na kraju tako o sebi progovorila…

- Javnim prikazivanjem sebe kao žrtve nasilja i insinuacijama o proživljenom nasilju ona je učinila ružnu, veliku manipulaciju javnošću. I to je sramotno iskorištavanje jedne sjajne društvene akcije za vlastite ciljeve. Ona zna da sve što govori nije istina i nema ni jednu činjenicu kojom bi dokazala da je žrtva bilo kakvog nasilja. Koje to nasilje ja činim? Pa ja samo želim biti otac svom sinu i borim se za ravnopravno roditeljstvo! Ona to govori isključivo jer ne želi ravnopravno roditeljstvo. Valjda bi prestala biti žrtva nasilja, da dete bude samo s njom sto posto vremena, bez moje prisutnosti, osim plaćanja ogromne alimentacije. Ona želi jedino to.

Foto: e-stock/KOBRA

Severina...