Potresna ispovest Milića Vukašinovića: Ne mogu sebi da oprostim smrt ćerke!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Milić Vukašinović

Čuveni Doktor za rokenrol se samo nekoliko sati pre njene smrti, ne sluteći tragediju, sa suprugom Suzanom vraćao u Beograd nakon posete Bosni, gde je boravio da bi neko vreme proveli kao prava porodica.

- Moja ćerka je imala 14 godina kada je ta priča počela. Ona je ratno dete i generalno je u Sarajevu dosta dece izvršilo samoubistvo. Jako lako se dolazilo do tih najtežih droga u to vreme. Zaljubila se u jednog dečka koji je bio jako lep, svirao je bubnjeve i bio je veoma talentovan i stalno su se družili - započeo je Milić ispovest i priznao da isprva nije ozbiljno shvatao ćerkin problem:

- Bilo mi je sasvim normalno da malo popije pivo ili produva travu. Međutim, taj dečko i svi njegovi drugari su već bili na heroinu. Narkomani se vode mišlju: "Što bih samo ja bio na igli, kad može još neko pored mene." E tako je on nju navukao. Prvo sam pomislio kada je dolazila kući nekako čudna da je bila malo mamurna, da je popila malo više piva i duvala, dok nisam provalio da je u pitanju heroin, a tada je već bilo kasno.

Foto: youtube.com/MONDO portal

Milić Vukašinović

LEGLO NARKOMANA

Frontmen rok benda Vatreni poljubac tvrdi da je na sve načine pokušavao da joj pomogne, ali da je i sam napravio kobnu grešku, nakon koje više nije bilo povratka.

- Zajebao sam se jednom kada mi je rekla: "Evo, tata neću više nikad, nikakvu drogu više neću probati." Htela je da joj iznajmim stan i tu sam napravio najveću grešku, koju sebi nikada neću oprostiti. Iznajmio sam joj stan, nadajući se da se neće vratiti tome i da će joj se zdravstveno stanje poboljšati. Kakvo je u tom stanu bilo leglo narkomana. To je bio horor. I oni su se obično tako okupljali u iznajmljenim stanovima jer ne mogu po haustorima ili na ulici. Kad je stan, onda ih bude i do 50. To je bio užas kada sam video taj stan, bože dragi - mučno mi je i kada se samo prisetim - kaže Vukašinović, a zatim nastavlja:

- Moja prva žena je dva dana čistila sav taj nered. Prva žena mi je zamerila i stalno mi govorila da sam ja kriv što mi je ćerka postala narkomanka i krivila me je što sam joj iznajmio stan, a nisam mogao da pretpostavim da će se sve završiti tako, već sam se nadao da će biti mnogo bolje. Ćerka mi je tada imala 14 godina. Ljudi koji su na heroinu, kada se ubodu iglom, žargonski rečeno ključaju. Bila je čak jedna scena pošto je ona htela da bude bubnjar, ja sam je ipak odvratio od te ideje i napravio sam joj jednu ploču jer je bila zaista talentovana za pevanje. Dešavalo se da dođemo u studio i vežbamo pesme za album, ja nju gledam, ona peva, ja sviram i odjednom čujem da ona ne peva i samo se okrenem, a njoj glava sama pada. Kao kada se vozite autobusom, pa vam se spava i onda mrdate glavom, to tako izgleda. Taj tada dečko je u stvari nju uvukao u sve to. Onda je ona našla muža i dobila dvoje dece, koju ja neizmerno volim i stalno sam u kontaktu s njima. Deca nisu ništa kriva. Oni su moje srce. Taj muž je bio još gori narkoman. Onda je ona jadnica kasnije patila jer je bila svesna da je narkomanka, ali nije mogla da se izbori s tim. Ona se razvela od tog prvog jedinog muža i htela je da nađe normalnog dečka. I sledeći je bio labilan psihički i krizirao je. Video sam da je bila nesrećna i da je htela da se promeni, ali mi je rekla i da ona ne može da nađe normalnog dečka, već samo narkomana. Ceo grad je znao za nju. Heroin, kada uđe u organizam, nestaje psiha koja je nekad postojala. Rak kostiju je kriziranje od heroina kad te bole sve kosti. Kažu da to toliko boli da samo morfijum može da ublaži taj bol, nikakve tablete niti lekovi. Kod heroinskih zavisnika se formira jedan strahoviti strah od tih bolova.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Milić Vukašinović

DOBRO FOLIRALA

Vukašinović ističe da narkomanija nije samo stvar porodice i vaspitanja, već i društvenog okruženja.

- To je problem, što ma kako te u kući odgajali, formiranje ličnosti dolazi kroz druženje sa izabranim društvom i tu je problem. Ako svi krenu da piju, a ti ne piješ, odmah si odbačen - šonja, pi*kica, sisa... I onda ti moraš da se uklopiš. Posle alkohola je došla droga. Ne možeš ti tehno i rejv partije da slušaš bez ekstazija. Ne možeš ti takvu muziku normalan da slušaš satima, a kad uzmeš ekstazi, možeš danima. Kad su napravili takvu vrstu muzike, napravili su i drogu koja ide uz nju. Drugo je kokain i heroin, a heroin je najpogodniji. Meni je ćerka umrla zbog toga. Kokain izaziva zavisnost, ali je heroin koji se ubrizgava u venu direktno poguban. Oni kriziraju jer ih kosti toliko bole kao da imaju rak kostiju i onda oni od straha da ne dođu u tu fazu da ih sve boli u stanju su da sve rasprodaju jadnim roditeljima, spremni su da prevare, da ukradu samo da bi došli do heroina. Nije problem fizičko skidanje, za sedam dana se svako skine, ali u psihi je problem. Vodili smo je mi na ta lečenja, ali ne može, to je bilo jače od nje, imala je divne doktore, pričali su oni s njom i sve. Posle toga je zaista došla s jedne klinike i vidim ja da joj se psiha vratila i to je funkcionisalo jedno 15 dana, rekao sam sebi: "Divno, skinula se." Ali, kako je dobro folirala, inače je bila onako inteligentna, imala je talenta i za pevanje i za glumu i za sve. Ona je sve to folirala. Na kraju je rekla, kada je trebalo da se vrati u Sarajevo: "Eto, za pet dana će jedan festival" i pitala je mene i moju tada novu ženu da joj kupimo karte i mi kontamo konačno je OK, ali greška. To je tek bio haos, tek su se tamo narkomani sastajali. I mi joj kupimo te karte, nadajući se da je svemu kraj. Dovukla je neku ženu od 45 godina, koju je predstavljala drugaricom, nekog glumca i nekoliko ljudi koje nije dobro ni znala. I to je bio horor. Ali dok je bila sa nama tih 15 dana, bila je normalna i sve je bilo super. Zvala me je: "Tatice moj." Ponadao sam se da se vratila u normalu, ali nije, dobro je glumila. Ma bilo je groznih scena. Pričao sam ja sa ćerkom i hteo sam da joj pomognem i izbavim je iz toga. Počela je da priča neke priče koje više nisu imale veze sa onim njenim pređašnjim mozgom i krenula je da viče: "Ja hoću da se ubijem." Kada je imala 16 godina. To što je ona radila bilo je zaista strašno i video sam da ona neće da se skida. Imala je moju narav. Ja sam čak i svojoj prvoj ženi rekao kada je ona želela da imamo decu da ne pravimo decu jer sam znao da će deca biti na mene. Rekao sam joj da ja imam jaču genetiku i eto šta se dogodilo. Mojoj tadašnjoj ženi je otišlo zdravlje i ostala je nepokretna, a Maja je svemu tome doprinela, nije to bio samo rat, već cela ta situacija. Znao sam jednog dilera tamo i rekao sam mu: "Daj mi čist heroin." Ja fino dam ćerki i kažem: "Evo ti." A znaš šta je problem, što oni đubre unose u venu, to je mešano s ko zna čim. Htela je ona na WC-šolju, uzela iglu i samo što je krenula da unosi čist heroin, nije bilo ni dve-tri kapi, a već se oduzela, gotovo. Jer je to bio čisti heroin. Zvao sam odmah Hitnu pomoć i izvadio joj iglu.

Hteo sam da je ubijem kad sam video da tuče majku - I dan-danas mi se vrte te scene u glavi. Moja prva žena je od posledica rata imala blagi moždani udar i njoj se oduzela cela leva strana tela. Maltene je bila poluinvalid. U jednom momentu sam ćerku hteo da ubijem od batina. Ja sam ušao u našu tada zajedničku kuću i kada sam otvorio vrata, video sam kako Maja tuče moju suprugu, koja je maltene nemoćna. Udarala je nogama, a ona je ležala na podu. Ja sam ja zamalo bacio sa terase, nezavisno što je moje dete, ali to kad sam video, znao sam da joj je tražila pare, a ona mučena nije imala da joj da i moja ćerka je nju tukla. Eto, to su ti narkomani. I onog njenog sam hteo da nađem. Maja je mrzela majku, moju prvu ženu, jer ju je zvala narkomanka, i ona je nju prva provalila da se drogira. Majku je mrzela, a mene je volela. Ta psiha nije bila moje dete. Od heroina je bila deformisana njena psiha. Izgubio joj se identitet koji je postojao pre. Kao devojčica je bila duhovita, simpatična, talentovana i omiljena i sve je krenulo naopako posle tog njenog prvog dečka.

Bio sam i ja na kokainu, ali sam uspeo da se skinem - Dok sam živeo u Londonu, ja sam bio na kokainu, voleo sam da pijem viski i duvao sam. Radio sam u "Hard Rock Cafeu" dve godine i tada sam baš često konzumirao te stvari. Najviše sam voleo da dupli džek denijels zalijem na prazan stomak. Nema te droge koja može taj osećaj da nadomesti. Rekao sam sebi da ću malo uzimati kokain i hajde zdravo, ostaviću to. I tako je i bilo, ostavio sam. Zbog heroina se gubi tlo pod nogama, kokain ti zameni tlo i ti nisi svestan, imaš osećaj da si zajeban lik dok sve to traje. Kad prođe dejstvo, nemaš da se uhvatiš za nešto, nema tla uopšte. Imaš osećaj da te nema i da padaš u ponor. Gubi se i tvoja ličnost čim ušmrkneš. Zajebano je to, i rekao sam sebi: "Ja ću to pod svoje da vratim" i uspeo sam da se skinem sa kokainom.

SINU MOG BRATA JE MOZAK PUKAO OD METADONA - Posle se moja ćerka zaista bila skinula sa heroina i bila je na metadonima. Od mog brata sin je isto bio narkoman i on je tri godine bio na metadonima. Pukao mu je mozak jer je metadon sintetički heroin. Ćerka je imala taj prelazni period od mesec dana na metadonima da bi se skinula sa pravog heroina. Ja samo čujem u gradu kažu mi: "Eno Maja se opet drogira." Ponadao sam se da će se skinuti sa droge, ali ovaj prvi dečko ju je opet navukao. Uhvatio sam Maju i njenog dečka jednom u stanu, a on se folira kao da je nemoćan, a da vidiš kako mi je pobegao. Ja mislim da sam uspeo u tom momentu da ga ščepam, da bih ga ubio. Kako je bežao, nekako je uspeo da ode iza mene, istrčao je iz stana i više nikada ga nismo viđali.