Ispovest Sakićeve ćerke dve godine posle smrti pevača: SRAMOTA ME JE I STID što tati nismo digli spomenik!

Foto: Privatna arhiva

Đulkica Sakić

Ćerka pokojnog pevača narodne muzike Sinana Sakića Đulkica Sakić kaže da ju je sramota što ocu još uvek s porodicom nije podigla spomenik na grobnom mestu u njegovoj rodnoj Loznici.

 Kako Srpski telegraf saznaje, na mestu na kom je legendarni pevač sahranjen više od dve godine stoji samo nišan s njegovim imenom iako su ranije čak i poštovaoci njegovog lika i dela u Loznici pisali peticiju da grad pomogne u finansiranju spomen-ploče. Sinanova ćerka je u ispovesti za naš list objasnila zbog čega je odloženo postavljanje spomenika na grobu njenog pokojnog oca, a otkrila je i zbog čega već duže vreme ne dolazi u Srbiju.

- Kada je moj brat Rašid zapalio porodičnu kuću u Loznici, odložili smo postavljanje spomen-ploče na tatin grob. Želja moje majke je bila da se napravi poseban beli kamen koji teško može da propadne. Kasnije smo razmišljali da spomenik podignemo na godišnjicu od njegove smrti, ali nismo mogli da nađemo čoveka koji bi postavio kamen kakav smo zamislili. Situacija s koronavirusom se dodatno pogoršala i onda smo sve planove odložili do daljeg. Sinan na grobnom mestu ima nišan, koji po našim običajima može tako da stoji i do pet godina. Moj otac je, svakako, bio protiv toga da mi stavljamo spomenik, ali smatram da to svakako treba da se uradi. Bio je skroman i jednostavan čovek. Malo me je stid i sramota što to još uvek nismo odradili. To mi je, iskrena da budem, veliki teret - kaže Đulkica na početku razgovora.

Ona nam je otkrila da ne razmišlja o skorijem dolasku u Srbiju zbog problematičnog brata Rašida, za kog tvrdi da je na sve spreman.

 

Foto: Privatna arhiva Đulkica: Nisam tati ispunila želju da se preselim u Ameriku Đulkica Sakić nam je otkrila da je neostvarena želja njenog oca bila da se ona preseli u Ameriku i tamo započne karijeru. - Imala sam mogućnost da se preselim u Ameriku i tamo počnem da radim. Dobila sam stipendiju u visini od 150.000 dolara i mogućnost da radim kao mejkap umetnik. On mi je stalno govorio da treba da iskoristim šansu koja mi se pružila, ali ja sam otišla drugim putem. Tu želju mu nisam ispunila. Mislim da sam pravilno postupila, išla sam putem ljubavi i sada imam decu koja su mi sve na svetu. Sviđa mi se način na koji živim svoj život i mislim da sam na kraju donela ispravnu odluku što nisam otišla tamo zbog posla - kaže Sakićeva ćerka.

 

- Već dugo sam u Švajcarskoj i ne planiram skorije da dolazim u Srbiju. Imam strah zbog dolaska jer je moj brat Rašid zapalio kuću. U strahu sam da može svašta da mi uradi. Postoje svedoci koji znaju da je to uradio, ali se on dobro skriva. Najviše mi je žao zbog toga što su u toj kući uništene mnoge uspomene na mog oca. Tu smo čuvali albume sa slikama, njegove stvari, sve ono što nam mnogo znači. Sve je uništeno. Ne žalim za kućom. Mogu opet da je napravim, ali sve te stvari nikako ne mogu da vratim - kaže Sakićeva naslednica i dodaje da je nekoliko puta htela da napiše knjigu u očevom životu, ali bi svaki put pod naletom emocija pocepala papire.

 

 

- Tri puta sam uzimala papir u nameri da napišem i objavim knjigu o životu oca. Krenem da pišem, zaplačem se i pocepam stranice! Danas mi fali jednako kao i prvog dana kada nas je napustio. Kada je preminuo, osećam kao da je jedan deo mene nestao zauvek. Trudila sam se da budem najbolja ćerka jer je bio najbolji otac na svetu. Mislim da nijedan pevač na estradi nije mislio na svoju decu onako kao što je on. Pobrinuo se da nas sve obezbedi, da imamo krov nad glavom. Govorio je koliko se mučio kada je bio mlađi i nije želeo isto za nas. Nadam se da ću jednog dana da skupim snage i napišem u knjizi sve ono što se do sada nije znalo o njemu. Objaviću je na njegov rođendan, on je to, svakako, zaslužio - ispričala je Đulkica za naš list.

 

Foto: Republika Tešila sam Mariju kada je Džej preminuo Đulkica Sakić kaže da je pružala veliku podršku ćerkama pokojnog Džeja Ramadanovskog u teškim trenucima, te im je rekla da zna kroz koliku bol prolaze zbog gubitka oca. - Kada je Džej umro, tešila sa Mariju i Anu na sve načine. Marija mi je rekla da je jedan deo nje otišao, a tako se ja osećam otkako oca nema. Džej i Sinan su bilo mnogo bliski. Mislim da nikada ni o kome na estradi nisu rekli ružnu reč. Kada bi ih neko napao ili vređao, rekli bi: "Gledam svoja posla, neka svako priča šta mi je volja". Obojica su bili dobri ljudi, takvi su i otišli s ovog sveta - kaže Sakićeva.