VOLEO BIH DA ODEM KAO DŽEJ: Tozovac imao poslednju želju, a evo zašto je želeo sahranu kao Ramadanovski!

Foto: printscreen

Poslednja želja mu je da bude sahranjen kao Džej... Tozovac i Ramadanovski

Pevač je krajem prošle nedelje pušten kući iz KBC "Dragiša Mišović", gde se oporavljao od posledica koronavirusa, ali je u međuvremenu došlo do komplikacija. Doktori su pevača intubirali, ali njegovo srce nije izdržalo, pa je pokušaj reanimacije na kraju bio neuspešan. Kako smo saznali, pevač je preminuo od posledica ugruška krvi, što je posledica preležanog koronavirusa, pa je zbog toga doživeo infarkt.

Pre nego što je pušten kući Predrag je u velikoj ispovesti za Srpski telegraf, samo nekoliko dana pred smrt, dok je još ležao u bolnici, ispričao da mu je želja bila da ga lekari puste kući da bi umro u svom domu. On nam je tada ispričao da je predosetio da će uskoro da ode na onaj svet, pa mu se nije ostvarila poslednja želja da premine u svom krevetu.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Želeo je da umre kod kuće... Tozovac

- Nisam dobro i verujte mi da jedva izdržavam u bolnici. Muka je kad ste u bolničkom krevetu, verujte mi da to i najgorem neprijatelju ne bih poželeo. Niko ne može da mi dođe u posetu jer je ovo KOVID bolnica, a sa mojom Mimom se čujem samo preko telefona i njoj se jadam. Ne znam kako ona podnosi to što smo odvojeni, trudi se da me ne sekira dok razgovaramo. Znam da je tako. Užasan je osećaj kad po ceo dan slušate samo kako aparati za kiseonik pište! To i mladi ljudi ne bi podneli, negativno utiče na psihu. Ništa mi ne nedostaje, ali im se često jadam i govorim da mi je psihički teško. Sa mnom u sobi je još nekoliko ljudi. Umiru mi pred očima svakodnevno, ima nekoliko pacijenata koji su u baš teškom stanju. Tu je jedna starija žena pored mene skoro umrla. Zato bih pre da sam u svom domu i miru nego ovde. Po ceo dan samo ležim i ćutim, ali to me niko ne pita. Svašta sam pretrpeo, moj organizam je jedva izdržao i jedva se izborio s koronom. Razmišljao sam da zamolim lekare da me puste kući da dostojanstveno umrem. Voleo bih da u svom krevetu ispustim dušu, muka mi je od bolnica - rekao je tada pevač za naš list.

Tozovcu je jedna od želja bila i ta da ga porodica, kolege, javnost i prijatelji isprate dostojanstveno, kao što su to učinili kada je preminuo njegov kolega Džej Ramadanovski.

Foto: printscreen/youtube

Džej Ramadanovski

- Voleo bih da odem dostojanstveno, kao moj kolega Džej. Bilo bi super da me kolege, prijatelji i saradnici isprate kao što su njega, fino i s poštovanjem. Otkako sam u bolnici, niko me nije zvao. Valjda ljudi misle da nemam pristup telefonu i da ne mogu da pričam. Ne ljutim se ni na koga. Svako svoju brigu vodi. Biće vremena za druženje kad svi budemo bezbedni i kad budemo u mogućnosti da se okupljamo. Bar se nadam da će epidemija uskoro da prođe. Već nam je svima ove pošasti preko glave - rekao nam je Živković na kraju intervjua.

U trenucima kada su lekari na VMA intubirali Tozovca hteli su da provere stanje njegove svesti, pa su pustili neke od njegovih najvećih hitova. Tozovac je odmah prepoznao svoje pesme, što su lekari primetili, ali se stanje ubrzo opet pogoršalo, a reanimacija nije bila uspešna.

Predrag Živković Tozovac rođen je 1936. u Kraljevu. Njegova velika popularnost počela je 1971, međutim 1972. snima pesmu "Jeremija", koju tadašnje komunističke vlasti svrstavaju u četničke, zbog čega je morao da se skloni kod prijatelja u Nemačku. Talenat za muziku otkrili su njegovi roditelji kada mu je bilo četiri godine, a već sa deset svirao je harmoniku na svadbama. Njegovi najveći hitovi su "Beskućnik sam", "Jesen u mom sokaku", "Prazna čaša na mom stolu", "Ti si me čekala" i drugi.