Mašan Lekić iskreno o sebi: Svi misle da sam ozbiljan - VESELJAK SAM, uvek na MESTU ZLOČINA!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Mašan Lekić progovorio o sebi, pa otkrio da je veseljak.
Foto: PromoSvi misle da sam ozbiljan, ali ja sam zapravo veliki veseljak, volim da uz muziku uživam sa prijateljima. Ali najviše volim kada sam sa ćerkama, kaže autor popularnih emisija na TV Prva
Mašan Lekić ne mora da brine o gledanosti svojih emisija. "Dosije", "Iza rešetaka" i "Na mestu zločina" imaju odličnu gledanost, jer priče o policijskim akcijama i opasnim momcima uvek imaju publiku. Autor pomenutih emisija, na specifičan, filmski i dokumentaran način priča nam priče o momcima sa vrelog asfalta, njihovim životima, ali i najaktuelnijim dešavanjima iz sveta "crne hronike". On je zapravo, zaista, uvek na mestu zločina.
Ovih dana na TV Prva krenuo je njegov novi serijal, emisija "Dosije", a prvih nekoliko epizoda posvećeno je Ljubi Zemuncu. Naravno, gledanost je bila ogromna, a za Informer Mašan priča kako je i zašto želeo da zađe u priče o momcima s one strane zakona, o policijskim akcijama, poterama, istragama...
Priče kojima se vi bavite uvek su zanimljive publici, ali kakav je vaš odnos prema tome?
- Nisu to samo priče o opasnim momcima i ljudima iz podzemlja, "Dosije" se bavi pre svega zločinima i policijskim istragama, a u pojedinim serijalima i njima. Kao što postoje serijali o Eskobaru, o italijanskom mafiji, irskoj mafiji, tako i mi prikazujemo priče o našim ljudima koji su bili u svetu kriminala. Naravno, vodimo računa da ih ne prikažemo kao heroje, iako će neki klinci možda u prvom trenutku da požele da se ugledaju na njih. Ali kad pogledaju emisiju da kraja, shvate da skoro niko od tih momaka nije ostao živ ili je završio na dugogodišnjoj robiji. I to je jedna od stvari koje želimo da kažemo - da se kriminal ne isplati.
Od policije do pesme
Imate prijatelje i u svetu policije, i u svetu muzike, televizije...
- Imam iz svih sfera života prijatelje. Imam nekoliko prijatelja koji rade u antiterorističkoj jedinici. To je jedna ozbiljna jedinca, gde su svi ozbiljni profesionalci koji rade samo najteže slučajeve. Oni me gotive i hoće da mi skinu ovaj stomak, pa sa njima vežbam kad god imam vremena. Oni su me uveli u taj režim treninga pre oko šest-sedam godina. Rekli su: "Vidi, bre, na šta ličiš." I usadili su mi tu naviku, pa sada ako jedan dan ne vežbam ili ne trčim ujutru, osećam nervozu. A veza sa pevačima takođe postoji. Stevan Anđelković i ja smo kućni prijatelji već desetak godina, ja idem kod njegove familije u Vučje, on je sjajan čovek, veliki umetnik. Tu su i moji kumovi Mladen Mijatović i Dea Đurđević, mi smo veliki prijatelji. Sada nas je korona sve sprečila da se viđamo kako smo navikli, ali viđamo se kad god možemo.
Zašto se bavite baš tim temama? Odakle želja za takvom vrstom novinarstva?
- Prvo, ne podnosim striktno radno vreme, a drugo, uvek sam hteo da radim na televiziji, naročito u sadržajima koji su puni adrenalina. Često sam, dok sam radio u informativi, po 24 sata bio na poslu, nisam spavao uopšte. Volim da sam na terenu, bilo da je reč o nekom velikom ubistvu, nekoj velikoj poteri, ili nepogodi kakva je bila poplava u Obrenovcu. Dakle, s jedne strane me je uvek privlačio adrenalin, a sa druge strane, ljubav prema filmu. Kada sam imao osam ili devet godina, roditelji su kupili video-rekorder i svako veče smo gledali po dva-tri filma. A onda smo i pozajmljivali od prijatelja kameru i snimali neke naše filmove, svako je imao neku ulogu. To je bila moja igra sa roditeljima, tako sam razvijao maštu...
Ko vam je tada bio omiljeni glumac, a ko je sada?
- Tada su bili omiljeni Stalone, Švarceneger... Sada su mi omiljeni Marlon Brando, Robert de Niro, Al Paćino..
"Kum"? Ponovo ima veze sa momcima "s one strane"...
- Da, stvarno... Dodajte i Entonija Hopkinsa i Džeka Nikolsona na taj spisak, slobodno.
Pomenuli ste da se mnogi klinci možda na početku ugledaju na opasne momke, a istina je da i mi odrasli dok gledamo serijale koje vi pravite ili dok gledamo "Eskobara", budemo pomalo i fascinirani, pa o njima bar na sekund mislimo kao o herojima... Tanka je ta linija...
- Jeste tanka linija i po to tankoj liniji hodamo, ali ne smemo da padnemo sa nje i da ih pretvorimo u heroje. Istina je da se kriminal nekada razlikovao od ovog sada. Ti ljudi su bili drugačiji od ovih danas. Postojao je neki kodeks ponašanja, recimo. Ne kod svih, i tada je bilo raznih siledžija, ali nisu bili tako surovi kao ovi sadašnji. Na primer, ja ne znam da je u to vreme neko ubijen pred porodicom... Možda grešim, ne znam.. Ali, ipak, ništa, ama baš ništa te ljude ne opravdava što su se time bavili.
Šta ćemo sve gledati u ovom serijalu "Dosijea"?
- Očekuje nas nekoliko epizoda o Ljubi Zemuncu, a potom ide serijal o policijskim istragama.
Koliko je trajalo istraživanje za emisije o Ljubi Zemuncu?
- Sreća u nesreći je ova prokleta korona, jer smo morali da odložimo emitovanje. Trebalo je da se emitujemo na jesen, a u martu je trebalo da krene serijal "Iza rešetaka". Zato smo imali više vremena. Za ovaj serijal imamo oko 50 ljudi koji pričaju o Ljubi Zemuncu i tom periodu. Neki od njih su ga lično poznavali ili su ga samo sreli dva puta u životu, ali imaju poneku anegdotu. Govore novinari, analitičari, policajci...
Koliko uspevate da prenesete poruku koju želite - da se kriminal ipak ne isplati?
- Ja se iskreno nadam da uspevamo. U emisiji "Iza rešetaka" mnogo je lakše jer u njoj govore ljudi koji su bili u zatvoru i moj uslov je da na kraju to i kažu, da se ne isplati biti sa te strane. A u "Dosijeu" samom emisijom to moramo da pokažemo, da tu poruku "upakujemo".
Da li biste mogli sebe da zamislite da živite takvim životom?
- Ti ljudi su bili puni adrenalina, kao i ja, ali ja sam svoj usmerio na nešto drugo. Njihovi kratki životi, jer skoro niko od njih nije doživeo četrdesetu, zaista su puni akcije kao u filmovima. Kada slušate te priče, šta su sve radili i prošli.... To vreme je bilo drugačije. Bezbednost je bila na mnogo manjem nivou, nije bilo kamera, sigurnosnih sistema. Neke pljačke ili bekstva iz zatvora helikopterom - danas je to nemoguće. Kao i ona prevara iz prvog dela o Ljubi Zemuncu, mada mi ne kažemo da je on stajao iza toga, kada je na aerodromu u Frankfurtu oteta ogromna količina novca iz Jugoslavije... Tako nešto je danas nemoguće...
Ko je vama najfascinantniji lik od svih momaka sa vrelog asfalta?
- Lik koji mi je najfascinantniji je Duško Popov, dvostruki agent, a ne kriminalac. Po njemu je napravljen lik Džejmsa Bonda.
Kako se opuštate od teških tema koje radite?
- Uz porodicu, prijatelje. Volim kada nam dođu prijatelji, pravimo večere, ručkove... Volim svoju vikendicu na Zlatiboru, gde često odlazim. Volim da odem u Kikindu, odakle je moja mama, a sada tamo imam prijatelje Stevana i Danijelu. Tamo je sve onako mirno, polako, fino... Odem sa mojom ćerkom Mionom i odmorim mozak dan-dva. Na Zlatiboru takođe imam mnogo prijatelja i tamo baš uživam.
Poznato je da volite muziku, kafanu... Kako preživljavate ovih meseci?
- Ranije sam više voleo kafane, ali sada mi više prija okupljanje kod kuće. Tako je bilo i pre korone, volim da se sa prijateljima viđam u nekoj kućnoj atmosferi. A sada, tokom korone, sveli smo i to na minimum.
Ko ste vi zapravo bez onih prefiksa "TV lice, TV autor"? Šta volite da radite još u životu? Šta vam je važno?
- Veseljak sam. Svi misle da sam baš ozbiljan, ali nisam. A u životu su mi najvažnija moja deca. Mia, što na španskom znači "moja", i Zoi, na grčkom "život". Dakle, one su moj život.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)