ĐORĐE MARJANOVIĆ UMALO UMRO ZBOG BRENINOG KONCERTA, ONA GA NAKON TOGA ZABORAVILA: Tri dana sam bio bez svesti, pamtim samo...

 

Foto: ST/Nemanja Pančić, Tanjug/Dimitrije Goll

Lepa Brena zaboravila slavnog kompozitora

Slavni kompozitor Đorđe Marjanović sedamdesetih i osamdesetih proputovao je ceo svet, a Mihail Gorbačov odlikovao ga je Ordenom prijateljstva naroda. 

Nakon toga, gostovao je na Breninoj turneji sa "Slatkim grehom", a u toku koncerta u Melburnu iznenada je doživeo moždani udar, što mu je ostavilo posledice i na govor. 

Foto: youtube.com

Đorđe Marjanović

- Sećam se, bio je 14. april 1990, Uskrs, koncert u Melburnu. Bio sam gost Lepoj Breni i pevao sam četvrtu pesmu po redu "Mene nema ko da žali". Sve se desilo naglo. Nikakve smetnje pre toga nisam imao. Bio sam u top-formi i razmišljao da je sve što sam do sada uradio tek početak. Tri dana sam bio bez svesti i nisam znao da sam preživeo moždani udar. Pamtim samo publiku, dvorana je bila prepuna. Nerado pričam o tome, teško mi je- ispričao je velikan zabavne muzike nekoliko godina kasnije.

Najveća podrška bila mu je supruga Eli, koja je odmah doputovala u Australiju. 

- Poželeo sam tada da umrem. U to vreme rodila se moja unuka Ana. Onako majušna, bila je poput iskre života koja mi je vratila volju. Donosili su je u bolnicu u Sokobanjskoj. U početku sam je držao nesigurno, ali su me terali da je držim. NJeno rođenje za mene je bilo presudno, taj osećaj da sam tom malom biću potreban- rekao je Đorđe.

Nakon tog nemilog događaja, Lepa Brena nikada ga nije posetili niti se zainteresovala za njegovo zdravlje što mu je bilo neshvatljivo, mada o tome nikada nije govorio.

Foto: Printscreen

Lepa Brena

- Posećivao me je Brenin menadžer Raka Đokić koji, nažalost više nije sa nama. Uteha su mi bili moji verni "đokisti", koji su mi pomogli da prezdravim i stignem do scene. Niko me nije zaboravio. Kada prolazim gradom i kad mi se ljudi javljaju, odaju mi priznanje, to mi je najveća podrška. Svuda, kod lekara, na ulici, govore mi tople reči, bodre me. Recimo, u Igalu, dok sam bio na rehabilitaciji, govorili su: "Ne daj se, legendo". Kad ih ubeđujem da nešto ne mogu, govore mi: "Možeš, na sceni si mogao mnogo više". Znam da su me voleli, tada je bilo mnogo cveća i aplauza, a danas je ta podrška topla i ljudska i mnogo mi znači- završio je kompozitor.