VENDI BRUTALNO ISKRENA O RIJALITI ESTRADI: Armija nepismenih i primitivnih, pa OBELODANILA detalje odnosa sa EKREMOM: TO JE FILMSKA LJUBAVNA PRIČA!
Pevačica Vesna Vukelić Vendi na obrenovačkom vašaru je pevala dva dana i dve noći, a za nas je otkrila kako izgleda pevati na vašaru i pod šatorom punim muškaraca, kao i detalje odnosa sa pokojnim Ekremom Jevrićem.
Pevačica Vesna Vukelić Vendi, poznata je kao neko ko nema dlake na jeziku, ne libi se da iznese svoje mišljenje te je zbog toga neretko na meti osuda javnosti i kolega, ali ona za to ne mari. Jedna je od retkih pevačica sa estradne javne scene koja ne krije i ne stidi se činjenice da peva po vašarima i to sve do ranih jutarnjih časova okružena pretežno muškom publikom. Ona je sada za ekipu portala Republika.rs otkrila kako zapravo izgleda pevati na vašaru, ali je dala svoj sud i o rijalitiju i rijaliti učesnicima, kao i o temama koje su u javnosti u poslednje vreme podigle prašinu.
Vendi smo sreli na obrenovačkom vašaru, a ona nam je otkrila s obzirom na to da je dva dana i dve noći pevala bez prestanka, da li joj je teško da peva na vašarima i pod šatorima do ranih jutarnjih časova.
- Ako se nešto radi iz ljubavi onda nije teško, pogotovo što je vašar jedan konglomerat različitih dešavanja, karaktera, energije i prosto to je jedan teatar. Da bi neko radio vašar mora da bude jedna multitalentovana ličnost, mora da bude glumac samim tim animator, pevač, da ima pristup ljudima na jednoj mnogo složenijoj psihološkoj osnovi nego što je jedan nastup koji je u klubovima gde je zamračena atmosfera, niko nikog ne vidi, prosto tu nema prave interakcije, ima neke površne, ali ovde postoji jedna druga interakcija gde jednostavno ako se ne drži pažnja onda to već ne može da ima smisla.
Kako se uvek trudi da izađe pred publiku sređena i autentična kau i uvek, zanimalo nas je ima li udvarače i kako se bori sa muškarcima koji je okružuju i koji predstavljaju najveći broj na njenim nastupima.
- Ne, nije teško zato što čovek da bi se bavio ovim poslom, kao što sam rekla, mora da ima dubinu. I onda kada neko to radi iz te pozicije onda to nije teško, jer prosto to je kao neko k treba da doktorira, pa da doktora nauka neko pita da li ti je teško da završiš osnovnu školu, on je već doktorirao, to su neki drugi nivoi. Tako da, meni je nezanimljivo kada radim nešto što je sterilno, tipa da ne vidim publiku, da nema interakcije, a ovo gde u svakom trenutku mora da se pruži jedan inpuls ili input, to su sad razlike u nijansama kod ovih reči, onda to nije teško. U suštini mene u životu zamaraju samo obične stvari, što jednostavnije to mene više zamara, što komplikovanije, što kreativnije to u meni budi inovativnost.
Kako je publika volela da je gleda u rijaliti formatima gde je uvek bila veoma zapažena, Vendi nam je otkrila da li ona prati rijaliti programe.
- Uslovno rečeno u životu treba pratiti stvari, zato što su rijaliti presek stanja iz spoljašnjeg sveta ka unutrašnjem, a samim tim ja sam uvek vezana direktno ili indirektno za rijaliti, kao što sam vodila ’’Parove’’ dve godine program i jutarnji i večernji, tako da to je za mene jedna dubinska psihologija gde u stvari ja pokušavam da shvatim raščlanjujem stvari na te neke proste činioce, pokušavam da shvatim dokle se spustio nivo našeg dojma. Kad kažem nivo našeg dojma, onda mislim na društvenu svest, na socijalnu svest. Svake godine, da budem još preciznija i tačnija, svake godine kao nivo vodostaja, tako se i kod nas i uopšte planetarno, a pogotovo kod nas rapidno, menja taj nivo vodostajne etike, gde jednostavno primitivizam i jedan prostakluk uzimaju svoj danak i to ne bih mogla da nazovem ni primitivizmom ni prostaklukom, nego jednim neobrazovanjem. MI danas imamo armiju ljudi koja je prosto primitivna i neobrazovana, koja ništa nije radila na sebi, nije pročitala ni jednu knjigu, pa čak nije ni to moranje da pročita knjigu, nije ni to moranje pod uslovom da su oni etički naučeni, znači moralno. Etika je nauka o moralu – rekla je Vendi, a onda prokomentarisala situacije koje odjekuju u javnosti, poput javnih prevara rijaliti igrača i menjanja partnera na mesečnom nivou tokom jedne sezone.
- To je zato što mi štancujemo armiju nepismenih i primitivnih, to se oslanja jedno na drugo. Primitivizam se uvek oslanja na neobrazovanje, jer čovek kada želi da radi na sebi on ne može da bude primitivan. Međutim, kada čovek nema samosvest, kada nema introspekciju, samopregled, kada ništa nije radio na sebi, a gord je i misli da je vrlo važna tačka u ovom društvnom sistemu, onda je poznato da što je čovek gluplji, sebi daje veći prostor za neko dokazivanje u primitivizmu. I onda imamo galeriju likova, ištancanih iz tog sistema, koji su prazni, dosadni, nepismeni, nemaju dubinu, nemaju emociju, ništa nemaju. Šta imaju? Imaju samo telo, samo telo kao krljuš neku i oni tako menjaju tu krljušt, ja tebi dam moju krljušt, ti meni daš tvoju i mi se tako dopunjujemo, iznutra smo prazni, ne znamo da volimo... Oni ne znaju ni da se udvaraju, oni nemaju interakciju u smislu da im se predigra zasniva na zavođenju, oni nemaju zavođenje, oni nemaju pređeno vreme u osvajanju, nemaju ništa, imaju samo to jadno telo koje je kod većine žena napumpano sa svih strana silikonima, a kod muškaraca, njima nije bitna ni glava ni ovo ni ono, samo polni organ i neki bicepsi ako su napumpani u nekoj teretani i tako, oni nude to, bicepse, a na prvom mestu nude polni organ, a ove žene nude na prvom mestu isto polni organ, pa onda te silikone i onda naravno to je prosto demonizacija društva, demon je doveo čoveka do zadnjih instanci, đavo odnosno demoni, ja to zovem demoNkratijom i nažalost planeta ide ka svom kraju i ovo što se radilo decenijama unazad, opet kažem na tom nekom planetarnom nivou jer je poznato da su i mnoge razvijenije zemlje zaustavljale svoje obrazovanje i čoveka slale na usko strčan rad, ali te zemlje su imale radne navike, pa su ti ljudi, tj.garnitura novog naraštaja se vaspitavala na nekom radu i disciplini. Kod nas nažalost nema ni rada ni discipline, nego je opšti javašluk, a s druge strane uz taj opšti javašluk ide totalno neznanje, neobrazovanje, šuplji su kao švajcarski sir, strašno. Meni je to zanimljivo da ja pogledam, ne bavim se preterano, jer time nema šta da se bavim kad je to čitljivo, letimično pogledam i dovoljno je pogledati sat – dva da čoveku bude jasan presek stanja. Tako da je to nažalost katastrofa u šta se pretvorila ova najmlađa generacija, ne svi naravno, ima u ovom sistemu i takako tog intelektualnog naraštaja, ali njega ne možemo da nađemo u rijalitiju. Rijaliti je što se kaže, skupljeno s konca i konopca ili kuso i repeto. I svi su se oni izmenjali između sebe, kao u nekom krugu dvojke, svi su bili sa svakim i što je najtragičnije, mnoge pevačice su zbog nedostatka inteligencije i obrazovanja ušle u tu rijaliti priču, iako nisu učestvovale u rijalitiju i tako njihov život počiva da se slikaju, da umesto da kažu nešto o sebi, one pokažu to neko napumpano telo, tako da je greška u tome što mi nismo imali dobar bedem odbrane, da mi imamo jaku garnituru pevača i pevačica koji ne bi dozvolili ovakav sunovrat, nego bi svojim primerom branili temelje ovog društva, ali mi nažalost imamo primer da su se ti pevači, odnosno pevačice utopili u rijaliti način razmišljanja i onda smo dobili sunovrat.
Iako sada komentariše rijaliti učesnike i njihove odnose i sama je bila povezivana, ali i osuđivana od strane javnosti zbog njenog odnosa u rijaliti formatu ’’Farma’’ sa pokojnim Ekremom Jevrićem, te nam je sada otkrila pravu suštinu tog odnosa.
- Što se tiče te ljubavne priče, filmski ljubavne priče... Treba da razlikujemo šta je filmska ljubavna priča, a šta je realna priča. Znači, filmska ljubavna priča, kao što smo mogli da vidimo u svakom filmu sa ljubavnom tematikom, jeste naklonost dvoje ljudi gde se odvija neka kao ljubavna rola, koji ne dele.. znači pričamo o jednoj pitkoj priči, gde ne dele telesni kontakt i seksualno zadovoljavanje. Znači ovo je jedna ljubavna priča, doduše jednosmerna, gde se Ekrem zaljubio u mene i sve je bilo kao na filmu, u španskoj seriji, bezkontaktno. Glupo je da se jedna takva rola stavlja u kontekst ovih svih dešavanja u rijalitiju, gde ne kažu ni zdravo, ni dobar dan, nego se prvo je*u, pa onda kažu ’’kako se zoveš?’’ Znači, ovo je jedna filmska priča, bezkontakna gde je jednostavno u toj istinitoj ljubavi, sve se završilo tako što je bilo jednosmerno, on je bio zaljubljen u mene, a ja sam ga volela kao čoveka – otkrila je Vendi, a onda priznala i da li bi se vratila ponovo u rijaliti:
- Vodostaj je faktički takav da ne može da se pliva, jer rijaliti kao rijaliti ja volim, za mene je rijaliti nešto što itekako ima smisla, pogotovo kada su poznate ličnosti u pitanju zato što ih demaskira i onda da nije bilo rijalitija, mi ne bismo znali suštinu mnogih uslovno rečeno poznatih osoba koje su se demaskirale i pokazale svo sunovrat. Postoji nešto što je jasno, da su samo bili lažnjaci u onome kako su se predstavljali u tom nekom javnom svetu, tako da je rijaliti kao nož, ja to stalno kažem, sa nožem čovek može nekoga da ubije, a može i da iseče hleb, zavisi kako se upotrebljava. Može da bude vrlo zanimljiv, zabavan, ali nažalost mi nemamo adekvatne igrače, zato šte pokupilo kuso i repato i oni jednostavno sve na prost i primitivan način pokazuju. Ono što je najgore da mlade generacije nemaju šta više da pokažu, to je jezivo, vrte neke tri rečenice, menjaju se između sebe, prazne osobe, mehuri, ja sada vidim neke mehure koji se tu pokreću sa silikonima i koji isto tako jedni drugima vrlo brzo dosade i jednostavno imamo generaciju praznih mehura, u većinskom smislu, naravno ne svi, itekako ima afirmativnih osoba koje su za primer, ali ne kažem da pripadaju rijalitiju, nego ih treba tražiti po nekim univerzitetima.
S obzirom na to da smatra da su mnoge poznate ličnosti pokazale svoje pravo lice, dala je i svoj sud o reperima Džali Bratu I Bubi Koreliju.
- Nisam se bavila time niti se bavim njima, niti su predmet mog razmišljanja. Zakačila sam neku vest koja je izašla, ali mi je jasno da je valjda neki reper koji je iz istog miljea kao i oni napravio problem, tj.želeo da se dokaže i oni su odlično tle za samodokazivanje, ali vrana vrani oči ne vadi, sličan se sličnom raduje, tako da će oni taj problem rešiti između sebe zato što dolaze iz istog miljea i od istih finansijera – navela je Vendi, a onda sa druge strane podržala Jelenu Tinsku koja je na stubu srama nakon izjave da ’’nardonjacima’’ nije mesto u Aleji zaslužnih građana.
- Jedna vrlo precizna izjava sa njene strane. Šta je ona htela da kaže time? Da prvo ljudi opet zato što nemaju dovoljno obrazovanja i znanja, brkaju babe i žabe, pa ne shvataju ko se sahranjuje u Aleji velikana. U Aleji velikana se sahranjuju osobe koje imaju neki značaj na državnom nivou, da su nešto uradili za društvo, u smislu da su dali neki doprinos u društvenom smislu, ne u duševnom. Pevači su grana, nisu stablo, mi pričamo o stablu. Znači u Aleji velikana mogu da budu na primer neki književnici, državnici, neki veliki ktitori koji su svojim donacijama dali doprinos ovom društvu, državnici koji su uveli veornauku u škole, tako da su samim tim dali veliki doprinos, ali i samim tim zaposlili veliki broj teologa i njihovih porodica, dece i tako dalje, a drugo najvažnije je ta veronauka gde su nove generacije, hvala Bogu dobile šansu da mogu da izučavaju život onako Darvin nije mogao.. kako je Darvin promašio. Tako da ulazimo u jednu istinu, a to je da postoji jedna superinteligencija koju mi zovemo Bog, odnosno Sveta Trojica koja je stvorila sve ovo ovako savršeno, ovo ovako savršeno nije moglo da se stvori slučajno i samo glup čovek može da misli da je nešto moglo da nastane iz haosa. Haos rađa haos, tako da destrukcija rađa destrukciju, ništa ne može slučajno da nastane kao što imamo priliku da vidimo, mi smo savršeni dizajn, to je stvorila ta superinteligencija koju mi zovemo Bog. Tako da ljudi imaju averziju prema teologiji, odnoso prema veronauci zato što Bog zahteva zakone i zahteva poštovanje svojih pravila i zakona. Ljudi beže od svega toga, ustvari ne shvataju da idu jednom širokom rekom propasti i da će završiti tamo gde niko pametan ne bi sebi dozvolio, kad kažem pametan jedno je pamet drugo inteligencija, znači pamet je nešto mnogo više od inteligencije, inteligentan čovek može da bude glup, a pametan čovek je u svakom slučaju i inteligentan. Znači, ko može da bude, mogu da budu osobe koje imaju značaj na državnom nivou, državnici, veliki književnici, veliki naučnici, ktitori, sve ovo drugo.. Glumci, pevači, mađioničari, sportisti i td., to su podgrane i to nije za Aleju velikana, oni mogu da budu veliki u svetu sporta ili u svetu muzike ili u svetu mađioničarstva, akrobatike, ali od toga mi kao država ne možemo da imamo spasenje, to nije edukativno, mi nemamo nikakvu korist od nekoga što ima hitove ili što je imao savršene trilere. Iza savršenih trilera može da stoji kukavica, ovde je stvar karaktera, jer taj koji je u Aleji velikana on mora da bude karakter, a današnje društvo mora da se brani karakterom, jer ako mi nemamo karakter onda ćemo vrlo brzo biti podčinjeni drugim nacijama koje imaju mnogo jači karakter. Svaka nacija mora da ima svoje vojnike, to su ljudi umni, pametni, na visokim državnim funkcijama koji snagom svog karaktera brane društvo kom pripadaju. Međutim, ovi svi što su se pobunili, priželjkuju da i oni jednog dana budu sahranjeni u Aleji velikana, pa svesno ili nesvesno brane hipotetički svoju neku poziciju koju su negde zacrtali u budućnosti, umesto da brane istinu.
Njene kolege sa javne scene, ali i šire narodne mase zameraju i smeta im to što pevačica ne živi načinom života koji sama propagira, te se neretko poziva i na veri, a evo šta im je ona poručila:
- Da bi neko mogao da komentariše, mora nešto i da poznaje, a suludo bi bilo da bilo kakvu interakciju imam sa nekim ko ne zna koliko ne zna. Prema tome, objašnjavati nekome je suludo, ništa u životu ne može da se sakrije, kako kaže u Jevanđelju Gospod, vlasi su vam izbrojane, a kamoli dela i jednostavno istina je uvek jedna, a laži je milion. I poznato je, ne bih želela da poredim sad sa takvim osobama jer sam nedostojna, kao što su veliki svetitelji, ja sad pričam o svetiteljima jer sam mali smrtan čovek, zato ih navodim kao primer, jer mi moramo da pogledamo šta se njima dešavalo, onda je nama kao malim ljudima, sasvim izlišno komentarisati. Velike svetitelje su klevetali i oni su rekli kao vrhovi svakog društva, jer u svakom pravoslavnom društvu su svetitelji postavljeni, da što više čoveka kleveću to su njihove reči, on više vredi pred Bogom. Dakle, ono što svet voli, u Jevanđelju tako stoji, ono što svet voli i što je važno pred svetom u mnogih stvarima je greh pred Bogom, prema tome ne može niko da procenjuje nikoga ko ne posti, ne pričešćuje se, ne ide na liturgije, ko se ne ocrkvenjuje i mišljenje takvih osoba meni nema težinu, nema težinu za njih same jer oni da imaju težinu oni bi bili na liturgijama, a pošto nemaju tu težinu, njih nema nigde, kad je u pitanju Božiji zakon, kada su u pitanju liturgije kao vrhunsko poimanje duševnog i duhovnog čoveka , svaki čovek koji želi da bude duhovno otmen i duševno, a na prvom mestu duhovno otmen i jak on mora da prođe kroz liturgijski rentgen, naravno oni nisu prošli i to bi bilo kao da nekome ko ima tri leve noge objašnjava kako se trči, tako da je to suludo. Ne bavim se takvim profilima, oni moraju da žive i oni žive, tačnije oni životinjare, dakle to nije život, nego životinjarenje, tako da su oni sad već sami sebi dovoljno veliki teret da bih im ja stala na kičmu.
Ono što je manje poznato, a što je nama Vendi otkrila jeste to da piše roman u kom možemo očekivati brojne zanimljivosi i što bi se reko ’’očekujemo neočekivano.’’
- Trenutno je kod lektora, čim završim roman, biće bum. Presek stanja sa svih meridijana. U tom romanu, šta god da kažem izvlačim iz konteksta, ali jednostavno sv što je moglo da se obradi, obradilo se u njemu. Najmanje ima veze sa estradom, ali je priča nešto što estrada koristi, a to je magija. To je crna magija i to je okultizam i zapravo kako ta mračna strana vuče svoje konce i kako deluje na ljude, a da ljudi nisu ni svesni zašto im se dešavaju tragedije. U pitanju je horor, istiniti, gde jednostavno ljudi koji su odsečeni od Boga, koji nemaju ljubav pre svega, ljubav prema ljudima, pa ljubav prema Bogu, Znači kako ti sebični, mali ljudi, na kraju završe, a završe uvek kao žrtve magije, u većini slučajeva. Jer magija može da čuči i po sto godina, da se prenosi sa trudne žene na dete i tako dalje, dok se to poništi. Znači u pitanju je jedan istiniti horor roman, koji je toliko bogat, pun akcije, tako obrađena tematika sa takvom dubinom i šitinom kod nas se još nije pojavila. Bićete vrlo iznenađeni - zaključila je za naš portal Vesna Vukelić Vendi.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
Jovana
01.10.2021 06:33
Sve to što je rekla sa mnogo reči, pojmova i izraza pokušavajući da izigrava intelektualku (mada, ne može se osporiti da je radila na svom vokabularu), je mogla da kaže da mnogo manje reči i bez dosadnog čitanja za nas.