TERORISTI SU ME ZAKLJUČALI U PODRUM, GLEDAO SAM KAKO LJUDI UMIRU: Mladen Mijatović progovorio o TRAUMI, pa se dotakao NJE!

Mladen Mijatović, novinar Crne hronike i voditelj, je tokom bombardovanja 1999. godine radio na Studiju B, a sada je otvorio dušu u dešavanjima u tom periodu.

Foto: instagram.com

- Od 24. marta kada je počelo bombardovane, izveštavao sam svih 78 dana i noći za Studio B. Bio sam isturen reporter na ulici, nijednu noć nisam spavao. Nije mi palo teško jer je to bio moj posao i od toga sam živeo. Nisam imao ni automobil, ni benzin niti bilo šta u to vreme. Imao sam jednu privilegiju, jednu sobu u hotelu u centru grada da bih bio bliži redakciji. Tu sam spavao preko dana, nisam išao kući na Konjarnik gde sam živeo s roditeljima - priča Mladen za "Informer", i dodaje da mu je jedan dan ostao zapečaćen u sećanju:

Foto: youtube.com/ Emisija Premijera/ printscreen/TVPink/

- To je bila mnogo teška situacija sa mnogo ružnih događaja. Jedne noći sam preživeo direktno bombardovanje zgrade generalštaba, bio sam tu na licu mesta sa mojim kolegama iz štaba za civilnu zaštitu, kojoj sam pripadao kao član Studija B. Zgrada je već bombardovana tog dana, ali kad su bacili bombe u drugom navratu, nekoliko ljudi oko mene je poginulo, dosta ih je teško povređeno. Mnogi su ostali doživotni invalidi, a meni koji sam se tu zatekao, sticajem okolnosti ništa se nije desilo. Ipak, sam doživljaj tog užasa se ne zaboravlja. Sećam se da sam prvih 15-20 minuta video u strahu tu i samo užas tako da sam se tih nekoliko sati fokusira o prvenstveno prvih 15, 20 minuta pomagao i pružao prvu pomoć u saradnji s vatrogascima, koji je mnogo obučeniji od mene. Pomagao sam koliko god sam mogao i radio ono što su mi oni rekli da radim, u saradnji s Hitnom pomoći. Trčao sam od Nemanjine do Urgentnog centra jedno 50 puta. To mi je ostalo poprilično u životu urezano.

Foto: ST/D. KADIĆ

Mladen je ispričao i kako je izgledao prizor pada rakete u njegovoj neposrednoj blizini.

- Samo sam čuo na radio vezi koju je imao čovek pored mene "Pazi, doleće druga" i u tom trenutku čula se detonacija, podigao se oblak prašine. Ništa nisam mogao da vidim, potpuni mrak, pun sam prašine i svega ostalog. Ali dobro, i to se preživelo, bio sam zaista srećan što sam tako prošao - nastavlja Mladen i dodaje da je zbog njegovog poslao imao situacije opasne po život.

Foto: printscreen

- Imao sam jednu zanimljivu situaciju, blago rečeno neprijatnu. Krajem maja 2001. na području Velikog Trnovca je ubijen jedan od vođa albanske terorističke organizacije, koja je tamo delovala. Ja sam izveštavao kao novinar, međutim, tog dana kad je on ubijen, zvali su ga Kapetan Leši, jedna paravojna grupa tih terorista je zarobila mene i mog snimatelja Ljubu Stefanovića, zajedno s još nekoliko naših koleginica i kolega iz CNN-a i još nekoliko stranih agencija. Stavili su nas u podrum jedne kuće kao čin odmazde za ubistvo njihovog vođe. Nisu bili uopšte blagonakloni prema nama, srećom nisu znali da smo iz Srbije, pošto su videli da ima stranaca, Amerikanaca, Nemaca... U tom momentu nismo znali da li će biti odmazde. Proveli smo 5-6 sati u tom podrumu, kada su nas pustili. Pretpostavljam da su shvatili da im se ne bi isplatilo da uđu u bilo kakvu vrstu sukoba sa Amerikom, koja stoji iza CNN-a i Nemačkom koja je iza Dojče Velea. Mi smo se izvukli, nismo progovarali, a kasnije te večeri sam se pojavio na nacionalnoj televiziji i prepričao svoje iskustvo. Sutradan je došao jedan Albanac, koji me je video. Nije bio u uniformi, već u odelu. Prišao mi je i izgovorio dosta neprimerene reči na račun toga kako smo se spasli - kaže Mijatović, prenosi Kurir.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Voditelj je progovorio i o svojoj celokupnoj karijeri, i da li je bio u opasnim situacijama.

- Bilo je problema sa ljudima koji ne shvataju da ja nemam ništa lično ni protiv koga od njih već da jednostavno izveštavam o njihovim delima zbog kojih su završili u zatvoru, isključivo svojom zaslugom. To je bilo davno i jednostavno ja to doživljavam kao rizik posla.

Mladen je progovorio i o Dei Đurđević i njenoj stravičnoj nesreći u kojoj umalo ostala bez ruke.

Foto: e-stock

- Ona je ostala bez ruke u tom trenutku, ali je zahvaljujući angažovanju lekara na čelu sa profesorom Markom Bumbaširevićem, ta ruka vraćena i funkcioniše. Sećam se tog jutra kad mi je zazvonio telefon s nepoznatog broja. Bila je to Marija Dimitrijević, koju sam kasnije upoznao, i koja mi je rekla da se Dei dogodila saobraćajna nezgoda, da je ona pored nje. Dala joj je telefon, Dea mi je rekla da ju je udario autobus, da je dobro i molila me da dođem. Nakon toga me pozvala i koleginica Maša sa Pinka koja mi otprilike isto govori. Obukao sam se i otišao da vidim šta se događa. Samo sam prokomentarisao pre izlaska iz kuće da će to biti još jedan težak dan. Kad se sad toga setim, smejem se jer sam po prirodi veseo čovek, ali bilo je to mnogo teških dana, noći, nedelja i meseci.

BONUS VIDEO: