ČESTO PRIČAM SA ŠABANOM, ODLAZIM U ALEJU I GOVORIM MU ŠTA IMA NOVO! Goca Šaulić otvorila dušu, pa priznala: Više nikad neću biti CELA osoba!

Šaban je nastradao 17. febrara u Nemačkoj, a njegovom ubici izrečena je presuda od tri godine i tri meseca zatvora za izazvanu nesreću u kojoj je nastradao kralj narodne muzike i Mirsad Kerić.

Goca je u Jutru na Prvoj otkrila da je tog kobnog dana kada je Šaban tragično nastradao sve bilo drugačije nego uobičajno.

Foto: youtube.com/pink.rs

- Vratio se na pola dvorišta. Promenio je avionsku kartu da se vrati ranije, što nikada nije radio... Ljudi koji su ga dovezli trebalo je da ga čekaju ali nisu mogli jer je on dosta kasnije pevao. Sve se to kasnije u mojoj glavi dešavalo, da su možda to bili neki predznaci da se to nešto nameštalo. Da je to sudbina. Bio je veliki, i valjda je Bog hteo da ga upozna - rekla je Goca i dodala:

- Slobodan mi je rekao da ih je toliko jurio. To je bilo jače od njega, uvek je kasnio inače, ali tog puta je bilo drugačije nego što je bilo uglavnom.

 

Foto: ST/V. LUKIĆ, youtube.com/Pink.rs

 

- Moja omiljena je "Gordana" jer je posvećena meni, ali "Dođi da ostarimo zajedno" je nešto.... Starili smo zajedno, a ovde nismo ostarili. Sačekaćemo se negde gore. Prerano je otišao. Bio je pun života. Imao je puno planova, želja... Svako od nas nosi na svoj način. Vreme nije saveznik. Vreme ustvari samo vam daje snagu da počnete da živite s tim, da vam ta bol postane sastavni deo života. Ja više nikada neću biti cela osoba. Ja sam jedna polovina, druga je negde gore, u Aleji gde odlazim, tako mu ispričam šta se sve dešava, šta je novo... To nekad čoveku bude malo lakše, nekad teže. Svi znaju ko su nekog izgubili znaju šta je to. Mnoge je i njegovih kolega otišlo, ali mislim da je sada gore malo jača ekipa nego ovde. Kad sam sama pustim muziku njegovu da mu čujem glas, da mu vidim pokret - ispričala je Šabanova udovica.

- Nedostaje mi svaki dan. Nedostaju mi razgovori. Dobili smo praunuka. On je deo nas, uvek se pitamo šta bi rekao tata. Idemo dalje. Luka ga je zvao dekara, imali su poseban odnos. Unuke ga pamte, često ga spominju. Bio je najsrećniji sa njima. Mladost je bila takva da je malo vremena provodio sa decom, pa se posvetio unucima.