ISPOVEST BOBANA RAJOVIĆA: Piroman otvorio dušu, pa priznao da mu je supruga praštala PREVARE, ali ćerke nikada! (VIDEO)

Folk pevač Boban Rajović, poznatiji kao Boban Piroman, u velikoj ispovesti za Republiku priznaje da su ga tokom karijere pratile razne priče, pa i one o prevarama, o čemu je i javno govorio, ali da mu je supruga Dragana uvek sve praštala, dok su ga ćerke Ivana i Anđela zbog toga kritikovale. On je već godinama na estradi i u javnosti se predstavlja kao porodičan čovek, dobar suprug i otac troje dece, ali je jednom prilikom šokirao izjavom da suprugu voli najviše na svetu i pored toga što joj je neveran, što je sada pokušao da ublaži.

- Nikad nisam prevario ženu, a jesam govorio da sam bio izložen velikim iskušenjima. Ja sam od onih koji žive po poslovici "Skupljam apetiti okolo, a jedem kod kuće" - rekao je Piroman kroz smeh na početku razgovora za naš list, pa nastavio:

Foto: Republika

 

- Glupo bi bilo da kažem da nisam pogledao drugu ženu, a radim posao koji radim, ranije je bilo drugačije, sad sam zreliji. Sad da se vratim u taj period kad sam bio mlad i lud, sve bih uradio isto jer se ne stidim ničega. Nikad nisam obrukao suprugu, da me neko vidi da šetam s drugom ili da me je neko uhvatio s drugom, smatram da sam tu čist. Imam sreću i da imam razumnu decu, širokih su shvatanja, znaju šta moj posao nosi, imamo drugarski odnos. Bilo je naslova i priča kad su me ćerke kritikovale za neke stvari koje su bile u medijima. Poštujem i cenim njihove kritike, znam da budem detinjast, istrpim kritiku kad zaslužujem da budem iskritikovan, ako je otišlo daleko, molim za oprost, bude mi oprošteno, nadoknadim sa ozbiljnom dozom ljubavi i davanja u svakom segmentu njima i poštovan sam otac i roditelj.

Folker je naglasio da je njegova žena temelj porodice i da je, kao takva, i sačuvala njihov brak.

Foto: ST/Dragan Kadić

 

- Za suprugu je bilo jako bolno, voleo bih kad bih mogao bar 20, lupio sam, momenata, naslova, sumnji, priča, da izbrišem. Voleo bih da se današnje generacije žena počnu proučavati kako su te neke žene odrastale, razmišljale... Moja žena je jedno divno stvorenje, ne samo što mi je oprostila te stvari o kojima se pričalo, ako hoćeš da sačuvaš brak i imaš porodicu, moraš 1.000 puta da zažmuriš, a današnje generacije razmišljaju - ja to nikad ne bih uradila, OK, ti ne bi, ali, zauzvrat, ja imam ženu koja je mnogo poštovana i cenjena - zaključuje Rajović.

Rajović se prisetio kako mu je u detinjstvu izgorela porodična kuća u Beranama do temelja, zbog čega su neko vreme živeli na hlebu i džemu:

- Rođen sam u Danskoj, gde smo lepo živeli i gde sam, kao dete, imao sve, igrao sam fudbal, ali otac je doneo odluku da se iz jedne sređene države vrati u Jugu, tačnije na sever Crne Gore. Tad počinje jedno drugo poglavlje za moju porodicu, teže i izazovnije, kreće nizbrdicom. Kupili smo kuću u Beranama. Sećam se razredne Vukice, koja kaže: "Izgorela je kuća nekih Rajovića u Beran Selu", otrčao sam odmah i imao šta da vidim, prizor pamtim i danas. Tad otac počinje da taksira, mama je bila čistačica, morali smo da se preselimo i počnemo ispočetka u Podgorici, bukvalno od nule, da pravimo novu kuću. Živeli smo na džemu i hlebu i tako tri obroka dnevno. Nastavio sam da igram fudbal, tad mi je fudbal bio najbitniji, najviše sam voleo da igram po kiši, da se bacam u bare.

U srednjoj školi je rešio da se otisne u muzičke vode:

Foto: Melina Gvero

 

- Sa 16 sam odlučio da se opet vratim u Dansku, često sam se tokom života vraćao tamo, pogotovo kad sam počeo muzičku karijeru. U početku mi je najviše pomogao stariji brat, bio je uz mene tu u Beogradu, mlađi me takođe podržavao, ali na drugi način. Stariji mi je finansijski pomogao, majka takođe, prodala bi i crno iza nokta da mi pomogne, ali i ja sam njima, to je normalno valjda. Počeo sam da vozim taksi, trbuhom za kruhom, ali sam u nekom periodu života osetio da sam predodređen za nešto drugačije, kao klinac sam igrao kao Majkl Džekson. Kad god bi gostovali pevači poput Dragane Mirković latio bih se mikrofona i pevao.

Kriminalci se ljute kad pričam da pevam za njih

- Bilo je dosta nastupa za kriminalce, jednom su me kritikovali jer, koliko su s druge strane zakona, dosta njih ne voli da se zovu tako jer je osvanuo naslov pevao sam tim i tim, pa dođeš u sukob s njima bez obzira na prijateljstvo. Bilo je indirektnih i direktnih pretnji, mnogo puta sam to doživljavao, to je zato što ni dan-danas ne pripadam nijednoj stranci niti jednom kriminalnom klanu i sve što sam uradio uradio sam sam. Zato sam trn u oku, pa kad postigneš nivo, onda svi hoće da se malo ogrebu, a mene to iritira, gde si bio kad sam bio niko, sad hoćete svi deo kolača. Bilo je situacija gde su mi branili da pevam u diskotekama, mogao sam samo da pevam u jednoj, ako odem u drugu, biće svega i svačega i tako. Nisam dao na sebe nikada i neću nikada jer je to moj život i ja hranim decu od toga. Sarađivao sam na fer i pošten način, ali reket ne dozvoljavam. To je bila vrsta reketa kojoj sam odoleo, imao svoj stav, to se njima nije svidelo, ali svako nek radi svoj posao, oni svoj, ja svoj i stojim i dalje iza toga.

Foto: ST/D.KADIĆ

 

Rajović tvrdi da na tezgama ne pristaje baš na sve za bakšiš, ali da ga uvek i ne deli s bendom, kao što se to inače radi.

- Kao i u svakom poslu, imaš manju i veću gospodu. Nikad nisam dozvolio da mi lepe novčanice na čelo, to nikad, a bakšiša je bilo. Najviše mi je ostao u sećanju nastup u Pljevljima. Domaćin koji je prolazio pored mene, a prošao je bar 20 puta, svaki put bi mi, onako nonšalantno, elegantno, bez da to neko vidi, stavio novčanicu od 500 evra. Kad je on diskretno dao, tako sam ja diskretno stavio u džep, inače stavljamo bendu, ali tad sam ostavio za sebe. Kad sam prebrojao, zamolio sam ga da mi ne daje honorar. Međutim, taj gospodin je rekao: "Nema šanse, honorar je honorar, a ovo je čast" - priseća se Boban.

Pevač otvoreno priča i o tome da je u Danskoj robijao zbog saobraćajnih prekršaja.

- Što se tiče zatvora, uradio bih opet sve isto, jedino ne bih javno pričao toliko o tome. Ne bih voleo da se moj sin Andrija nađe s druge strane, nije nešto s čim se ponosim, to mogu da kažem, imam dosta iskustva iznutra, preživljavao sam svašta nešto i osetio to sve na svojim leđima. Tad se desilo, odležao sam, nije to bilo pet godina robije, bilo je mnogo manje i nije bilo nešto strašno, bogu hvala - zaključio je folker.

BONUS VIDEO: