''OTAC MI JE OSTAO NA MESTU MRTAV!'' Đorđe David u potresnoj ispovesti progovorio o tragediji koja mu je promenila život iz korena: Samo HEROIN nisam probao!

Roker Đorđe David neretko priča kako je za njegovu ljubav prema muzici i umetničku crtu kriv njegov otac koji mu je bio i idol, ali je nažalost tragično završio život, kada je Đorđe imao svega 14 godina.

- Otac Vasilije odveo me je sa 10 godina u dramsku sekciju koju je imala Radio Televizija Beograd, i tada sam prvi put video Buleta Goncića, Sonju Savić, Brstinu i druge. Moj otac je bio član saveza komunista, i dok su svi gledali da zabodu neku lovu i vikendice, njega to nije zanimalo. On je bio tajni savetnik u Titovom kabinetu i smrt oca me je negde opredelila za umetnost, uprkos tome što su svi u porodici bili akademski obrazovani ljudi, doktori, ja sam rešio da se bavim onim gde mi sloboda dozvoljava da budem svoj – priča Đorđe za Grand i osvrće se na tragediju koja mu je u potpunosti promenila život:

Foto: PrintscreenJutjub

- Bila je u pitanju politička nameštaljka, izrežirana. On i ja smo bili u kolima, meni dlaka sa glave nije falila, a on je ostao na mestu mrtav. Ali bio je i ostao autoritet u mojoj glavi. Ja sam se nakon toga strašno promenio, jer je moj heroj bio poražen. Nisam imao ni 15 godina i to su stvari koje mladom čoeku naprave lom u glavi.

Foto: Republika.rs

Ističe još i da je smrt oca dovela do toga da on krene putem poroka.

- Kad izgubiš idola u tim godinama, osećaš se potpuno izgubljeno, nesigurno, kao da nisi svoj i tražiš utočište u onima koji su slatkorečivi. Otišao sam u nekom trenutku pod led, samo heroin nisam probao. To je trajalo godinu dana, vrlo intenzivno. Zahvaljujući sportu i porodici, a nakon što sam video kako mi odlaze prijatelji, odlučio sam da pronađem izlaz. Mnoge od njih sam ispratio na onaj svet, bilo je tu dece mnogih poznatih ličnosti, predsednika država i predsedništa i svaka smrta je izazivala bol i potvrđivala da sam ja na dobrom putu tim što sam se opredelio za umetnost i za čist način života.

BONUS VIDEO: