ČOLA NIJE BIO ZA TO, NJEGOVA ŽENA JE PRESUDILA: Đura Mornar progovorio o saradnji sa Zdravkom Čolićem

Kompozitor, novinar i pisac Vladimir Đurić, poznatiji kao Đura Mornar, poznat je u estradnim krugovima kao autor brojnih hitova, knjiga o estradnim ličnostima, a mnogi su se našli prvi put u novinama zahvaljujući njegovoj dugogodišnjoj uredničkoj karijeri. On u razgovoru za Republiku otkriva kako je jednu od najvećih muzičkih zvezda s naših prostora Zdravka Čolića uspeo da ubedi da se nađe na koricama njegove knjige, te govori o druženju i saradnji s poznatim ličnostima.

Foto: ST/D. KADIĆ

- Izdvajam ljude koji su u svetu muzike bili i ostali veliki. To je Zdravko Čolić, radio sam knjigu o njemu i družio se s njim, kad on ima vremena, on je težak za druženje jer je stalno ne putu, pa ga je teško uhvatiti, ali za prave stvari se uvek nađe vreme. "Vatra ljubavi" je knjiga koju sam napravio o njemu, njegovom životu, on nije hteo uopšte da se radi tako nešto, nije bio za to, a posle je popustio, pa mi je dao i lepe slike iz arhive i bio je zadovoljan kako je ispalo, zapravo njegova žena je bila zadovoljna što je bilo i presudno. Realno, on je neko ko treba da ima već 50 knjiga kolika je zvezda - priča za naš list Đura i osvrće se na svoj muzički opus:

- Što se tiče hitova, to je konfekcija, kao kreator kad pravi haljinu, nikad ne znaš koja će biti hit te sezone, to nikad ne možeš da znaš, hitovi se slučajno stvore, ali mora da se radi dosta na njima da bi se prezentovali, da bi postali i ostali hitovi. Ja sam imao sreću da su moje pesme pevala velika imena - Ćira "Fenomenalno", "A, bre, nije, nije", Željko Samardžić "Oči boje dima", "Lumperaj" za Flamingose, Kuguarsi "Dejo, majstore, ti si bog", dok se moja pesma "Zgromiću te" pevala još u Jugoslaviji.

Odrastao sam uz Arsena i Šerbedžiju

Foto: ST/D. KADIĆ

Đurić kaže da je kao mali imao velike uzore:

- Moja sreća je da sam kao klinac odrastao uz velike muzičare. Moja sestra Vida se družila s ćerkom Mome Kapora, kod kojeg je u to vreme dolazio Arsen Dedić i Rade Šerbedžija. Prisustvovao sam kao dete tim druženjima, sedeli su, pričali pevali, u njima sam pronalazio uzore, onda sam tako i sam tražio svoj put da bude u takvim tragovima.

Foto: youtube.com/volim pesme

Narodnjaci su dosadni i ljigavi, zvali smo ih folk bezvezarijom

Đura otkriva i da su se danas velika estradna imena prvi put u medijima našla upravo zahvaljujući njemu.

- Bio sam desetak godina urednik zabave u jednim novinama koje su tada bile najčitanije. Moja ideja je bila da svi pevači narodne muzike koji su imali nekakav oreol dobiju jedan pop kulturni nivo više jer su oni za nas koji smo bili urbani gradski likovi bili dosadni i ljigavi pošto takvu muziku većina ljudi tog miljea iz kojeg ja dolazim nije volela. Međutim, ta narodna muzika se probijala kroz sve brane i onda se pokazalo da tu ima dosta dobrih stvari, nije moglo da se kaže da to ne valja. Džeja nisam slušao, a kasnije jesam, ima divnih kafanskih pesama, možda i najbolje, pa sam smatrao da takvi zaista treba da dobiju neko mesto, da budu izdignuti iz toga što smo mi smatrali folk bezvezarijom. Tokom devedesetih se sve promenilo, klinci danas slušaju tu muziku, to je danas meinstrim, ono što sam ja voleo je otišlo u alternativu. Ja sam, po nekima, glavni krivac što je taj narodni folk element probio kroz medije, ja sam stavljao u prvi plan Cecu, Brenu sve one koji su bili velike zvezde, naravno da sam ih tad sve upoznao, s mnogima sam sarađivao direktno.

Film o Tomi je komercijala

Foto: Printscreen/RTS

Veliki poznavalac prilika na estradi tvrdi da Toma Zdravković nije dovoljno verodostojno predstavljen na filmskom platnu.

- Što se tiče Tome Zdravkovića, njega sam voleo kad uopšte nisam slušao narodnu muziku, Tozovca takođe, to mi je bilo mnogo dobro. Film je OK, ali je komercijalan, pitanje je da li je sve baš tako bilo. Mislim da je Toma imao mnogo više lomova nego što je prikazano u filmu, tu se na kraju vidi bolest, ali mislim da je Toma bio mnogo drugačiji, dublji, što se realno na filmu teško može i dočarati.

Džej je poput Pavarotija

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Đura u moru folk izvođača izdvaja Džeja Ramadanovskog.

- Džej je imao drugu vrstu priče, bio je talentovan, bačen u mašinu, ali autori koji su stajali iza njega su bili veoma moćni. Futa, Marina, svi ti s kojima je radio bili su ljudi koji su davali mnogo tada da on to posle izrazi. Džej je meni poput Pavarotija, svakako kad bude gotov film, podići će se nivo njegovog ugleda.

BONUS VIDEO: