"NE PROĐE DAN DA SE NE SETIM POKOJNOG OCA" Kristina Radenković otvorila dušu, zbog OVOGA pusti suzu!

Popularna voditeljka RTS Kristina Radenković u iskrenom intervju za Republiku sumirala je godinu za nama, u kojoj je, kako kaže, imala i dobre i loše trenutke, ali da u novu, 2024. ulazi nasmejana, s novim planovima, kako u karijeri, tako i na poslovnom planu. Međutim, kako je istakla, ne prođe dan da se ne seti svog pokojnog oca, čak i u najradosnijim trenucima.

Važite za jednu od najprepoznatljivijih TV lica na domaćoj javnoj sceni. Koliko je bilo teško dostići laskavu titulu i zadobiti poverenje vernih gledalaca?

- Svakako, ukoliko posedujem tu titulu, nju mogu u najvećoj meri da zahvalim "TV Slagalici", koja je i 30 godina kasnije najgledaniji TV format u regionu. Jednom mi je jedna draga i iskusnija koleginica rekla da je lako postati prepoznatljiv, ali je teško trajati. Iza tog trajanja kome težimo stoji mnogo rada, truda, suočavanja s preprekama i izazovima, koji su ili će tek oblikovati moju karijeru i odnos s gledaocima.

Kako izgleda proslava praznika u vašem domu, da li imate neku posebnu tradiciju sa svojim najbližim članovima porodice?

- Naša tradicija je da budemo zajedno čitav dan, bez obaveza, usmereni jedni na druge i to je najdragocenije što nam nude praznici, zato im se uvek radujemo.

Foto: Vladimir Šabanović

S obzirom na to da se praznici neretko vezuju upravo za porodicu i vreme provedeno s njom, u ljudima se budi i neka vrsta nostalgije. Ko će vam nedostajati u ovom trenutku?

- Svaki dan, bili praznici ili obični dani, sa sobom donose trenutke kada se setim mog oca, koji više nije sa nama. Te uspomene su uvek tu, deo su svakog mog dana.

Da li volite poklone i čime najbliži mogu najviše da vas iznenade i, možda, izvuku koju suzu-radosnicu?

- Meni često i najmanje stvari mogu izmamiti suzu-radosnicu. Iako uglavnom sama kupujem poklone za sebe, najviše me obraduju sitnice koje mi daruju moji najbliži - u njima vidim iskrenu pažnju i ljubav.

Ove godine desile su vam se lepe, ali i neke manje lepe stvari. Po čemu ćete je najviše pamtiti?

- Svaka godina nosi i lepe i manje lepe stvari. Godinu ću pamtiti po ćerkinom polasku u školu, po sinovljevim izjavama jer je u najslađem uzrastu, po profesionalnom rastu... Ali, generalno, ovu godinu je svima nama obeležila nezapamćena tragedija, koja sve loše što nam se lično dešavalo baca u senku.

Foto: Instagram.com

Šta planirate da ostavite iza sebe, u staroj godini, i s kojim planom ulazite u novu?

- Ne pripadam onima koji prave novogodišnje rezolucije jer verujem da jedna noć ne može redefinisati našu prošlost niti odrediti našu budućnost. Za mene, Nova godina je simboličan broj koji označava početak novog poglavlja, a svakom takvom novom početku pristupam s radošću i otvorenim srcem, spremna za nove izazove i radosti koje donosi. Pre nekoliko dana izašao je spisak za takmičara za nacionalni festival "Pesma za Evroviziju 24". Neizmerno se radujem početku priprema i verujem da će ovo biti najbolje izdanje do sada.

Šta mislite o trendu vezanom za plastične operacije? Jeste li radije za prirodan izgled ili korekcije na licu? Šta mislite o tome da je danas maltene strašno ako žena dopusti sebi da ima bore?

- Mislim da su plastične operacije lični izbor i da svako ima pravo da odluči šta će raditi sa svojim telom. Neki ljudi vole prirodan izgled, dok drugi biraju korekcije, i to je u redu. Važno je da svako bude slobodan da izgleda onako kako se oseća najbolje, bez pritiska društva.

 

 

Postoji li sujeta među koleginicama? Tačnije, da li ste je možda nekada osetili na svojoj koži?

- Ako sam je ikada osetila, trudila sam se da to ne uzimam previše lično i fokusirala se na svoj rad. U našoj maloj oazi zabavne redakcije oslobođeni smo te taštine, svi radimo za jednog, ali i jedan za sve.

Da li je porodica u nekom momentu trpela zbog vašeg posla? Danas se generalno brzo živi, šta mislite, da li će se taj trend nastaviti?

- Jeste, naravno. Imperativ je danas napraviti dobar balans i odlučiti se šta žrtvovati u određenom momentu. Ja sam porodicu napravila u srednjim godinama, te mi nije palo teško da društveni život stavim po strani i fokusiram se na porodicu i posao. Srećom, ljudi sa posla su mi postali i veliki prijatelji, te sam ispunjena i na tom polju.

Sa Kosjerinom sam se smejela i kad su mi obe ruke bile u gipsu

S obzirom na to da se i privatno družite s koleginicom Draganom Kosjerinom, koja je neka vaša anegdota koju ćete zauvek prepričavati?

- Sigurno će nam ostati u sećanju period kada su mi obe ruke bile u gipsu, što me je učinilo zavisnom od tuđe pomoći. Osoba sam koja svoje tragične trenutke često pretvara u komične anegdote, pa iako je taj period bio ispunjen bolom, često smo se nalazile u smehu, pronalazeći humor u neobičnosti cele situacije. Te uspomene su sada dragoceni biseri za prepričavanje.

Foto: ATA Images/Milan Maričić

BONUS VIDEO: