MIRKO KODIĆ PRVI PUT BEZ SINA NA BOŽIĆ: Harmonikaš sa suzama priznao o BOLU za najradosniji hrišćanski praznik!

Čuveni harmonikaš Mirko Kodić u ekskluzivnoj ispovesti za Republiku progovorio je o porodičnoj tragediji koja ga je zadesila pre više od dva meseca, kad je izgubio sina Aleksandra, koji je zaspao i nije se probudio. Kodić je za naš list otkrio pozadinu ovog tragičnog događaja, te rekao kako će najradosniji hrišćanski praznik dočekati bez naslednika.

Naime, prošlo je više od dva meseca kako Aleksandra nema, a Mirkov ritual se iz dana u dan ne menja, čak ni za praznike. Prvu jutarnju kafu i cigaretu obavezno provodi uz sinovljevu fotografiju s kojom razgovara.

 

- Sve je lepo kod mene kući, jedino nema mog Aleksandra. Božić ćemo, kao i svako jutro, dočekati nas dvojica. On mi se na slici smeši, ja napravim kafu, zapalim nam po cigaretu i kažem mu: "Mali, smeješ mi se, nećeš da dođeš." Dešavale su mi se neke čudne stvari u prvih 40 dana, sanjao sam ga. Jednom sam imao cigarete, a nisam imao upaljač. Ujutro, kad sam se probudio, bile su šibice na cigaretama, koje su inače stajale kod njega. Sve je moguće. Moja ćerka Rebeka ne prihvata Aleksandrovu smrt, ona piše neku knjigu, koju nosi sa sobom i na groblje. Interesantno je da piše na engleskom da ne bih ja mogao da čitam, to su, kaže, njena osećanja za brata - rekao je Kodić, pa otkrio kako je njegovog sina uzela Sveta Petka, koja mu je i podarila život, pa objasnio i zašto.
- Aleksandrova majka Jasna i ja smo se sedam godina molili Svetoj Petki da dobijemo dete i Sveta Petka nam je uslišila molitve i podarila predivnog sina, koji je i umro na Svetu Petku. Prema nekom mom razmišljanju, Sveta Petka je Aleksandra donela na ovaj svet, ona ga je i odvela negde na neko bolje mesto, gde je Gospod rekao, on neće svašta, a moj sin je bio sve. Svaki dan shvatam da ga nemamo više.

Molio sam sina da se probudi,
pa sam mu ljubio hladne ruke i noge
Za sinovljevu smrt Mirko je saznao od sadašnje žene Silvije, koja ga je dovela u Aleksandrov stan i tek mu na vratima rekla o čemu se radi.
- On je bio u krevetu, ja sam prišao, on je već bio hladan, zagrlio sam sina svog, ljubio sam ga, kao hrabri otac s polusmehom govorio sam mu: "Aleksandre nemoj da mi radiš ovo, probudi se, ajde, šta radiš sa mnom." Posle nekoliko minuta shvatio sam da je moj sin mrtav. Tad nailazi nešto što ne znam kako da nazovem, počeo sam da plačem, mazio sam ga, ljubio mu noge, ruke, obraze. Nisam bio neko udara glavom u zid, nisam čupao kosu jer on to ne bi voleo. Gledao sam da to bude dostojanstveno - rekao je Mirko.

Kivan sam na neke kolege
Mirko je priznao da su uz njega bili brojni prijatelji kada mu se desila najveća tragedija, ali isto tako ne krije da je ljut na neke koji su ga razočarali, te se nisu udostojili ni saučešće da mu izjave, a poznaju ga čitav život.
- Moj kum Keba, Aca Ilić, kum Kemiš i Zorica, dobijao sam saučešće iz Australije, Amerike, Evrope, regiona da ne pričam, neću im to zaboraviti. Naša kraljica Lepa Lukić je plakala i zvala me nekoliko puta: "Mirkić, ne daj se, ja sam žena u godinama, ne mogu na sahranu." Ako je ona, jedna kraljica, uradila to dva-tri puta za dva-tri dana, neke kolege koje su došle da me slušaju pre mnogo godina toliko su male bile da ih je otac penjao na klupu da vide velikog Mirka Kodića, pa otac pita da mali odsvira kolo, a sad je postao neko i nešto, pa nisu našli za shodno da pošalju tri rečenice saučešća. To je sramota, zato sam kivan na neke, neću da ih imenujem - rekao je harmonikaš.

Obećali su mi Aleksandrov
mural na Zvezdinom stadionu
Pokojni Aleksandar Kodić bio je okoreli zvezdaš, koji nije propuštao nijednu utakmicu crveno-belog kluba, koji su mu na ispraćaju palili baklje na groblju, ali to nije sve. Mirko otkriva da će Aleksandar dobiti i mural na stadionu "Rajko Mitić" u Beogradu.
- Zahvalio bih Crvenoj zvezdi i navijačima, dobio sam neke satove od njih, koje sam koje sam prosledio Aleksandrovim drugovima. Obećali su mi mural na stadionu s Acinim likom, hvala im od srca - poručio je Kodić.

Njegova mala crvena harmonika
i dalje stoji na istom mestu
Kodić je priznao da je pokojni Aleksandra uživao u muzici, te da je i poslednji dinar iz džepa ostavljao pevačima.
- Kad je bio mali, učio sam ga harmoniku, posle je to batalio, ta mala crvena harmonika stoji, evo je u kući. Aleksandar je voleo muziku više nego da jede, bio je takav da nije dao drugarima da plate ceh, bio je uvek džek, devojke su ga volele. Ja živim u Jajincima, on na Karaburmi, nikad mu nije bilo teško da dođe kod mene, da vidi sestru, da donese poklone njoj, nama, mojoj ženi Silviji, koju nikad nije odvajao od rođene majke. Stalno smo se čuli oko rezultata utakmica. Tražio mi je da mu uplatim 300, 500, 1.000 dinara da igra utakmicu, uvek sam mu pomagao, da putuje s navijačima van države, po Italiji, Francuskoj. Ako ima u džepu 50, 100 evra, uvek bi dao pevaču ili muzičaru i poslednji dinar. Sevdah mu je bio u duši i srcu, neka mu je laka crna zemlja - rekao je harmonikaš

BONUS VIDEO: