MALA BARA PUNA KROKODILA! Filarri progovorio o sujeti na domaćoj estradi: "Niko me nije primećivao, A ONDA SE POJAVILA ONA!"

Filip Marinkov Filari (Filarri), mladi umetnik i jedan od najzanimljivijih glasova na našoj muzičkoj sceni, u uzbudljivom razgovoru otkriva detalje o svom profesionalnom i ličnom razvoju. Od trenutaka koji su ga oblikovali kao izvođača, do izazova kroz koje je prolazio, Filarri se osvrnuo na iskustvo koje mu je promenilo karijeru. Multitalentovani umetnik je za Republiku progovorio o prelomnim trenucima tokom takmičenja Pesma za Evroviziju (PZE), saradnji s poznatim imenima poput Teja Dore, kao i o svom pogledu na muzičku scenu i izazove s kojima se suočavaju mladi umetnici.

Ovaj šarmantni umetnik podelio je svoja razmišljanja o kreativnom procesu, međuljudskim odnosima u industriji, kao i svojim planovima za budućnost. Saznajte kako balansira između profesionalnih ambicija i privatnog života, koji su mu uzori, ali i kako je stekao poštovanje svojih kolega.

Foto: Nebojša Mandić

U velikom intervjuu Filari otkriva šta ga motiviše, kako reaguje na kritike i koji trenuci su mu bili najteži, ali i najlepši u dosadašnjoj karijeri.

- PZE je bio prelomni trenutak u mojoj karijeri, posle kog sam ja stvarno drugačiji - i poslovno i privatno. Kao da sam posle toga još više sazreo. Nakon takmičenja sam imao jedan zaista težak period, iako sam imao mnogo razloga da budem srećan. I odziv ljudi i podrška koju sam dobio bila je ogromna. To iskustvo koliko god da mi je teško palo, veoma mi je značilo i otvorilo mnoga vrata. Donelo mi je mnoge ideje i orabrilo me da probam nešto što sam u prošlosti zapostavio. Iako sam ponosan na svoj nastup, svestan sam koliko je to hrabro uraditi u ovoj sredini. Sada kada je prošlo neko vreme od toga, na takmičenje gledam kao na jedno veliko iskustvo, a sam moj nastup je za mene veliki uspeh i drago mi je da su ljudi primetili moju težnju za pomeranje granica. Sledećeg puta ako se uopšte budem prijavio, možda to bude baš nešto sasvim "bejzik", preterane reakcije umeju da dotaknu ljude...

Ali to nije pravilo i upravo ovogodišnje takmičenje je to i pokazalo! Breskvičin (ne)uspeh na takmičenju rezultirao je i saradnjom s poznatom kozmetičkom kućom, nakon čega je izdala i album, dok se Teja Dora, koja je svojim glasom i talentom oduševila svet, nigde ne pojavljuje. Mediji trenutno ne znaju ni gde je ona, ni šta radi. Da li se čujete?

- Jeste. To je istina. Ja smatram da je bitno kada se ulazi u ovakve projekte da se ima cilj i da postoji plan. Jer ovde postoji dosta ulaganja: i vremena, i novca i svega. Stoga, ako nemate plan zbog čega to radite, to onda i nema mnogo smisla. Eventualno ako vam je prvi put. Međutim, u globalu, treba imati dobar plan i mislim da je Breskvica to odlično odradila. Napravila je odličan prelom tog žanra gde se ona klackala. Bila je tačno između ove kul muzike koju je radila i druge - više komercijalne. Smatram da je njoj to bila odskočna daska za album, što zaista nije mala stvar.

Teja Dora i ja se viđamo na gradskim dešavanjima i ona kaže da sprema nove stvari. Kada vam se desi neka velika stvar, kao što se njoj pred PZE desio "Džanum", to nije lako. Treba uspeti i prevazići toliki uspeh. PZE je mač sa dve oštrice. To vine izvođača u nebesa, a Teya Dora je uz "Džanum" dobila i svetsku prepoznatljivost, kakvu do sada niko sa našeg podnevlja nije ostvario. Postoji veliki pritisak i pitanje šta uraditi sledeće. Njen naredni korak je bio to takmičenje i nakon dva tako velika i ozbiljna projekta i ogromna uspeha, problem je šta uraditi. Šta sad ljudi očekuju?! Ja verujem da nije lako napraviti sledeći korak, ali nije u redu povući se toliko, treba da se iskoristi taj momenat jer, nažalost, u ovoj našoj hiperprodukciji, sve traje kratko. Koliko god da je kvalitetno, jednostavno dolaze novi ljudi, dolaze nove pesme, nameću se nove teme. Zato treba iskoristiti svojih pet minuta.

Malo ljudi zna da sam pre nego što sam izbacio prvu pesmu trebalo da upišem koledž u Los Anđelesu, i da tamo studiram. Međutim, ja sam tada bio dosta mlad i neodređen, i menjao sam svoje planove, želje i ciljeve, i želeo sam da ostavim neki trag u Srbiji. Mislio sam da će biti malo drugačije. Još uvek stoji ta želja za internacionalnom karijerom, ali posle ovog iskustva sa PZE, mnogo lakše podnosim sve. Koliko god ti trenuci bili teški, opet donesu nešto dobro. Samo je jako bitno da imate dobro okruženje, zdavo, i da imate ljude koji mogu da vas podignu kada padnete. 

Kada sam ja počinjao svoju karijeru ovde, ja zaista nikoga nisam imao. Uglavnom ljudi misle da ja imam nekoga, neku zaleđinu, da neko stoji iza mene i da me gura, a ja čak nisam imao ni poznanstva u ovom poslu! Na početku svoje karijere nisam mogao čak ni da pronađem autora koji će meni da proda pesmu. Ja sam zvao autore da meni prodaju pesmu, da je snimim, i nisam mogao tek tako. Teya Dora se sama javila nekim čudom i napisala moje prve tri pesme. Nisam mogao da verujem da su to do te mere zatvoreni krugovi i sada kad se osvrnem na to da sam krenuo bez ičega i bez ikoga, zaista sam ponosan dokle sam došao.

Kao neko ko ima iskustva u tome kako je graditi karijeru stepenik po stepenik, kako bi opisao našu sceni? Da li je ona prijateljski nastrojena prema mlađim naraštajima? Na kakve si ljude nailazio u poslu? 

- Nije nimalo jednostavno. Naš narod ume da kaže onu: mala bara puna krokodila. To je jedna velika istina. Postoje stvarno dobri ljudi, postoje kolege koje su kolegijalne i koje su tu. Među njima ima i starijih i mlađih. Ali jesu to, kao što sam rekao, dosta zatvoreni krugovi i ako vi niste u tim nekim družinama i ako se ne družite... ja inače nemam neke specijalne poroke, pa ne završavam po tim afterima, ali meni je sve to jasno kako se u te krugove ulazi... a i generalno nisam druželjubiv, odnosno imam mali problem sa upoznavanjem ljudi i  puštanjem istih u svoj život. A da biste ostvarili sa nekim prijateljski odnos, morate da ga pustite u svoj život. Ja ne umem da se družim fejk, a previše mi je strašno da toliko ljudi za toliko kratko vreme pustim u svoj život. Misim da to baš ne bih podneo, tako da je baš raznolika ta naša scena - uz najšarmantniji osmeh je izgovorio mladi umetnik, a mi smo morali da ga pitamo ko je, po njegovom iskustvu, zaslužio veliki plus, a koga bi najradije zaobišao na svakom mogućem planu.

- Postoje zaista velike zvezde i izvođači koji ne vole kad im se protivreči i znam kako vraćaju  te neke stvari iza kulisa. Tako da te neke kolege koje su malo ozbiljnije... nazvaćemo ih tako, njih zaobilazim, ali ne bih nikoga da imenujem. A kolege koje imaju veliki plus... pa evo, bio sam na promociji albuma Lene Kovačević, takođe sam bio na promociji Ane Stanić, Saška Janks je jedna od mojih jako dragih ljudi na sceni... ima stavrno dosta njih sa kojima se baš gotivim. Eto, bez obzira što sam ja mlađi, nekako su mi ukazale poštovanje i meni pričinile veliku čast time što me vide kao izvođača, videle su potencijal u meni i prepoznale to što radim. Na taj način mi postajemo bliski.

Ove godine si prošetao nekoliko revija, slikao se za modne časopise, kako izgleda taj svet?

- Modeling je moja prva ljubav. A prva želja za modelingom se javila još u srednjoj školi. Ja sam to i pokušao u jednom trenutku, međutim, kada sam video kako to stvarno funkcioniše, i kada vi zreba da stojite tamo i kada neki ljudi koji nisu baš zadovoljni sobom određuju vaš kvalitet: koliko ste vi lepi, ili zgodni, da li vam fali santimetar ovde ili onde, i to je baš ružan osećaj kda vi stojite u vrsti ineko vas bira kao da ste parče mesa. Meni se to nije svidelo i zato sam se nakon toga posvetio muzici. Meni je jasno da kada je neko javna ličnost, kada se bavi javnim poslom, je i influenser i model i slika se za časopise i možda glumi u nekim reklamama, serijama... meni ovaj posao sasvim odgovara, jer je objedinio sve što ja volim.

Šta nam je šarmantni umetnik još otkrio, pogledajte u velikom intervjuu koji se nalazi na početku teksta, a u kojem možete saznati i zašto je Filipov odlazak u vojsku postao pravi hit na društvenim mrežama, kao i koga bi najradije poveo na pusto ostrvo.

BONUS VIDEO