Hristos Papadopulos, evropska zvezda u usponu: OD OLIMPIJADE DO BEOGRADA

Foto: Nick Knight/Beogradski festival igre

Papadopulos: Ako niste dovoljno jaki, ako nemate ideju i želju, jednostavno ćete nestati

Papadopulosa evropski svet igre naziva zvezdom u usponu, a njegovi se radovi redovno prikazuju u Kulturnom centru Onazis i Teatru de la Vil u Parizu, na scenama i festivalima u Dablinu, Barseloni, Rimu... Koreograf, igrač, ali i diplomirani inženjer, predstaviće se prvi put publici u Beogradu i ujedno najaviti dobre emocije koje naredni festival donosi.

- Izuzetno sam ponosan i mogu reći - oduševljen. Posebna čast je da "Opus" najavljuje manifestaciju koja uživa ogromno poštovanje među svim poznavaocima umetničke igre u svetu. Pored činjenice da u ovoj posebnoj situaciji moj komad treba da predoči opštu temu festivala, dobili smo priliku da komuniciramo sa publikom na svežiji, mirniji i direktniji način. Naime, nismo deo glavnog programa koji se uvek i neminovno pretvara u upoređivanje ili malo takmičenje. Ipak, osećam da upravo u ovom slučaju postoji veća trema - kaže Hristos Papadopulos na početku razgovora za Srpski telegraf.

*Impresivan je spisak pozornica na kojima je već nastupala vaša mlada kompanija. Kako reaguje probirljiva evropska publika?

- Ne mislim da postoje velike razlike. Postoje slučajevi kada je publika možda više uključena, emotivna, introvertna ili nešto drugo. Ali uvek znam da kada ponudimo najbolje od sebe, reakcija je srdačna i neponovljiva.

* U Beograd donosite višestruko nagrađivani "Opus", komad koji je nedavno imao premijeru i u Parizu.
- Francuska premijera "Opusa" nam je donela mnogo radosti i snage da nastavimo. To je dragocena nagrada kada osetite da publika komunicira sa komadom na tako dubok, delikatan i direktan način. Vrlo sam srećan.

* Bili ste deo koreografskog tima odgovornog za otvaranje Olimpijskih igara u Bakuu, kao i ceremonije otvaranja i zatvaranja igara u Atini...

- To iskustvo je zaista jedinstveno. Tokom procesa kreacije od vas se traži da proučite i osetite dubinu kulture i tradicije jedne nacije, a zatim pokušate da predstavite samu srž na sceni pred očima hiljada ljudi. To mora biti učinjeno sa poštovanjem i dubokim razumevanjem, inače se pretvara u nešto što nije umetnost. Ovakva dela, van našeg uobičajenog prostora pozornice, jesu dragocena lekcija za svakog umetnika. U oba slučaja tražili smo podršku i učešće nekoliko hiljada volontera, koji su stigli sa velikodušnošću i snažnom voljom da se događaj realizuje. Ta fantastična predanost i čista emocija bezbroj ljudi iz svakodnevnog života, onih koji nisu imali dodir sa pozorišnom scenom, zapanjujuća je.

*Kakva su iskustva iz saradnje sa Dimitrisom Papajoanuom, koji je dobro poznat ovdašnjoj publici?
- Mnogo dugujem Dimitrisu. Počeli smo da sarađujemo na ceremonijama Olimpijskih igara u Atini, a potom sam igrao za njega u komadima "2", "Nigde" i "Unutra". Dimitrisove probe su stalna radionica u kojoj možete naučiti da je naporan rad, vera i partnerstvo ono što je zaista važno. I dalje nastavljamo našu saradnju, jer je Dimitris moj pravi mentor. On je taj koga prvo zovem kada mi je potrebna pomoć.

Foto: Promo/Beogradski festival igre

Komad "Opus" 17. decembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

* Kako gledate na savremenu umetničku scenu u Grčkoj?
- Mislim da ponekad specifične socijalne i političke okolnosti podstiču umetnike da stvaraju. U dubokoj krizi, gde je stvaranje i preživljavanje sve teže i teže, umetnici nemaju drugu mogućnost nego da preispitaju svoj rad, načine na koji se predstavljaju i postavljaju. Pritisak stvaranja bez podrške je ogroman, tako da se trud isplati samo ako imate nešto snažno da poručite i ako to radite bezrezervno. Ali ne mislim da nam je potrebna kriza kako bismo stvarali. To je ozbiljan društveni potres koji može da vas opusti ili uništi. Ako niste dovoljno jaki, ako nemate ideju i želju, jednostavno ćete nestati.