Damir Handanović, direktor Centra beogradskih festivala: Ne želim da podilazim kulturnoj eliti!

Foto: Privatna arhiva

Damir Handanović

Nemam potrebu da ikome stajem na crtu. Nisam tu gde jesam da bih se dokazivao, već da bih opravdao poverenje. Ključna stvar je da ne želim da podilazim kulturnoj eliti, već stojim iz toga da kultura mora biti razumljiva i dostupna svima, kaže na početku razgovora za Srpski telegraf Damir Handanović, direktor Centra beogradskih festivala (CEBEF).

Handanovićevo preuzimanje kormila CEBEF ispratile su burne reakcije, a nakon više od godinu i po sagovornik na pitanje s čim bi sada izašao na crtu svim tim glasnim kritičarima, odgovara rečima: "Ono što bih mogao da odgovorim svima koji su iskoristili moje imenovanje da bi na sebe privukli medijsku pažnju i da bi javno izrekli svoju zabrinutost za budućnost gradskih kulturnih manifestacija sa dugom tradicijom je da sam, iz ove perspektive, vrlo zabrinut nepoznavanjem materije. Svi od kojih sam osporavan su, u nekom trenutku svoje profesionalne karijere, radili ili sarađivali sa gradskim ili državnim ustanovama, a pokazali su zaista začuđujuće neznanje i nepoznavanje sistema rada istih tih ustanova. Pa nama je jedna od većih poteškoća bila da objasnimo svim zabrinutim stranama kako ustanova funkcioniše, tj. da ja sam ne donosim odluke vezane za programski deo manifestacija, već da se time bave ozbiljni ljudi iz struke sa umetničkim direktorima na čelu."

Foto: ST/N. MANDIĆ

* Koji je bio vaš prvi projekat?

- Moj prvi projekat je bio koncert Femija Kutija i Makedonske filharmonije na otvorenom i na taj koncert je došlo 25.000 ljudi. Nakon toga smo nastavili sa umetničkom muzikom kroz jubilarni 50. Bemus uz Najdžela Kenedija i Ramona Vargasa i odmah se nadovezali na Beogradsku zimu, koja svojim trajanjem, obimom i kompleksnošću predstavlja najzahtevniju gradsku manifestaciju, i nikada nismo imali bolje reakcije građana.

* U čemu je CEBEF ponajviše opravdao namenu?

- CEBEF je osnovan 2014. godine, a činjenica je da je šira javnost čula za njega tek mojim imenovanjem. Sada nam mnogi ljudi iz posla u šali kažu da ne mogu pobeći od CEBEF jer smo svuda prisutni i imamo mnogo veću vidljivost. Važnost centralizovanog sistema u ovoj oblasti je da štedi vreme i resurse. Sposobni smo da u dva dana uradimo koncert klasične muzike u Kolarčevoj zadužbini, pozorišnu predstavu i otvorimo klizalište. Broj manifestacija i programa koje realizujemo je, iz sezone u sezonu, sve veći.

 

* Šta ste doneli?

- Doneo sam drugu energiju, izašao iz okvira, predano radio na tome da manifestacije sa dugogodišnjom tradicijom zadrže kvalitet i pored mnogih novina koje sam predstavio. CEBEF sam video kao jaku produkcijsku kuću spremnu da odreaguje na sve zahteve. Bilo je bitno da napravimo balans između komercijalnih i nekomercijalnih programa, da koristimo nove kanale komunikacije, dođemo do većeg broja ljudi i informišemo ih o tome da grad vredno radi na tome da u ponudi ima što raznovrsniji sadržaj koji bi zadovoljio potrebe svih starosnih uzrasta i svakog džepa. Ovde govorim i o širem doprinosu jer manifestacioni turizam ima veliki značaj, ne samo za Beograd već i za Srbiju.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Damir Handanović

*Kako se pod jednom kapom mire i umetnički i komercijalni programi i sadržaji?

- Oni nisu u svađi i nije potrebno da se mire. Bitno je da se upoznaju. To je kao kada biste mirili kulturu i ekonomiju. Važno je da budu u sinergiji i da postojanje jedne stvari omogućava razvoj i ulaganje u drugu. Najbolji primer je prošlogodišnja Cloud platforma u okviru koje se radio Beer fest, Music week i Noć muzike. Svaka manifestacija je imala svoju publiku i baš zbog toga smo mogli da se pohvalimo impresivnom brojkom od 800.000 gledalaca.

* U poređenju s proteklom decenijom ili dve, u čemu vidite napredak u odnosu prema kulturi i samim stvaraocima?

- Kultura se ne može razvijati u društvima koja su nedovoljno razvijena jer suštinski je važna za kontinuiran razvoj. Ona je sinonim za bogatstvo u različitostima. Ulaganja u kulturu nisu izdatak, već investicija. Ali da bi došli do krajnjeg proizvoda, moramo krenuti od početka. Bitni su temelji koji su decenijama zapuštani. Nije se ulagalo u ustanove i u osnovne uslove za rad i kreativno izražavanje. Nije se obraćala pažnja na prava umetnika. Ovo su vrlo zahtevne stvari koje podrazumevaju postojanje pažljivo građene kulturne politike. Radimo i na infrastrukturi, razvoju i edukaciji upravljačkih sistema, nastojimo se što više umrežavati i širiti našu kulturnu poruku poštujući kako tradiciju tako i nove trendove i autorska prava stvaralaca.

 

 

* Kad se preko konkursa raspoređuje novac iz gradske kase, čuju se mišljenja da je i previše festivala i manifestacija.

- Iskreno, nisam čuo mnogo sličnih mišljenja. Upravo suprotno. Uvek će postojati neslaganja kod rezultata konkursa jer predlagači uvek misle da je njihov predlog najbolji i da baš oni zaslužuju podršku. Ovo pitanje mi skreće pažnju i na kontradiktornost u kritikama. Jedni nas optužuju da ne izdvajamo dovoljno za kulturu, a drugi da imamo premalo kulturnih sadržaja. Teško je pomiriti kontradiktornosti.

* A šta nedostaje srpskoj prestonici da bude i konkurentnija svetskim metropolama?

- Beograd je jedan od gradova bisera koji ne samo da ispuni očekivanja,već ih višestruko nadmaši. Svi koji dođu u Beograd odu iz njega sa nečim za pamćenje - odlični domaćini, porodični ljudi sa pravim vrednostima, fantastična i svačijem budžetu dostupna hrana, dobar provod, dinamična istorija... Moramo nastaviti da razvijamo infrastrukturnu mrežu kako bismo svima koji žele doći u Beograd osigurali prijatno iskustvo pri dolasku. Na ovome se uveliko radi završetkom radova na mostovima, deonicama auto-puta, ulaganjem u železnicu... Takođe, treba da poštujemo istoriju i naše stvaraoce i odati im potrebnu čast kroz očuvanje.

Foto: youtube.com/Novo jutro - Dea i Sarapa

* S kojim motivima ste ušli u politiku i prihvatili funkciju u SNS?

- Bavim se javnim poslom godinama, iza sebe imam uspešnu karijeru, koja je predstavljala inicijalnu kapislu za moj ulazak u politiku. Prepoznat sam kao novo lice, neko ko može dati svoj doprinos, razumeti nezadovoljstvo izazvano lošim upravljanjem, ali i želju i motiv za promenama i kvalitetnijim životom. SNS je jedina moguća opcija. Kada u lideru stranke vidite volju, borbenost i neverovatnu pokretačku energiju, morate biti dodatno motivisani i spremni da prušite isto, ako ne i više. Aleksandar Vučič je baš to, pokretačka energija.

* Koje je more zahtevnije, estradno ili političko?

- Odrastao sam u muzici. Ne može mi dosaditi jer je deo mene. Muziku možete shvatiti kao uzburkano more samo ako je posmatrate kroz emociju. Ne predstavlja mi izazov, već igru i mehanizam da se kreativno izrazim. Politika je, sa druge strane, sinonim za odgovornost. Sa politikom se ne igra.

 

Foto: ST/D. KADIĆ

Blic pitanja

Povratak u detinjstvo

* Da tako može, s kim biste se menjali na dan?

- Menjao bih se sa samim sobom kad sam imao šest ili sedam godina. Povratak u detinjstvo, bezbrižnost i nesputane dečje igre svakako je nešto što bi svako od nas poželeo.

* Koji je vaš najveći strah?

- Što se tiče strahova, svi mi imamo strahove, najčešće u vezi sa bližnjima, zdravljem, pa tek onda na red dolazi posao i druge stvari.

* Šta smatrate najvećih uspehom?

- Svojim najvećim uspehom smatram to što sam isključivo svojim radom uspeo da postanem to što jesam.