Preminula operska diva Marija Simonović

Autor: Republika

Zabava

19.02.2020

19:23

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Operska diva Marija Simonović, profesorka na Fakultetu Savremenih Umetnosti u Beogradu preminula je 13. februara u 80 godini. Kremacija će se obaviti u petak 21. februara na Novom groblju.

RepublikaFoto: Privatna arhiva
Marija Simonović

Simonovićeva je rođena u Skoplju gde je završila i osnovnu školu i gimnaziju, kao i Muzičku školu (violina). Diplomirala solo-pevanje na Muzičkoj akademiji u Sarajevu u klasi prof. Brune Špiler sa ocenom deset. Nešto kasnije, magistrirala je i Koncertni i Operski smer u klasi istog profesora, takođe sa desetkom.

Profesionalnu karijeru započela je sredinom sedamdesetih godina, kada je nastupala u Sarajevu i Zagrebu, kao i drugim gradovima nekadašnje Jugoslavije.

Tokom dugogodišnje karije osvojila je veliki broj priznanja i nagrada, a među studentima je ostala upamćena kao vrstan i velikodušan predavač, ali pre svega i kao veliki čovek.

Do poslednjeg dana života bila je predavač iz predmeta Tehnika glasa na glumačkom smeru na Fakultetu Savremenih Umetnosti.

Ono po čemu će svakako ostati upamćena je posebna tehnika za glas prilagođena glumcima, koja je jedinstvena u celoj Srbiji, ali i šire. Simonovićeva je, naime, uspevala  čak i glumce bez muzičkog sluha da istrenira da pevaju songove bez ijednog falša. 

 

Studentkinja: U očima joj se oslikavao čitav kosmos

Studentkinja II godine glume,  pesnikinja i diplomirani dizajner Sofija Radojković vodila je Dnevnik u kome je između ostalog opisala i jedan od razgovora sa pokojnom profesorkom.

"Govoriila mi je sporo i isprekidano, sa mirnoćom sklonom njenim godinama, ali je njena misao donosila vedrinu i živost koja se retko vidja. U očima joj se oslikavao beskraj, možda čak i čitav kosmos, i ona mi je prenosila mudrosti za kojima sam odavno čeznula. Kao da me je vaskrsla, bila sam ponovo živa, skoro električna.
"Uvek su mi bilo temperamentniji ti što ćute," rekla mi je.
"Moraš dozvoliti sebi fantastičnost... Nikad ne možeš da znaš, prilike su razne... Šanse...
Nemoj da se vodiš onim što ljudi govore. 
To su prazne priče. 
Ljudi uglavnom govore ono što bi želeli da budu i vode se onim što bi želeli da imaju.
Ako ti imaš ono što je neophodno, 
nećeš pridavati značaj njihovim idejama, 
već ćeš znati kako stvari zaista stoje i moći ćeš da vidiš šta će zaista biti. 
Bićeš spokojna, 
bez obzira šta god da neko kaže.
Pogledala me je, zabavljena mojim spokojem, i kroz smeh, vedro i pomalo razigrano rekla:
"Eh, vazda su oni što ćute bili živa vatra!
Tako je..." zastala je zamišljeno, 
i nešto mirnije rekla: 
"...stabilnost, pre svega."

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading