Lenka Udovički nakon više od dve decenije režira u Beogradu: Valjamo se u blatu na dnu kace!

Foto: Tanjug/AP

Lenka Udovički

Predstava je rađena po motivima istoimenog filma, koji je režirao Etore Skola, a koji je premijerno prikazan 1976. godine i koji je reditelju u Kanu doneo nagradu za najbolju režiju. Upravo ovim komadom, posle 22 godine, rediteljka Lenka Udovički se vraća na beogradsku scenu.

SISTEM BLOKIRA

- Skola je govorio o najnižoj i najsiromašnijoj klasi, o ljudima "sa dna kace", a moje osećanje je da se danas svi valjamo u blatu, na dnu nekakve kace. Samo promil stanovništva ima veće finansijske resurse nego ostali. Ne radi se samo o materijalnom siromaštvu, već i o situaciji u kojoj smo i duhovno osiromašili i blokirani. Skola je u jednom intervjuu rekao da živimo u klasno podeljenom društvu, koje izrabljuje i svoj najniži sloj, te da čovek ne može da razvija plemenitu ličnost, koju nosi u sebi, kad je to blokirano sistemom negde odozgo i to je jedan vid užasne eksploatacije - ističe Udovički.

Ono što je rediteljku privuklo ovom filmu je Skolin modus da o teškoj temi govori na lud, duhovit način.

- Skola je napravio crnohumornu grotesku. Humora ima puno i u predstavi. Taj film je stekao kultni status i ljudi se oduševe kad im kažemo da radimo predstavu po tom filmu - dodaje Udovički i podvlači i da humora ima mnogo i u predstavi, ali da nije u pitanju laka komedija.

Zadatak da filmski jezik prebaci u jezik pozorišta bio je pred dramaturgom Slobodanom Obradovićem.

Foto: Dragana Udovičić

Ružni, prljavi, zli

RUŽNI, PRLJAVI, ZLI

- Ovaj kultni film danas možemo posmatrati iz potpuno drugačije perspektive. Nameće se pitanje šta je za Skolu značio pojam "ružni, prljavi i zli". Laički bi se moglo pomisliti da se to tiče samo ljudi na margini koji su u tom filmu prikazivani, a 50 godina kasnije stiče se utisak da je Skola imao proročku viziju, da se ne radi o individualcima, već o našoj civilizaciji, koja je zapravo ružna, prljava i zla. Na dnevnom nivou možemo da se uverimo u to. Isplivale su na površinu sve one stvari na koje Skola upozorava. Na prvom mestu nemanje empatije i nepostojanje figure koja bi u savremenom svetu mogla da se posmatra kao neko ko je heroj našeg vremena - navodi Obradović.

Ozren Grabarić igra Đakinta Macatela, koji je glava porodice sastavljene od četiri generacije, a koja se izdržava krađama i prostitucijom, ali i drugim poslovima.

- Materijalna nemaština je uvod u emotivnu, moralnu bedu, koja svodi ljude na puku egzistenciju i instinkte. Ovo je jedna kritika kapitalizma i kapitalističkog sna, koji nas je sve doveo do toga da budemo sve površniji, da trčimo za novcem. Sve to je dovelo do toga da nestaju majstori svog zanata, oni zbog kojih smo išli da kupimo cipelu, za koju smo znali da je napravljene baš za našu nogu. Umesto kod njih, sada u velikim dućanima kupujemo cipelu koja nas malo žulja. Ali nema veze. Ostvarili smo kapitalistički san, ostvarili smo da nas žuljaju cipele - poručuje glumac.

U predstavi igraju i Aleksandar Vučković, Aleksandar Jovanović, Vanja Nenadić, Iva Ilinčić, Ivan Zablaćanski, Ivana Nikolić, Jana Milosavljević, Marko Gvero, Nina Janković i drugi.

Navijam za Juga - Lenka je pre 22 godine u Ateljeu 212 radila divan komad "Na čijoj strani" sa Ljubom Tadićem, Perom Kraljem i Petrom Božovićem i drago mi je zbog nje da se vratila u Beograd, gde je studirala i gde je sve počela. Naš teatar Ulysses ima lepu saradnju sa Beogradskim dramskim pozorištem. Od 1992. godine i ja sam prvi put stao na pozorišne daske sa predstavom "Ko se boji Virdžinije Vulf" upravo u ovom pozorištu. Jug Radivojević ima fantastičan koncept teatra, vrlo ambiciozan. Navijam za njega - poručuje glumac Rade Šerbedžija, suprug rediteljke.