"SLAĐANA", PRIČA O ŽENI NESTVARNE LEPOTE: U Muzeju grada Beograda fotografi upriličili izložbu Paji Jovanoviću

Foto: Privatna arhiva

Slađana

U reprezentativnom muzejskom prostoru, koji je za ovu priliku adaptiran na osnovu enterijera u kome je Jovanović stvarao u Beču, najveću pažnju i divljenje izaziva fotografija Severa Zolaka, na kojoj je prikazana žena suznih očiju, tamnog tena i neopisive lepote.

Foto: Privatna arhiva

Sever Zolak

"Slađana" predstavlja modernu verziju slike Paje Jovanovića na kojoj je originalno njegova muza i supruga Hermina Jovanović Dauber zvana Muni.

- Kad sam dobio poziv da učestvujem na izložbi, osetio sam ogromnu odgovornost. Razmišljao sam kako pored Paje Jovanovića da iskažem svoj talenat - otkriva na početku razgovora za naš list Sever Zolak.

Kako ste prebrodili strepnju od odgovornosti?

- Tražio sam da fotografišem u prostoru Muzeja grada Beograda među predmetima koji su preneti iz Pajinog ateljea u Beču. Mogao sam da osetim atmosferu tog vremena i slobodu da kreiram. Pred sobom sam imao sliku "Muni", koja je, prema mom misšljenju, jedna od najlepših slika iz opusa Paje Jovanovića. Nakon što sam pronašao Slađanu, sve se sklopilo. Napravio sam portret žene kakva ona jeste, žene koja prati estetiku i koju nisam stavljao u neku drugu dimenziju, već je imala priliku da se predstavi kako se najbolje oseća.

Foto: Privatna arhiva

Kadrovi sa foto-sešna

Fotograf treba da prodre u dušu Da li je za izbor muze ipak presudila estetika, koju je i Paja Jovanović pronalazio u Muni? - Radim sa najlepšim ženama. Zahvaljujući ženama, tu sam gde jesam. Za mene su one velika inspiracija i ne vodim se narativom da je neka lepša ili manje lepa. Svaka je posebna i bitno mi je da osoba s kojom radim dopusti da joj prodrem u dušu. Bilo mi je bitno da predstavlja svoju generaciju baš takva kakva jeste, bez posebnog ulepšavanja, da se uhvati njena posebnost. Dodatno me je inspirisalo što ima uticaja estetike, to me jeste oslobodilo, ali nisam se vodio njenom očiglednom lepotom.

Ko je žena božanstvene lepote koju ste fotografisali?

- Ona je romske nacionalnosti i, iako sam želeo da se to ne podcrtava, to ipak moram da naglasim. Kao fotograf koji je dosta angažovan, mogu da posvedočim da su Romi prisutni u društvu, žive sa nama i bore se za svoje parče pod suncem, ali ih nema u umetnosti. Izbačeni su. Čak ih i u reklamama nema.

Kako ste je našli?

- Društveno sam veoma angažovan i znam dosta udruženja koja rade s ugroženim grupama, tako da sam imao opcije i pre nego što sam došao do Slađane. Kada mi je drugarica poslala njene fotografije, kontaktirao sam s njom. Dopala joj se ideja da je fotografišem, tako da je sve pre nje stalo i mogu da kažem da je Slađana, devojka koja živi na Novom Beogradu, sudbinski izabrana.

U čemu se ogleda njena posebnost, osim u tim suznim očima, koje prepričavaju u prestonici?

- U mladosti, želji za životom, napredovanjem... Prepoznao sam ambicioznost, koju sputava skromnošću, i poistovetio sam se sa njom.