PEKIĆA TREBA ČITATI S OLOVKOM U RUCI: Američka ambasada velikom piscu posvetila reklamni spot "Vi ste svet"

Foto: Wikipedia

Borislav Peklić

- TV i bilbord reklamna kampanja ambasade SAD "Vi ste svet" jedno je izvanredno uspelo i originalno umetničko delo. Moram da priznam da su svi koji su je videli, uključujući, naravno, i našu porodicu, bili ne samo oduševljeni nego i duboko dirnuti majstorskim načinom prezentacije u jednom tako kratkom, ali sažetom spotu. Aleksandra se momentalno rasplakala, tako je bila dirnuta emocijom i duhom njenog oca, koji su uspeli da prenesu. Veliko je majstorstvo na taj minimalistički način, u jednom minutu, odati priznanje Pekiću, koji ima tako veliki opus stvaralaštva, a dopreti do svih gledalaca na jedan duboko emotivan način. Pomenuti sve najvažnije tačke njegovog života, ne izostaviti ništa, a majstorski sve uklopiti u jednu prekrasnu priču koja pleni sve gledaoce svih uzrasta velika je stvar i pokazuje talenat koji nije bilo lako ostvariti - kaže Ljiljana Pekić na početku razgovora za Srpski telegraf.

 

Baš kako bi i on, da je živ, skromno seo na stepenik... - Sam spomenik Pekiću je, pre svega, jedna neposredna i nekonvencionalna uspomena na njega. Baš onako kako bi i on, da je živ, skromno seo na stepenik kod Cvetnog trga. A deca koja su neopterećena konvencijama i pravilima ponašaju se tačno onako kako bi postupili da je on tu sedeo. Ta scena je stavila najemotivniju tačku na kraju tog TV spota i predstavlja vrhunac majstorstva u kreiranju jednog takvog dela - zaključuje Ljiljana Pekić.

 

Dočekali smo i da bude uvršten u školsku literaturu. Da li je došlo Pekićevo vreme, koje ste nagovestili?

- Svakako je tako. I sve će više da ga čitaju. Neobično smo se moja ćerka Aleksandra i ja obradovale da je Pekić najzad, 28 godina posle smrti, obuhvaćen obaveznom literaturom kako viših razreda osnovne škole tako i pojedinih razreda gimnazije. Važno je da đaci vide da to nije nikakav bauk, da su te priče bliske ljudima i da opisuju ljudske sudbine koje su iste bile i biće od kada je sveta i veka. Ukoliko pre mladi počnu da čitaju Pekića, utoliko će im vidici biti širi i utoliko će bolje i pravilnije ceniti svet u kome žive. U svakom periodu naše istorije te priče dobijaju mnogostruko šira značenja, samo ih treba uočiti i analizirati, pa onda primeniti u praksi. A to će sve doprineti boljem napretku i nas kao pojedinaca i naše zemlje u celini. Njegova dragocena i bogata zaostavština, koja predstavlja riznicu ideja, kulture, morala i mudrosti, tek treba da se na pravi način prouči i prostudira. Njega treba čitati s olovkom u ruci da se ne bi propustili biseri koje on tako neštedimice deli u svojim delima. Ima on neku magičnu moć da priveže ljude koji čitaju njegove univerzalne opise i taj krug se stalno širi.

Iako je od prvog izdanja 1984. godine bila veoma popularna, knjiga "Besnilo" odjednom je postala sada kod nas najaktuelnija.

Foto: Wikipedia

- Ne znam odakle izviru ti sve novi i novi čitaoci ove knjige. Moraćemo jednom da saberemo sva ta izdanja i da vidimo tačno koliko ih ima. A u stvari ta knjiga i nije u potpunosti i do kraja protumačena od kritičara u vezi s novim saznanjima o ljudskom rodu i našoj civilizaciji, kao i mnogim aspektima ljudskog ponašanja.

Mnogi još uvek robuju predrasudi da je Pekić pisac za izuzetno obrazovane ljude. Imate li utisak da Srbi počinju da ga razumeju?

- Svet bi se iznenadio kada bi znao koliko ljudi u stvari čita Pekića. S obzirom na to koliko je ta građa obimna jer tu su: dnevnici, komentari, romani i priče, političke i filozofske sveske, studija zatvorske civilizacije, korespondencija s prijateljima, prevodiocima i familijom, njegova knjiga o povesti Velike Britanije, kao i "Pisma iz Londona", pa njegovi dramski tekstovi, a da ne govorimo o filmskim scenarijima na kojima je radio. Ima tu materijala za svakoga i za svačiji ukus i interesovanje. Bilo bi potrebno obrazovati jedan institut koji bi se samo bavio proučavanjem Pekića. Jer on nije čovek koji može da se obuhvati u celosti od samo jedne dimenzije jer i sam nije bio takvog formata. Njegovo "Zlatno runo" u principu je jedna jako lepa priča koja vodi čitaoca kroz celu ljudsku istoriju i svako bi voleo da se ta priča nikada ne završi. Čitaocu nisu potrebna nikakva predznanja jer, iako ima u tekstu puno citata raznih filozofa, istoričara ili političara, to je sve utkano u priču i dobro je ako to prepoznajete, ali nije neophodno. Sva Pekićeva dela su povezana i njega bi trebalo čitati celovito, ali, naravno, može se čitati i svako delo posebno.

 

Ne možemo pohvatati sva izdanja - Prema onome što saznajemo posrednim putem, čak i preko neverovatnih komentara njegovih čitalaca na blogu koji vodim i našoj Fejsbuk stranici i uopšte na internet sajtovima koji o njemu konstantno pišu, veoma smo zadovoljne Aleksandra i ja. I posle toliko godina njegove knjige kod "Lagune" i "Službenog glasnika" se prodaju neverovatno dobro. Ni broja ne možemo da pohvatamo koliko je izdanja već bilo i u kojim tiražima nastavljaju da izlaze. Knjižara koja nosi njegovo ime u Knez Mihailovoj je sada postala jedna od najvećih "Delfi knjižara" u Beogradu - kaže sagovornica.

 

Pored književnosti, Pekić se interesovao i za zaštitu životne sredine, za ukidanje smrtne kazne i mnoga druga pitanja su ga zaokupljala...

- U njegovim traktatima vidi se šta ga je sve mučilo, neki mnogo esencijalniji problemi o životu ljudi na ovoj planeti, ali ne samo ljudi nego i životinjskog carstva, biljnog, o bogu, o tome gde smo i šta smo, kuda idemo kao vrsta. Tih godina se kod nas uopšte nije o tim aspektima života raspravljalo. On je uvek bio avangarda u svojim idejama i pogledima na svet. Još osamdesetih godina on piše: "Zar ćemo dopustiti da nas se naši potomci sećaju, sedeći u hladu plastičnog drveća, na travi od grimizne gume, u mirisu industrijskih prskalica cvetnih parfema i gledajući holograme prirode koju smo uništili." Zar ne bismo mogli da i danas potpišemo ove proročke reči?