PEKIĆA TREBA ČITATI S OLOVKOM U RUCI: Američka ambasada velikom piscu posvetila reklamni spot "Vi ste svet"

Autor: Dragana Stanković

Zabava

23.12.2020

10:02

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Pored naših briljantnih umova Tesle, Andrića, Pupina, Milankovića, srpske sedmorke koja je činila misiju "Apolo 11", dočekali smo da baš u ovoj godini jubileja - 90 godina od rođenja jednog od naših najznačajnijih književnika, američka ambasada predstavi i emotivan spot koji sve nas iznova povezuje s piscem.

RepublikaFoto: Wikipedia
Borislav Peklić

- TV i bilbord reklamna kampanja ambasade SAD "Vi ste svet" jedno je izvanredno uspelo i originalno umetničko delo. Moram da priznam da su svi koji su je videli, uključujući, naravno, i našu porodicu, bili ne samo oduševljeni nego i duboko dirnuti majstorskim načinom prezentacije u jednom tako kratkom, ali sažetom spotu. Aleksandra se momentalno rasplakala, tako je bila dirnuta emocijom i duhom njenog oca, koji su uspeli da prenesu. Veliko je majstorstvo na taj minimalistički način, u jednom minutu, odati priznanje Pekiću, koji ima tako veliki opus stvaralaštva, a dopreti do svih gledalaca na jedan duboko emotivan način. Pomenuti sve najvažnije tačke njegovog života, ne izostaviti ništa, a majstorski sve uklopiti u jednu prekrasnu priču koja pleni sve gledaoce svih uzrasta velika je stvar i pokazuje talenat koji nije bilo lako ostvariti - kaže Ljiljana Pekić na početku razgovora za Srpski telegraf.

 

Baš kako bi i on, da je živ, skromno seo na stepenik...

- Sam spomenik Pekiću je, pre svega, jedna neposredna i nekonvencionalna uspomena na njega. Baš onako kako bi i on, da je živ, skromno seo na stepenik kod Cvetnog trga. A deca koja su neopterećena konvencijama i pravilima ponašaju se tačno onako kako bi postupili da je on tu sedeo. Ta scena je stavila najemotivniju tačku na kraju tog TV spota i predstavlja vrhunac majstorstva u kreiranju jednog takvog dela - zaključuje Ljiljana Pekić.

 

Dočekali smo i da bude uvršten u školsku literaturu. Da li je došlo Pekićevo vreme, koje ste nagovestili?

- Svakako je tako. I sve će više da ga čitaju. Neobično smo se moja ćerka Aleksandra i ja obradovale da je Pekić najzad, 28 godina posle smrti, obuhvaćen obaveznom literaturom kako viših razreda osnovne škole tako i pojedinih razreda gimnazije. Važno je da đaci vide da to nije nikakav bauk, da su te priče bliske ljudima i da opisuju ljudske sudbine koje su iste bile i biće od kada je sveta i veka. Ukoliko pre mladi počnu da čitaju Pekića, utoliko će im vidici biti širi i utoliko će bolje i pravilnije ceniti svet u kome žive. U svakom periodu naše istorije te priče dobijaju mnogostruko šira značenja, samo ih treba uočiti i analizirati, pa onda primeniti u praksi. A to će sve doprineti boljem napretku i nas kao pojedinaca i naše zemlje u celini. Njegova dragocena i bogata zaostavština, koja predstavlja riznicu ideja, kulture, morala i mudrosti, tek treba da se na pravi način prouči i prostudira. Njega treba čitati s olovkom u ruci da se ne bi propustili biseri koje on tako neštedimice deli u svojim delima. Ima on neku magičnu moć da priveže ljude koji čitaju njegove univerzalne opise i taj krug se stalno širi.

Ima on neku magičnu moć da priveže ljude koji čitaju njegove univerzalne opise i taj krug se stalno širi

 

Iako je od prvog izdanja 1984. godine bila veoma popularna, knjiga "Besnilo" odjednom je postala sada kod nas najaktuelnija.

RepublikaFoto: Wikipedia

- Ne znam odakle izviru ti sve novi i novi čitaoci ove knjige. Moraćemo jednom da saberemo sva ta izdanja i da vidimo tačno koliko ih ima. A u stvari ta knjiga i nije u potpunosti i do kraja protumačena od kritičara u vezi s novim saznanjima o ljudskom rodu i našoj civilizaciji, kao i mnogim aspektima ljudskog ponašanja.

Duboko smo dirnuti majstorskom prezentacijom u okviru kampanje ambasade SAD "Vi ste svet"

Mnogi još uvek robuju predrasudi da je Pekić pisac za izuzetno obrazovane ljude. Imate li utisak da Srbi počinju da ga razumeju?

- Svet bi se iznenadio kada bi znao koliko ljudi u stvari čita Pekića. S obzirom na to koliko je ta građa obimna jer tu su: dnevnici, komentari, romani i priče, političke i filozofske sveske, studija zatvorske civilizacije, korespondencija s prijateljima, prevodiocima i familijom, njegova knjiga o povesti Velike Britanije, kao i "Pisma iz Londona", pa njegovi dramski tekstovi, a da ne govorimo o filmskim scenarijima na kojima je radio. Ima tu materijala za svakoga i za svačiji ukus i interesovanje. Bilo bi potrebno obrazovati jedan institut koji bi se samo bavio proučavanjem Pekića. Jer on nije čovek koji može da se obuhvati u celosti od samo jedne dimenzije jer i sam nije bio takvog formata. Njegovo "Zlatno runo" u principu je jedna jako lepa priča koja vodi čitaoca kroz celu ljudsku istoriju i svako bi voleo da se ta priča nikada ne završi. Čitaocu nisu potrebna nikakva predznanja jer, iako ima u tekstu puno citata raznih filozofa, istoričara ili političara, to je sve utkano u priču i dobro je ako to prepoznajete, ali nije neophodno. Sva Pekićeva dela su povezana i njega bi trebalo čitati celovito, ali, naravno, može se čitati i svako delo posebno.

 

Ne možemo pohvatati sva izdanja

- Prema onome što saznajemo posrednim putem, čak i preko neverovatnih komentara njegovih čitalaca na blogu koji vodim i našoj Fejsbuk stranici i uopšte na internet sajtovima koji o njemu konstantno pišu, veoma smo zadovoljne Aleksandra i ja. I posle toliko godina njegove knjige kod "Lagune" i "Službenog glasnika" se prodaju neverovatno dobro. Ni broja ne možemo da pohvatamo koliko je izdanja već bilo i u kojim tiražima nastavljaju da izlaze. Knjižara koja nosi njegovo ime u Knez Mihailovoj je sada postala jedna od najvećih "Delfi knjižara" u Beogradu - kaže sagovornica.

 

Pored književnosti, Pekić se interesovao i za zaštitu životne sredine, za ukidanje smrtne kazne i mnoga druga pitanja su ga zaokupljala...

- U njegovim traktatima vidi se šta ga je sve mučilo, neki mnogo esencijalniji problemi o životu ljudi na ovoj planeti, ali ne samo ljudi nego i životinjskog carstva, biljnog, o bogu, o tome gde smo i šta smo, kuda idemo kao vrsta. Tih godina se kod nas uopšte nije o tim aspektima života raspravljalo. On je uvek bio avangarda u svojim idejama i pogledima na svet. Još osamdesetih godina on piše: "Zar ćemo dopustiti da nas se naši potomci sećaju, sedeći u hladu plastičnog drveća, na travi od grimizne gume, u mirisu industrijskih prskalica cvetnih parfema i gledajući holograme prirode koju smo uništili." Zar ne bismo mogli da i danas potpišemo ove proročke reči?

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading