ZA SRPSKI FILM NEMA ZIME: Jelena Trivan, direktorka "Službenog glasnika" i predsednica UO FCS otvoreno za Srpski telegraf

Foto: Pirvatna arhiva

Jelena Trivan

Za koju oblast je 2020. bila pogubnija - za izdavaštvo ili za kinematografiju?
- Neverovatnom borbom smo uspeli da povratimo umanjeni budžet za kinematografiju i da obezbedimo čak i veći za sledeću godinu, tako da za srpski film nema zime. I obećavam da ću se boriti protiv svakog pokušaja da kultura bude prva žrtva. Što se izdavaštva tiče, "Službeni glasnik" je imao rekordnu prodaju udžbenika, ali to ne važi i za ostala izdanja. Bojim se da će ova godina biti borba za održanje izdavaštva na nivou na kojem ga sada imamo i priznajem da sam zabrinuta.

Koji je najveći problem koji ste uočili u sferi kulture u doba pandemije?

- Na proleće, kad je izbila pandemija, nije bilo strateškog sagledavanja problema, koliko će dugo i duboko ova kriza da pogodi, naročito one segmente kulture koji nisu oslonjeni na budžet. Slobodni umetnici su najteže bili pogođeni, kao i honorarci, i ove godine moramo voditi računa da, kao što smo imali sluha za male privrednike i privredu uopšte, imamo sluha i za ljude u kulturi.

Sa čim ćete se prvo uhvatiti ukoštac u 2021? Šta će biti naredni koraci u profesionalnom smislu?

- "Službeni glasnik" posluje na tržištu koje je ozbiljno pogođeno pandemijom jer u vreme krize knjiga postaje luksuz. Smatraću svojim najvećim profesionalnim uspehom da sačuvam svako radno mesto i da poslujemo u plusu, kako je već postalo pravilo, a ne dobra vest. Volela bih i da srpski filmovi koji su završeni dobiju zaslužene nagrade u konkurenciji za Oskar i na evropskim festivalima i imam velika očekivanja. Volela bih i da napravimo proboj na HBO i Netfliksu sa našim filmovima i serijama. Već osećam potrebu i da se oprobam u nekom novom poslovnom izazovu, da podignem na noge nešto što se činilo nemogućim, kao što je to bilo sa "Službenim glasnikom".

Mnogi ovo vreme koriste da presavijaju tabake, da svedu račune i donesu čvrste odluke... Imate li vi uopšte takvu potrebu?
- Među prvima sam dobila koronu, kao i moja ćerka, i provela sam godinu u strahu za bližnje, za zaposlene, za posao i 2020. želim da pamtim po njenom kraju - dolasku vakcine, što je nada da će nova godina i za zdravlje ljudi i za privredu biti dobra. Utiske i rezultate zbiram svaki dan, bilo bi nezgodno da to radim tek na kraju godine, već to radim svaki dan da bih greške ispravljala u hodu. Iza nas je, svakako, godina najvećih prilagođavanja na bolest, izolaciju, učenje i rad od kuće i godina koja nam je pokazala da svi možemo i umemo više nego što slutimo.

Šta vama znače praznici?

- Nemam nikakav odnos prema praznicima, ne bolujem od praznične euforije, za mene su to dani kućnog mira, filmova i uživanja sa ćerkom.

Kaže se i da bi praznici trebalo da nas opomenu i podsete na prave vrednosti. Šta to često zaboravljamo?
- Uvek ponavljam da praznici ne treba da nas podsećaju da postoje neki dobri ljudi za koje nemamo vremena ni empatije tokom godine: od starih i bolesnih roditelja i rođaka, prijatelja iz detinjstva do bolesnih, siromašnih i usamljenih, kojima bi, osim simboličnog poklona, više značilo da cele godine rešimo neki njihov problem. I lično, i kao direktor jedne ozbiljne firme, cele godine imam na umu da postoje deca kojima je potrebna knjiga ili stipendija, starica bez šporeta na drva, biblioteka bez knjiga, kolega bez novca za lekove i trudim se da ti ljudi ne čekaju praznik da bi se njihovi problemi rešili.