DŽENTLMEN SA TVITERA GOVORIO ZA REPUBLIKU! PISAC OTVORIO DUŠU: Devojke mi priznaju da su bile silovane

Foto: Instragram Printscreen

Džentlmen sa Tvitera: Vojislav Ilić, pisac

U ekskluzivnom intervjuu za naš portal, Ilić je govorio o svojoj strasti prema pisanju, društvenim mrežama i influenserima, životu, depresiji i dobrom raspoloženju, kao i o svojoj borbi sa epilepsijom.

Sećaš li se svog prvog aforizma? Kako je glasio?

Sećam se. On glasi ''Ako odeš bez odgovora, ne vraćaj mi se sa izgovorom".

Kad su ljudi počeli da ti se obraćaju za pomoć? Da li osećaš neku vrstu odgovornosti s obzirom na toliki broj pratioca koji od tebe očekuju savet? Za šta si se školovao? 

Hajmo prvo o odgovornosti. Osećam, ogromnu. Isto tako sve moje ''kolege'' influenseri, ljudi koji imaju puno pratioca na društvenim mrežama, moraju da je osećaju. Moraju da shvate da sve što mi podelimo na tim istim društvenim mrežama, utiče na neki način na nečiji život. Nekome svojim objavama popravljamo dane, nekima iz nekog razloga pokvarimo. I zato je jako važno da svi oni mnogo više povedu računa o tome šta izgovaraju, pišu. 

 

Izdao si dve knjige,moglo bi se reći, motivacione. Čitaoci su ih odlično prihvatili, da li je u planu I treća? Da li su one tvoja "terapija" ili ih pišeš prvenstveno jer želiš da pomogneš drugima? Jesam, izdao sam 2 knjige. Roman ''Moram, kako bude, želim.'' je odlično prošao kod čitalaca. Planiram 2 tiraž da radim uskoro. Knjige koje sam napisao pomažu i meni i drugima. Bila mi je potrebna knjiga žanra popularne psihologije koja nije na isti kalup kao ostale. Tako da sam je napisao i sada je čitam kad god mi padne energija. A uveliko pišem roman koji je namenjen ženama. Jer kako ja to volim da kažem kada odgovaram ljudima na instagramu, potrebno je sabiranje pod hitno. I to će moj nov roman uraditi. Pomoći će ženama da se saberu. Da sebe mnogo više poštuju, vole.

 

Meni su ljudi intezivno počeli da se obraćaju i da mi traže savete pre nešto više od dve godine. I to me je bilo jako iznenadilo. Zašto ja? Šta ukoliko kažem nešto pogrešno pa povredim tu osobu? Kako da živim kasnije sa time? Pa ja sam samo pisac. A onda su počele da mi pristižu poruke sadržaja ''Hvala ti puno na svim tvojim savetima, pomogli su mi.'' I takve poruke su mi dale ogroman vetar u leđa da nastavim da razgovaram sa ljudima, ali i ono još važnije, da ih slušam. Po struci sam diplomirani pravnik. Ali ozbiljno planiram da upišem i psihologiju. 

Često se pratiocima obraćaš sa predlogom da ti se "ispovede"? Jesi li očekivao toliki odziv?

Krajem decembra prošle godine sam pokrenuo rubriku ''Koja je tvoja tajna?'' a koju sam inače video kod svoje prijateljice isto tako na instagramu. Iskren da budem očekivao sam neke bezazlene, simpatične tajne koje bi nasmejale sve ljude koji me prate. Ali nisu bile ni malo bezazlene, naprotiv, umesto osmeha na licu dobio sam grč u stomaku. Brojka ljudi koja je slala svoje tajne je bila nestvarno velika. Preko 2400. A brojka ljudi koje je čitala te tajne je bila veća nego na bilo kojoj drugoj rubrici.

Priznanje koje te je zaprepastilo I šta najčešće priznaju?

Definitivno na prvom mestu priznanja koja su me zaprepastila su ona u kojima mi devojke, žene priznaju da su bile silovane. Posle takvih priznanja se ostaje nem, bespomoćan. Ne možeš da vratiš vreme da im pomogneš a prava reč se teško nalazi. Na drugom mestu su masovna priznanja žena da su varale svoje muževe, momke na razne načine sa raznim ljudima. I sa njima rame uz rame devojke koje su imale seksualne odnose sa muškarcima koji su od njih 20+ stariji. Od profesora iz srednje škole, fakulteta do instruktora vožnje. Mene na društvenim mrežama prati 80% žena, zbog toga je najveći procenat tajni baš od njih. Ali da se razumemo, varaju i muškarci. Varanje vezujem za karakter, ne za pol, ne za garderobu.

 

 

Da li među njima ima više nesrećnih?

O da. Mnogo je nesrećnih ljudi danas. A najveća njihova nesreća se ogleda u tome što sebe ne poštuju. Gaze sebe zbog iluzija, zabluda.

Misliš li da su se ljudi otuđili, da su danas više usamljeni nego pre 10-15 godina? 

Jesu. I kako tehnologija napreduje, kako je sve više društvenih mreža, tako je i sve veća otudjenost. Otudjenost od drugih, prirode, sebe. Ljudi su se nekada mnogo više družili. A danas se sve svelo na par poruka i par smajlija.

Šta za tebe predstavlja sreća? A život?

Kada govorim o subjektivnoj sreći onda je za mene to porodica. A kada govorim o objektivnoj, onda je ona promenljiva kategorija. Za nekoga je sreća porodica, za nekoga karijera, za nekoga priroda. I svako ima pravo da izabere svoju sreću.

Život? Još mi je nedokučiv. 

 

Kada uporediš današnje tinejdžere I tvoj tinejdž period, u čemu su razlike? A sličnosti? Mislim da je krucijalna razlika u tome što mi kao tinejdzeri nismo bili robovi interneta, društvenih mreža, raznih online trendova. I što smo morali da se potrudimo da dodjemo do raznih odgovora, danas je sve na tacni. Par klikova i sve znaju. Sličnosti?  Mi smo, a i oni danas misle da je kul svet odraslih. Te žure da porastu.

 

I sam si imao dosta "izazova" kroz život. Misliš li da si za nešto ostao uskraćen I da li si se nekada pitao, "zašto se ovo baš meni desilo, čime sam to zaslužio"?

Jesam, kada sam bio mlađi i kada sam se borio sa epilepsijom, često sam sebe pitao ''Zašto ja?'' Zatim kada mi je na treningu u teretani pozlilo 2013. godine isto sam sebi pitanje postavio. A sada znam zašto ja. To je moj put. Da li sam bio uskraćen? Novca nije bilo, ljubavi jeste. Kada se podvuče crta, u plusu sam. 

Zašto "Džentlmen sa tvitera"?

Moj pseudonim na tviteru još od 2012. godine je ''Džentlmen'', a kada sam prešao na instagram već su se tamo pojavili razni ''Džentlmeni'' koji to baš i nisu. Koji su krali moje aforizme, ponašali se ne baš džentlmenski prema damama. Tako da sam morao nekako da ''objasnim'' ljudima da sam ja onaj pravi džentlmen čije aforizme čitaju godinama. Te sam stavio nik Džentlmen sa tvitera. A ako me pitate zašto džentlmen, jednostavno, takav mi je stav prema životu. 

 

 

Da li ti je nekad muka od davanja saveta? Koga ti pitaš za savet?

Naiđu mi dani kada mi je energija preniska i kada nisam raspoložen za bilo kakve razgovore, dopisivanja. I to je normalno. Nismo mašine, samo smo ljudi. Savete sam najviše dobijao od porodice, ali mi takođe univerzum uvek pošalje nekog prijatelja u pravi čas da mi da neki koristan savet.

Najčešći problem sa kojima se susreću ljudi koji ti se obrate za pomoć?

Najčešći problem sa kojim se susreću ljudi koji mi se obrate, su oni sami. Samo toga ne budu svesni. Ukoliko te momak/muž prevari pa mu ti daš drugu šansu po stotinu puta, ko je onda tu problem? Pa ti. Zašto i zbog koga gaziš sebe? Zbog zablude da će se promeniti? Neće. Ljudi će vam raditi samo ono što im dozvolite. 

Tvoj univerzalni savet za sve koji žele miran I spokojan život?

Zavolite sebe i budite dobri prema sebi.

Kad si poslednji put bio tužan I lose raspoložen?

Danas sam bio tužan, jer mi je stigla poruka od devojke koja mi je priznala da je bila silovana. Ljudi su stekli poverenje u mene, a uz to dolaze i poruke koje mi razbiju emocije.

Jesu li devojke otvorenije od muškaraca? Da li pre traže pomoć, savet?

Devojke su otvorenije, ali muškarci bolje primenjuju date savete. Jer žena kada zagrli iluziju, presporo je pušta.

Od svih poslova kojima se baviš, koji ti je najdraži?

Definitivno pisanje. Volim svoj mozak jer je napisao hiljade aforizama u kojima se pronašlo stotine hiljada ljudi. Pisanje mi daje slobodu. 

 

Kratka biografija Džentlem sa Tvitera - Rođe u Novom Sadu, odrastao u Ratkovu. - Sa 4 godine gledao smrti u oči - udario ga automobil i bacio 20 metara - 14 godina se borio sa epilepsijom kao posledicom te saobraćajne nesreće - Diplomirao pravo, bavi se pisanjem i marketingom na društvenim mrežama

 

Šta ti nedostaje da bi bio spokojan?

Tragam za time. Znam da mi fali, ali još ne znam šta je. 

Je l korona uticala na masovniju depresiju I lose raspoloženje?

Jeste, jer su se mnogi po prvi put susreli sami sa sobom. Jurcanja po gradu, poslovi, izlasci i sve ono što im je bilo ''izduvni ventil'' je nestalo/stalo preko noći, i našli su se okruženi svojim mislima. A čovek kada je okružen samo svojim mislima onda kreće da se preispituje da li je zadovoljan svojim životom, da li je na pravom putu. Zatim ta neizvesnost do kada će Korona trajati je izazvala veliki strah kod ljudi. Psiha je poljuljana mnogima i to se u dobroj meri odrazilo na mentalno zdravlje. Ljudi ''pucaju'' psihički i na najmanju sitnicu. 

 

 

Ako bi tek rođenoj bebi morao da uputiš jedan savet, koji bi on bio?

Veruj u svoje snove i živi ih.

Kada bi morao da izdvojiš jednu motivacionu rečenicu koja te podigne kad padneš, koja bi to bila?

''Život ti uvek pruža drugu šansu. Zove se sutra.''