LEGIJU SAM SAMO JA MOGAO DA ODGLUMIM: Vuk Kostić o seriji PORODICA

Foto: instagram.com/vukkosticbadza

Opet se nalazi u ulozi opasnog momka...

Približavamo se poslednjoj epizodi serije "Porodica", Bojana Vuletića, koja prati dešavanja u životu porodice Milošević, a neizvesnost nas više neopterećuje, jer većina nas te dane pamti jako dobro. Međutim, glumačka ekipa, koju čine Vuk Kostić, Boris Isaković, Mirjana Karanović i mnogi drugi, ostavlja gledaoce vezane za televizore. Sada je Kostić podelio svoje utiske o seriji.

Popularni glumac igra Milorada Ulemeka Legiju, i kao opasan momak privukao je pažnju publike. Za Kurir, Vuk je ispričao šta misli o svojoj ulozi, ali i kako on pamti devedesete i dvehiljadite.

Jeste li gledali sve epizode do sada i volite li da gledate seriju u kojoj igrate nasamo?

- Gledao sam, jer inače gledam kad mogu, ali nisam za tim lud. Sigurno bih pre bio na čamcu ili sa prijateljima u nekom provodu nego ispred televizora. A pošto sam živim, sam i gledam serije.

I kako vam se čini lik Legije u vašoj interpretaciji?

- Stvar je jasna. Sve smo se sa rediteljem Bojanom dogovorili pre pristanka kako ćemo da radimo, tako je i bilo. Igram čoveka koji se dvoumi, ima borbu u sebi između starog šefa, kojeg voli i kojem je privržen, i novih ljudi. Radi za državu, profesionalac je, a šta se posle tih događaja dešavalo u njegovom životu, to se nas u ovoj priči nije ticalo. Jasan je lik, hoću da kažem.

Foto: Promo foto

Bojan me je birao i nadam se da sam ispunio očekivanja...

Znači li to da vam je uloga legla?

- Bojan me je birao i nadam se da nisam razočarao. Rekao mi je da to moram ja da odigram i niko drugi. A snimali smo u uslovima koje bih nazvao postprvotalasni kada je reč o pandemiji. Bio je to prvi posao posle dva meseca lokdauna, pa je bilo i pomalo čudno snimati, iako sam to jedva čekao. I potpuno sam se predao poslu, kao i svaki put kad ga se uželim. A ja sam uvek željan da radim. Poštujem svoje slobodno vreme, volim da odem na more, pa se zaželim posla i onda dam najbolje od sebe, jer samo tako i umem. Vremena jesu teška, kriza je, besparica, razna čuda... Ali kad i drugi oko mene daju maksimum, to mi je dovoljno. Tako smo se ponašali svi tokom rada na "Porodici". Svi su radili vrlo marljivo i video sam da im je veoma stalo. Impozantna je glumačka ekipa u seriji.

Jeste li zasmejavali jedni druge sa kostimima i maskama, recimo, i kako ste reagovali u dijalozima sa Borisom Isakovićem?

- Sa Borisom sam radio još svoj prvi film "Apsolutnih sto". Imao je tada malo preko 30 godina. A posle smo snimili zajedno još nekoliko filmova zajedno.

Foto: Promo foto

Uvek smo se lepo slagali, a i družili...

- Recimo, kada smo snimali "Krugove" Srdana Golubovića, blejali smo zajedno u hotelu na pauzama, bili smo soba do sobe. Odlazili smo u isto vreme na ručak i voleli da sedimo u kafani. Ovoga puta nam je trebalo nekoliko dana da se prezupčimo na nove uloge, a posle je sve išlo lako i bilo fenomenalno.

Šta mislite o ekranizacije tako bliske istorije?

- Bilo je to mučno vreme. Mrzim te godine, stomak mi se prevrne kad čujem muziku iz odjavne špice. Ali to je željeni efekat reditelja, pogotovo za nas koji smo odrastali u tim godinama. Sankcije, ratovi, ljudi su ginuli, siromaštvo... Imao sam divno detinjstvo i hvala bogu da smo sve to preživeli, ali ne vezuju me lepe uspomene za devedesete godine. Osećao sam empatiju prema drugim ljudima. Pamtim kako su mi majka i otac imali platu po dve nemačke marke. Pre podne ih dobiju, a po podne za te pare ne možeš da kupiš ništa. Ipak, leta sam provodio na našoj maloj jedrilici od šest i po metara i bio sam nekako zaštićen. Išao sam i na duga zimovanja, upražnjavao sve aktivnosti koje je i moj ćale voleo.

Foto: e-stock/Peter Alex

Rane 2000-te za njega su bile posebno teške...

Pogotovo vas za mart 2001. ne vežu nimalo prijatna sećanja.

- Radnja serije dešava se 30. marta 2001. godine, a meni je Pljaka preminuo 9. marta. Čovek koji ima neke veoma stresne situacije kasnije nekako pokuša da ih potisne. Imao sam 21 godinu i nisam razmišljao ni o čemu drugom. Pogotovo što mi je 40 dana od odlaska oca rođeni brat Nestor, s kojim sam ceo život delio malu sobu od 12 kvadrata, otišao da plovi na prekookeanski brod. Znao sam i ja šta se dešava tada u državi, ali imao sam svoja posla.