KOMEMORACIJA VLASTI VELISAVLJEVIĆU! Porodica, prijatelji i kolege se oprostili od slavnog glumca: Unosio je u pozorište posebnu radost!

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Komemoracija velikanu glumišta Vlasti Velisavljeviću održava se u njegovoj matičnoj kući Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde su se u njegovu čast okupile brojne kolege, prijatelji i porodica.

Velisavljević je bio najstariji aktivni glumac na ovim prostorima, a preminuo je 24. marta u 95. godini i iza sebe ostavio nezaboravne uloge kako u teatru, tako i na filmu i televiziji.

Direktorka JDP-a, pozorišta u kome je Vlasta bio doživotni počasni član, Tamara Vučković Manojlović se na početku komemoracije emotivnim rečima prisetila velikog glumca, njegovih dana i uloga u pozorištu, kao i poslednjeg susreta sa Vlastom, i pozvala sve prisutne da mu minutom ćutanja odaju počast.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Komemoracija velikanu

- Opraštamo se od dragog kolege, prijatelja, čoveka koji je bio nepresušni izvor životne energije i radosti, od našeg dragog Vlaste Velisavljevića. Vlasta je još kao student igrao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a stalni član postao je 1969. godine. Došao je na poziv Bojana Stupice. Unosio je u pozorište posebnu radost. Tokom ovih godinu dana, od kada nas je zadesila ova nesreća sa koronom, Vlasta je bio u stalnom kontaktu sa nama i sa svim kolegama, i uvek je govorio da jedva čeka da se ponovo vrati na scenu i da zaigra. Nažalost, ova bolest mu to nije dozvolila. Poslednji put, Vlasta Velisavljević je došao u pozorište na komemoraciju Ivana Bekjareva, i tada smo se videli u salonu, bilo je nekoliko kolega, i on je rekao: “Tamara, želim da mi komemoracija bude vesela.” Naravno, mi smo prekinuli taj razgovor, rekavši da nećemo uopšte o tome da pričamo. Svima će nam neizmerno nedostajati.”

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Tekst potpisa

Glumica Branka Petrić se prisetila svog dragog kolege, ali i dana njegove sahrane, koji je, kako je rekla, bio u “njegovom stilu”.

- Krenuli smo na Novo groblje da te ispratimo. Posle dugog vremena srećemo kolege, pa se radujemo susretu, grlimo se i smejemo sa maskama na licu. Na momenat zaboravljamo zašto smo tu. A onda smo rekli da si i to sunce i našu radost u svom stilu ti nama poklonio dragi Vlasto. Ja mislim da si ti svojim životom uspostavio svoju knjigu rekorda u koju bi mali broj mogao da se upiše ili gotovo niko. Tvoje godine, tvoje neprekidno uspešno glumačko trajanje do poslednjeh časa svežina, radost, radoznalost i energija, tvoja dobrota, kolegijalnost bez imalo glumačke sujete, tvoja skromnost, ali sa punim osećanjem da znaš ko si i šta si, bile su jedinstvene.”

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Branka Petrić

Nakon Branke Petrić na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta izašao je Vojin Ćetković i prisetio se kako je sa kolegom Nikolom Đuričkom želeo da uspostavi nagradu “Dobar čovek” koja je bez ikakve dileme pripadala upravo Vlasti Velisavljeviću.

- Predložio mi je Đuričko, davno, da mi, tada mladi glumci dodelimo nagradu koja će se zvati “Dobar čovek”. Objasnio je da biti dobar glumac nije retkost, pogotovo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali biti dobar čovek - dobar glumac je zaista prava egzotika. Treba se zamoli neki vajar ili slikar koga ne možemo platiti da smisli idejno rešenje za nagradu. Istu dodeljuju mladi glumci, kolege kojima je pomagao, bodrio ih, i primio ih u taj ozbiljni svet glume. Predlog je bio - Vlasta Velisavljević, apsolutno bez potrebe za obrazloženjem. Predložili smo ushićeni upravi pozorišta, ali su nam oni objasnili da to i ne ide baš tako. Vlasto, što se nas tiče, ti si prvi i jedini dobitnik te nagrade. Dobri čovek - Vlasta.

Dragan Mićanović je još jedan od Vlastinih mlađih kolega koji se na današnjoj komemoraciji oprostio od dragog kolege emotivnim i dirljivim rečima.

- Te vesele oči, taj šeretski osmeh, ta dečja razigranost - nikada ih neću zaboraviti. Kad bi postojala neka jedinica mere za dobrotu, što reče Vojin malopre, jedinica mere za dobrotu je Vlasta.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Voja Brajović

Evocirajući anegdote sa proba i zajedničkih igranja Voja Brajović je uspeo da nasmeje prisutne.

- Taj njegov smeh - kao Draguljče. Smejao se svemu. Smejao se i kada se pričalo o samici 17a u kazamatu u Gradiški, bio je tamo s mojim ocem. On se podsmevao tom zlotvoru i to je njegova veličina. Naučili smo od njega distancu od patetike, lažnog glumljenja glume. On nije pravio razliku između generacija. Njegova mladost i otvorenost bila je za sve. Njegovo srce bilo je za sve otvoreno bez brave. Imati čoveka koji ume da se smeje na svoj račun - to je božji dar. Čudesno.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

 

Na kraju komemoracije emitovan je jedan od  intervjua Vlaste Velisavljevića u kome je on pričao o životu, detinjstvu, glumi… I u ovom tužnim trenutku veliki Vlasta uspeo da svojim rečima izazove setne osmehe u publici ali i tužne uzdahe.

Nakon emitovanja intervjua usledio je poslednji aplauz za velikana srpskog i jugoslovenskog glumišta koji je ostavio neizbirisiv trag u umetnosti na ovim prostorima.