Sa Jelenom Trivan o značaju ekranizacije bogate srpske istorije: O ISTINI SE MORA PRIČATI FILMSKIM JEZIKOM!

Foto: Pirvatna arhiva

Jelena Trivan

- Jednako koliko treba da budemo ponosni zbog prvog filma o Jasenovcu, tužna sam što je on tek sada snimljen, kao što će i strašno stradanje Srba u "Oluji" tek sada biti ovekovečeno, baš kao i dešavanja u Žutoj kući - kaže Jelena Trivan, na početku intervjua za naš list.

Da li je vaša misija i da ekranizacijom naše bogate istorije neke značajne epohe približimo mladim generacijama koje, čini se, sve manje o njoj znaju?

- Nisam sigurna da samo mladi ne znaju dovoljno nacionalnu istoriju. Videli ste kolike polemike izazivaju događaji iz Drugog svetskog rata, a kamoli oni iz devedesetih. Smatram da je to put da probudimo interesovanje, da utvrdimo i potvrdimo istinu jer smo inače skloni zaboravu. Mene ne čudi što "Djeca Kozare" nisu dobila podršku Hrvatske jer Jasenovac jeste crna mrlja u hrvatskoj istoriji koju oni žele da zaborave, ali je tragično što doskora nismo imali svest o važnosti spasavanja američkih pilota u Pranjanima, herojstvu junaka s Košara ili životu Srba u kosovskim enklavama.

Svesni smo fame s kojom je dočekan film "Dara iz Jasenovca". Očekujete li slične udare zbog Žute kuće ili "Košara"?

- Nisam očekivala ni da će toliko pažnje "Dara iz Jasenovca" izazvati u američkim medijima, toliko zla da se čak i ospori stradanje Srba i toliko naše ostrašćenosti da sporimo sami kandidaturu ovog filma za priznanje Oskar. I s novim filmovima očekujem udare i spolja, ali i u našem dvorištu, pre svega, s izlizanom floskulom da je za zalečenje rana u regionu potrebno zaboraviti na istoriju. A to je najsigurniji put da nam i budućnost bude krvava ako ne pričamo o istini na istinit način, makar i filmskim jezikom.

Spisak filmova koje je Filmski centar Srbije podržao samo u protekle dve godine je zaista vredan pohvale. Svi su prošli zapaženo na svetskim festivalima, a mnogi su poneli prestižna priznanja. Da li to znači da je iškolovana neka pametna generacija autora ili ste uspeli da presečete "rođačke" veze, po kojima su se ranije održavali konkursi?

- Srpski film je ponovo nezaobilazan na svetskim festivalima. U glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima bio je i naš "Strahinja Banović", Gordan Kičić je dobio titulu najboljeg reditelja u Plovdivu, a Milica Tomović filmom "Kelti" predstavila se u Berlinu i pobedila u Kijevu. Prepoznati smo po dobrom autorskom filmu, samo je važno da država prepozna te mlade i skrajnute ljude i da im šansu da snimaju. Opštepoznato je da je u FCS prekinut klanovski pristup državnom fondu i veliki broj debitanata je time dobio svoju šansu.

Pokrenuli ste i konkurs za dečji film. Zašto je to važno?

- U nedostatku dečjeg igranog programa, kakav smo nekad imali, nove generacije nemaju kontakt s domaćim filmovima, već se okreću isključivo holivudskoj produkciji, od crtaća do tinejdžerskih filmova. Film "Zlogonje", koji je prošao vrlo zapaženo, naterao nas je da razmišljamo o posebnom konkursu za dečji film zahvaljujući kome uskoro očekujemo ekranizaciju kultne knjige "Hajduk u Beogradu". Sprema se i animirani film po srpskoj narodnoj bajci "Baš Čelik" i to su prvi koraci ka tome da odnegujemo mladu bioskopsku publiku okrenutu domaćem filmu.

Na koju sledeću stepenicu će zakoračiti FCS u pohodu da se srpskom filmu pruži još veća podrška države?

- Mnogo nam je stalo do toga da imamo ozbiljnu i sveobuhvatnu strategiju kada je film u pitanju, a ne da budemo samo protočni bojler iz kojeg se dodeljuje novac. To znači da održavamo redovne radionice za različite oblasti filmskog stvaralaštva, podržavamo studentski i debitantski film, digitalizujemo bioskope i stvaramo mrežu srpskih bioskopa, podržavamo male festivale filma, ali i udruživanje najvećih festivala. Omogućavamo mladim filmadžijama lakše snimanje posebnim ugovorima sa SPC, vojskom, gradom Beogradom. Nažalost, mi smo svi taoci loših vesti u kojima je vest da neko nije dobio sredstva, a ne koliko se toga dobrog radi, a mi zaista ne stajemo, i to na mnogim poljima. Cilj nam je i da napunimo svaki srpski bioskop dobrim repertoarskim filmovima iz naše produkcije i da hitovi koji se spremaju, kao što su "Južni vetar 2", "Munje 2" i nastavak "Žikine dinastije" napune bioskope.

 

Knjiga u izlogu "Gece Kona" pitanje prestiža * Kao direktorka "Službenog glasnika", niste dozvolili da "Geca Kon" ode u istoriju. Knjižari ste vratili sjaj, ali na koji način ćete vratiti vrednost zdanja čiji zidovi čuvaju sećanja na Nušića, Jovanovića, Prodanovića, Crnjanskog...? - Vrednost te knjižare ogleda se u tome da je to prva srpska knjižara, da su svi veliki pisci tu našli svoje mesto, da je pitanje prestiža odvajkada bilo imati knjigu u izlogu "Gece", da je to spomenik kulture, a ne prodavnica knjiga. Zato je, osim novim sjajem, držimo živom stalnim zbivanjima u njoj. Tu su odmah po popuštanju mera predstavljena sabrana dela Krakova, prvi roman o koroni Aleksandra Gatalice "Dvadeset pet sati", knjiga o Knezu Pavlu, kao i jedna vrlo angažovana knjiga "Transbalkan", koja je okupila drugačiju i novu publiku. "Službeni glasnik" je postao zvaničan pečat i ime za kvalitet i prestiž u izdavaštvu, a knjižara "Geca Kon" je dobila, čini mi se, izdavačku kuću iza sebe kakvu zaslužuje.

 

Za vredan rad i Orden Karađorđeve zvezde * Filmski centar Srbije je ovenčan i Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, prestižnim priznanjem koje vam je udelio predsednik Aleksandar Vučić. - Velika je čast biti među odabranim ljudima koji su svojim radom zadužili svoju zemlju i narod, to budi ogromno osećanje ponosa i obaveze da svuda i na svakom mestu budeš dostojan ovog priznanja.