RADOŠ BAJIĆ ZA REPUBLIKU: Posle dve godine snimanja uskoro film o misiji "Halijard"

*Svaka Vaša serija i film izazivali su posebnu vrstu emocija i ostavljali dubok trag u svesti gledalaca različitih generacija - koje poruke nam prenosite filmom „HEROJI HALIJRADA“ i serijom „VAZDUŠNI MOST?

Da ne volim svoj narod i da mu ne služim, nikada se ne bih bavio temama poput HALIJARADA.  Imam snažan poriv i neskrivenu motivaciju da inspirisan događajima koji su se desili u leto 1944. godine kada je kraj  Drugog svetskog rata bio na vidiku, koji su bili uvod u katarzu našega naroda pred kojim je bilo bespuće – ispričam priču u umetničkoj filmskoj naraciji o tome koliko je ponosan, hrabar i dostojanstven čovek koji je rođen na ovim prostorima. Koji kroz vekove, baš kao i danas  mora se bori i dokazuje svoje pravo na život, na slobodu i samosvojnost u egzistencijalnom, nacionalnom i duhovnom smislu. 

*Zbog čega je „HALIJARD“ danas posebno važna tema?

Kao društvo nećemo moći da krenemo napred dok istini ne pogledamo u oči, dok se ne pokajemo, dok ne oprostima jedini drugima – i dok se ne desi nacionalno pomirenje koje nam je preko potrebno. Što su davno pre nas učinile mnoge evropske nacije i narodi…
U vreme kada je srpski narod u najvećoj akciji spašavanja pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva – spasio 508 mladića iz SAD, kraj rata na globalnom nivou je bio blizu. Ali čini se, međusobni, krvavi bratoubilački građanski rat Srba protiv Srba , protiv zakletih ideoloških neprijatelja, komunista i onih koji nisu hteli da se odreknu zakletve koju su dali kralju i otadžbini - tek se rasplamsao. Moj film i serija koju radim – bavi se i tim tragičnim ishodima našeg samouništenja, podelama, raskolima i ideološkim zabludama koje su u međusobnim obračunima odnele stotine i stotine hiljada života. I ostavile trajne i katastrofalne posledice na biće srpskog naroda…

*Da li smatrate da nam Vaši filmovi, s obzirom na izbor tema, mogu otvoriti neke nove vidike, kad je reč o istoriji našeg naroda, onoj koju poznajemo i koja nam je ostala skrivena?

Mnogo je lakše, lepršavije, benignije i opuštenije baviti se temama „o ulozi poljskog cveća na prolećnom lahoru“, o neobaveznim odnosima u društvu, o kriminalu na primer, i drugim šarenim lažama. Treba imati prilično veliku hrabrost, svest i odgovornost i progovoriti o temama koje su dugo bile, a neke su i danas – zabranjene, sklonjene, nepodobne i gurnute ispod tepiha savremene istorije. Koje su krucijalno uticale na prošlost, a sudbinski su bitne za sadašnjost i budućnost našeg naroda…

*HALIJARD je redak primer prijateljstva srpskog i američkog naroda. Hoće li Ameriknci biti zdovoljni filmom?

Ne udvaram se nikome, ali verujem da hoće – jer to proističe iz istorijografskog prosedea Halijarada. Amerikanci, čije smo pilote spasili u Halijardu,  skloni su zaboravu i nažalost okrenuli su glavu dobrobiti i čovekoljublja srpskog naroda. Pokazali su to 1999. godine svojim „Milosrdnim anđelom“ kada su na srpsku nejač sručili bombe sa 17 tona osiromašenog uranijuma. Verujem da ćemo i njih filmom „Heroji Halijarada“ podsetiti na vreme prijateljstva, časti i velikog herojstva Srba koji su žrtvovali svoje života da bi spasili mladiće iz Dakote, Virdžinije, Kalifornije, Teksasa…

BONUS VIDEO