Anica Dobra o nastavku serije "BELEŽNICA profesora Miškovića": Doživela sam NEOBJAŠNJIVE STVARI

Osim beležnice, koja među koricama krije mnoge misterije i opisuje paranormalne pojave, profesor Mišković za sobom je ostavio još neke tajne. Skidajući sloj po sloj, u drugoj sezoni serije "Beležnica profesora Miškovića" doći će se do istine, a udovica naslovnog junaka Jelisaveta otkriće razne stvari.

Kako u razgovoru za Republiku otkriva Anica Dobra, njena junakinja pronalazi stare razglednice, što celoj priči daje novu dimenziju.

- Jelisaveta će shvatiti da je njen pokojni suprug pre 30, 40 godina pripremao sve ono što se događa danas. Moja uloga je katalizator i, u neku ruku, glasnica te beležnice svog muža. Jelisaveta često govori da ne zna šta se tu dešava, a ja se iskreno nadam da će se snimati i treća sezona serije, u kojoj će se objasniti da ona ipak mnogo toga zna i ima razlog zašto govori da neke stvari ne razume. Unapred se radujem ako do toga dođe - kaže nam glumica.

Foto: Foto Košutnjak film

Nove epizode snimane su u Viminacijumu, Titelu, Đerdapu i na planini Rtanj, mestima za koja se vezuju mnoge misterije. Da li ste osetili nešto čudno radeći tamo?

- Nažalost, nisam snimala ni na Rtnju ni u Viminacijumu, ali po pričama koje sam čula, pogotovo o Viminacijumu, svako ko je otvoren za neke druge frekvencije tamo će sigurno osetiti nešto. Te priče iz Viminacijuma su za mene veliko iznenađenje. To su mnogo interesantne priče koje imaju uporište u nečemu što je možda mit i legenda, ali možemo da zamislimo da zaista postoje.

Verujete li u takve priče?

- To uopšte nije pitanje verovanja, već osećanja i to svako za sebe treba da odgovori.
Da li vam se nekada dogodilo nešto što ne umete da objasnite?
- Verovatno je svako od nas imao neku neobjašnjivu situaciju u životu, koja ide u domen fantastike i predstavlja iskliznuće u neku drugu dimenziju. Ljudi su trodimenzionalna bića, a dimenzija ima mnogo više. S obzirom na to da se bavim ovim poslom, mi glumci smo često u domenu magije i mistike, pa mi to nije strano.

Kako ste vi doživeli ovu seriju i po čemu se druga sezona razlikuje od prve?

- Prva sezona je počela kao mali eksperiment u odnosu na more dobrih serija koje su se pojavile, a već u tom prvom delu "Beležnica" je izašla iz stereotipa. To je bio naš pokušaj da ispričamo nešto što je oslonjeno na stvarne događaje, a neobjašnjivo i tiče se svih nas. Želeli smo da napravimo priču o nečemu što je natprirodno, može da vodi u nekakvu drugu dimenziju i postavi pitanje da li ono uopšte postoji. S obzirom na to da se prva sezona bavila slučajevima koji su se dešavali samo na našem tlu, to je već bio dosta dobar raritet. Ljudi su se prepoznavali u tim situacijama. Moram da vam kažem da su se gledaoci obraćali televiziji na kojoj je serija prikazivana i da su pričali neke svoje doživljaje i događaje koji su bili slični onome što su videli u seriji. Na osnovu toga smo krenuli u drugu sezonu, s većim ambicijama u smislu specijalnih efekata, da bi se na bolji način ispričalo ono što je zamišljeno budući da to teško može da se snimi. Imali smo ograničen budžet i vreme, ali dobar tekst.

Foto: YouTube/Printscreen

Koliko je glumački bilo izazovno vratiti se ulozi Jelisavete? Šta vam je bilo najteže?

- Ne mogu da kažem da mi je za ovu ulogu nešto bilo posebno zahtevno, osim mnogo teksta koji sam morala da izgovorim. Ovde je izuzetno važno da se sve izgovori tačno kako je napisano da bi se priča povezala. Dovoljno je da se promeni sitnica, pa da se ne razume na pravi način. Zahtevnije stvari su imali drugi glumci. Stajala sam i ja ispred grinskrina, u praznom zelenom studiju u kom moramo da zamišljamo šta nas okružuje da bismo snimili scenu kojoj se potom dodaju specijalni efekti, ali mi to nije bilo tako zahtevno jer smo svi ipak duboko u priči i znamo šta treba da radimo. 

Uzbuđenje je dobar znak

Bogatu karijeru izgradila je na mnogim ulogama od kojih su one iz "Crnog bombardera" i "Kako je propao rokenrol" postale kultne. Ipak, i posle na desetine snimljenih filmova i serija u Srbiji i Nemačkoj naša sagovornica se raduje svakoj novoj ulozi.

- Mnogo volim svoj posao i dokle god budem osećala radost baviću se glumom. Kad god mi se jave isto uzbuđenje i pitanja pre nekog projekta, čak i nesigurnost, to je za mene dobar znak da sam još sveža. Svaki projekat je nova priča, nosi nove izazove i želju da se prikažeš na neki drugačiji način. Mi se svi menjamo s godinama, menja se svet oko nas, menjaju se države i normalno je da i glumački želiš da prikažeš nešto drugačije i da si u duhu s tim vremenom - odgovara Dobra.