"POP POZIVAO NA MOJU SMRT, PA MI SEKAO KOLAČ NA SLAVI": Jeziva igra sudbine sa Žarkom Lauševićem, zbog ovoga je NOSIO PIŠTOLJ!

Život Žarka Lauševića, koji je preminuo 15. novembra u 64. godini, obeležio je tragični događaj 31. jula 1993, kada je u Podgorici, u nužnoj odbrani, usmrtio dvojicu mladića, a njegova životna drama zapravo je počela tri godine ranije. Naime, upad na predstavu "Sveti Sava" 31. maja 1990. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, odnosno neodigrana predstava zeničkog pozorišta po tekstu Siniše Kovačevića, događaj je koji predstavlja prekretnicu u Lauševićevoj karijeri, a kasnije i životu.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Žarko, koji je tumačio glavnu ulogu, kao i reditelj Kovačević, dobijali su pretnje smrću, zbog kojih je glumac otkazao sve ostale predstave koje je imao u to vreme i iz bezbednosnih razloga otišao na bolovanje.

Godinama kasnije jeziva igra sudbine ga je spojila s jednim od protestanata koji su pozivali na njegov linč, a ironija života je što je to bio njegov paroh u Americi.

Ovu priču je ispričao Žarkov dobar prijatelj i kolega Svetozar Cvetković, koji se na komemoraciji od njega oprostio u četiri čina, a ovo je bio treći.

- Godinama pak kasnije igrali smo "Mizeri", Anica Dobra i ja, pa krećemo preko okeana, preko Kanade, a Žarko nam ljubazno ponudi da ćemo igrati u New York Theatre Workshop, preko puta "La Mame" u Četvrtoj ulici, i da će on to da organizuje i sve sredi za nas - produkciju, organizaciju, smeštaj, sve... Kad smo stigli, bio je veseo, ali već umoran od posla, ali za nas je bio spreman na sve.

- Idemo pravo da se smestite, Anica spava kod Beke, ti ćeš u crkvi.

- Kako misliš u crkvi?

- Pa pitao sam paroha da li ima da mi predloži neki smeštaj. On kaže da ima u crkvi i da će te rado ugostiti za ovih nekoliko večeri.Vidim Anica se smeška, ja reagujem suzdržano, stižem... Crkva je stara, gotska... Srpska pravoslavna crkva je svojevremeno ili otkupila ili već ne znam kako preuredila u Crkvu Svetog oca Svetog Save na zapadnoj strani 25. ulice, tik uz Brodvej.

- Tu si u samom centru - govori i pokazuje mi sobičak nad oltarom gde bi trebalo da provedem četiri noći... U samoći...

- Vidi, ja ne bih ovde - smeška mi se i Žare i shvata da treba da tražimo drugi smeštaj na Menhetnu, ali predlaže da ipak sačekamo paroha i zahvalimo mu.
Paroh stiže sa džoginga, crna trenerka, gornji i donji deo, patike najki skroz crne, kapa vunena sa svetlucavim krstićem, zahvaljuje mu Žarko, vidim da popu nije mnogo krivo, a na moj poziv da dođe na predstavu žali se da ne stiže: "Zbogom, zbogom", rastasmo se - čitao je Cvetković veoma emotivno na Žarkovoj komemoraciji i nastavio do najdramatičnijeg dela:

- Hodamo s koferima po Njujorku, a Žarko će: "Video si ovog paroha", "Da", čudim se pitanju... "Znaš, ja noću ne spavam, pišem, a onda neki put kopam po tim događajima i godinama, gledam iznova i iznova neke snimke svoje prošlosti po Jutjubu i ne znam po koji put gledam prekid one predstave 'Sveti Sava' u JDP. Gledam tu graju, ujdurmu tih nacionalista, pa onda ove naše što smiruju Borku, Jovana, Cveju, Berčeka... One nesretne glumce koji ne znaju šta ih je snašlo i u jednom trenu međ svim tim ludacima koji urlaju da smo izdali Srbiju i Svetog Savu vidim poznato lice, vidim ovog paroha, godinama mlađeg, pomislim, možda samo liči na njega..." Sad već stojimo s koferima nasred Brodveja... Ne verujem šta slušam, ni ja, a ni Anica... "I?" upitah... "I ujutru se spakujem i dođem ovde u crkvu, taj čovek mi dolazi u kuću, na slavu, seče mi kolač, nemoguće da je to on i eto ga, pojavljuje se: 'Pomaže Bog, oče', rekoh, 'Da vas pitam, video sam noćas na snimku prekida moje predstave...' I ne stigoh da završim... 'E da', oglasi se i on: 'Tamo sam bio i ja! Znam da me ima na tom snimku...' 'Ali, oče', rekoh, 'Vi ste bili s ljudima koji su pozivali na moju smrt, pored Šešelja, koji je mlatio revolverom ispred pozorišta', 'A šta sam ja znao, Žarko, mlado-ludo', 'Ali, vi mi dolazite u kuću, sečete kolač, ja sam zbog tog događaja počeo da nosim pištolj, ja sam...'"

Rana je noć na Menhetnu, svi žure ko zna kud, vatrogasne i policijske sirene se mešaju sa tutnjavom metroa, jedan pacov zamaknu za rupu ventilacije... Anica, Žarko i ja više i ne tražimo gde ćemo da spavamo. San nam nije neophodan!

Prekid predstave "Sveti Sava" Lauš opisao i u knjizi

Žarko je događaj kojim je započela njegova tragična sudbina opisao i u knjizi. Predstava "Sveti Sava", u kojoj je igrao glavnu ulogu, pre te izvedbe u Beogradu je i nagrađivana, a onda je došlo do prelomnog trenutka, posle kog kreće sunovrat.

- Kad sam istu predstavu pokušao da odigram u svom matičnom pozorištu, dogodio se jedan od najmračnijih događaja u istoriji jugoslovenskog teatra. Vojislav Šešelj, lider Radikalne partije, pojačan s jednim bivšim popom Žarkom Gavrilovićem i njegovom Svetosavskom strankom, divljački su prekinuli moju predstavu i onemogućili njeno izvođenje - zabeležio je u svojoj knjizi "Godina prođe, dan nikad" poznati glumac.

 

Podsećanja radi, pedesetak protestanata provociralo je iz mraka s galerije JDP glumce na sceni. Iako nisu odgledali predstavu, smatrali su da ona vređa lik Svetog Save. Urlici, psovke, pozivi na linč bili su neizdrživi, glumci su bili u šoku i neverici, a mnogima su krenule suze.

- Ja vas najlepše molim da svoj sud, ma kakav on bio, sačuvate za kraj predstave - poručio je Laušević provokatorima u sali, a pošto oni i dalje nisu dozvoljavali da glumci nastave s predstavom, Žarko je ponosno, odeven u srednjevekovni kostim, i tako markantan na sceni, "patriotama" u lice izgovorio antologijsku rečenicu:

- Niste vi veći Srbi od mene i od Siniše Kovačevića ili od bilo kog učesnika ovde! Odigraćemo celu predstavu iz početka.

Kako je nakon ovog događaja dobijao pretnje smrću, glumac je nabavio pištolj.

- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja, po savetu policije, kupiću pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u "Bojanu Stupici", dakle ponovo pod istim krovom, taj isti i početi stalno da nosim sa sobom u kobnoj torbi - napisao je Laušević.

BONUS VIDEO: